Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 84 -

БРОЈ 22

грађанству, да ће управа водовода од 1. Августа ове године наплаћивати воду према члановима 8 и 9. правила за издавање воде, од свију оних кућа, које су до 1. Јануара ове године са водоводом спојене безобзира на то, да ли се вода у кући троши или не, или да ли је инсталација у кући извршена или не. Ово решење своје суд општине вар. Београда оснива на члан. 2 и 13. правила за везивање водовода са зградама у Београду и издавање воде из истог водовода, која су пра^ала добила закону силу решењем Бладе Његов. Величанства од 10 Јуна 1892 год. ПБр. 10381 основаним на чл. 6. 7 и 9. зак. о варошкој трошарини у Београду од 13 Јуна 1884 године. Од суда општине вар. Београда 30 Априла 1893 год. АБр. 2366.

РАД ОПШТННСКОГ ОДБОРА XXV. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 13. Маја. 1893 год. Председавао председник г. Милован Р. Мармнковић, од одборника били г. г. Н. X. Поповић, иоп Таса Капетан-Спасић, М. Капетановић, Филип Васиљевић, М. М. Ђорић, Ђ. Ж. Нешић, С. Азријел, К. Петровић, Д. Р. Гајић, Мата Јовановић, Рад. С. Филиповић, Др. Павао Ноповић, А. Ј. Одавић, Љ. Јовановић, Р. Драговић, Мих. П. Бончић и Лазар Дашковић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 10. МаЈа 1893 год. и прнмљен је без измеиа. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд, АБр. 2590, 2589, 2467, 2468, 2358, 2422, 2505, 2509, 2522, 2510, 2459, 2268, 2591, 2320. 2359, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавпо, да су му непознати Опаса Наумовић мле каџија, Коста Митровић пиљар и Опасенија Ж Кооте Митровића, Петар Цветковић, Михаило Марковић и Велимир Митровић, Михел Ивер

Фон Хор, Милорад Псповић, Адам Исајловић скитница и Андреја Вељковић млекаџија, Драгомир Радивојевић бив. књиговођа, Васа Сте Фановић келнер, Јаков Мороно кројач, Мартнн Митковић — Гржанин и Милан Марјановић скитница; да су доброг владања и доброг имовног стања Стојан Живковић терзија, Благоје Јовановић каФеџија и Франц Козлански чесмеџија; да ]е Милован Ђорђевић погачар слабог имов ног стања, а да му је владање његово непознато; /,а је Милан Кубуровић, бив. цивилни жандарм хрђавог владања и имовног стања непознатог, и да је био осуђиван. III. Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању и породичном односу. По прочитању тих молби СБр. 7614, 7275, и 7571, одбор је изјавпо мишљење, да се суд предходно увери о наводима молилаца Милеве Јанковића, Алексе Ресимића и Јоаана Бањца, па тек онда да им изда тражена уверења. IV. По прочитању молбе Тасе Јанковића контролора општинског АБр. 2580, одбор је решио, да се молиоцу Таси Јанковићу одобри шестонедељно осуство ради лечења с тим, да му се плата за ово време изде у напред. Осуство ће му се рачунати од дана, кад га стане употреб љаватн. V. Председник подносн одбору на одобрење списак лица за присутпике прп ислеђењима кричних дела код истражног судије за срезове врачарски и космајски за ову 1893 год. што је суд општински спремио према решењу одборском од 25. Апр. 1893 год. АБр. 2238, По прочитању тога извештаја и списка лица АБр. 2544 одбор је решио, да ова лица буду присутници при ислеђењима кривичних дела код истражног судије за срезове врачарски и космајски за ову 1893 год, Јоца Обрадовић, Павле Целебчић, Лаза Лазаревић, Павле Деспотовнћ, Јоксим Тодоровић, Л.удвик Моравски, Светозар Милојевпћ, Лазар Јаковљевић, Никола И. Марковић, Сима Лазаревић, Светозар Николић, Јо ван Ђорђевић, Лазар Микић, Коста Николић, Сима Николић, Тодор Каменовић, Аћим Глшоријевић, Благоје Ајдуковић, Никола ТрандаФи ловић и Неша Дамњановић.

