Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

— 106 —

БРОЈ 27

људп који долазе свакп час код контролног оде леаа; сваки час један улази другн излази и човек не може да радн па овом послу. То је што сам имао да кажем. (□АСТАВИЋЕ СК)

Н А Р Е Д Б А.

Сгарајући се о иптересима општине београдс[>е и о тачном прикунљању н,ених ирихода, закопом и од падлежпе власти одобрених, Суд оншт. вар. Београда, на освову решења Државпог Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 3438. чл. 40. зак. о онштинама и решења одбора општинског од 12 Маја 1890 год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892.^ Абр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наре/ђује Да сваки онај који према помен>тој наредби Управе вар, Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужап с чом дозволом пријавити се оиштипском Суду и н.ему положити пиже озпачепу гаксу, која је устаповљена у корист сиротиње београдске и пародпог позоришта. Ако који од соиствепика или закупца локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лице даје иредсгаве и друго томе подобпо, а пе увери се да је дотичпо лице иоред дозволе добијепе од управе вароши Београда и општипи таксу илатило, биће оп одговоран општипи за неплаћену таксу

г а 1; < ј: за јавне забаве у општини ббоградској

I. а, За свирање муш. оркестра по каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са певањем вештака од 1 концерта 5 д. в, За свирање женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II. а, За игранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу Н-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а, За панораму на дан 5—