VI. По прочитању акта мин. пародне привреде АБр. 2270, којим се тражи да одбор одреди три лица за кандидате за чланове контролног одбора управе Фондова за ову 1893 годину и три лица за кандидате за заменике члановима, — одбор је решио да се господину министру народне привреде предложе као кандидати за чланове контролног одбора управе Фондова г г. 'Годор Ђурић, Таса Спасић п Андра Одавић трговци, и за заменике г. г. Стева Максимовић бакалин, Младен Стојичевић, гвожђар и Младен Капетановић рентијер. VII. 11а предлог ГЈ .ађевннског оделења одбор је решио да се г Бура Нико.шћ грађевински иадзорник узме у службу општинску са годишњом платом од две хиљаде шест стотина четрдесет динара, која ће му тећп од дана кад је дужност примио, а издавати из партије одређене на зидање основве школе на дорћолу. VIII. На предлог грађанског оделења одбор је решио да се у службу оиштинску узме Милорад Гајић инжињер са платом од две стотине и четрдесет дин. месечно, с тим да се упита министарство грађевина, да ли Гајић има квалиФикације за општинског инжињера. IX. На предлог грађанског оделења одбор је решио, да се грађење калдрме, код каФане „Пролећа" уступи Јоваиу Шелннгу, према прописаним условима а за цену од седам динара и седамнаест и по пара од квадр. метра. X. Председник износи одбору ну решење предлог старешине одељка 'Геразијско-Савског и иарочито одређенога повереништва о уотупашу места за савска вунатила. По прочитању тога предлога и мишљења комисијског СБр. 7619 одбор Је решио, да се пред лог и мишл.ење повереништва у свему усвоји с тим, да Мирко Маринковић буде дужан платитн за прво место на пме таксе за ово летњу сезону седам стотина двадесет динара, а Втдимир Димитријевпћ за друго место и за исто време пе'г стотпна четрдесет динара.

ЦАР СИМЕОН-СИНИШД НЕМАШ ПАЛЕОЛОГ ИСТОРИЈС^А РАСПРАВА написао ј-^АДОСхЛАВ Агатоновић

(са ЈЕДН0М ЗЕМЉ0ПЕСН0М КДРТОМ)

(Наградила оаттина београдска другом вг^довданском наградом) Мото: „Ргаемришп тшша аппаНит геог, пе гјтЛе« зИеапкиг, иЦие ргалав (НсУз 1асШдпе ех роз^егјШе е! т&Ш1а теШз вИ". ТасИ, Аип, Ш). III., сар. 65. IV. Цар Симеон - Синиша Немањић — Палеолог. (од 1357—1371. год.) 2^(1100 v iv хоиуто) %ш @8со П1вхо$ у.а1 (ЗатХ&уд у.си, аутохдагоо Рсоџассоџ ха1 2^/-о ( јсор у.ш паггбд ЛХјЗироу, Оудеосв 6 Па1ас1буод и . Гласник ХУШ. 201. (наставак) Синиша је својим „иогрчавањем" заиста био задобио љубав својих иодаиика Грка, те су га сви волели и звали:

„о гуснрИататод @а<пХ{уд" — најблагочестивији краљ. Био је побожан, и у даровима својим војводама и пријатељима, нарочито црквама и манастирима, врло издашан. То сведоче оне повеље његове, којих је, без сумње, врло мали број до нас допро, дароване готово већином појединим црквама и манастирима Ј ).

— Не мислимо да смо овим потпуно исцрпли све што би се имало и требало рећи о напред истакнутој теми. Али с обзиром на саму важност овога питања, које, како видесмо, дубоко засеца у унутарње узроке оног рапидног опадања српске снаге одмах носле злокобног дана 20. Дек. 1355. год.; а с друге стране пак на врло сиромашну грађу историјску о њему како у нашој, тако и у страној историјској литератури, — принуђени смо оставити времену, да нам касније

]) Споменик IX. 28—29. Гласник XIII. 334.

откриЈе нових споменика, нових доказа, који ће у опште на хаотично доба српске прошлости у другој половини XIV. века, а на по се на ово питање, бацити што јаеније зрачне светлости. Ми ћемо се за сада задовољити и тиме, ако смо успели, да овим првим својим покушајем на пољу историјске науке унесемо ма и један пламичак светлости у онај колосални храм српске прошлости, и да побудимо љубопиство којег компетентнијег пера, да и на ово питање обрати своје пажње, те да га по могућству боље расветли. Можда смо у неким стварима били опширнији, него што би требало; али држимо, да нам се у томе не може строго замерити, почем нам је жеља била, да ово, до данас код нас врло тамно питање, представимо у што интензивнијој светлости. Јер свака стварчица из наше. давне прошдости, ма она била и споредна, често пута решава нам крупне хијероглИФе. А какву пак неизмерну корист имамо од тога, знаће најбоље они,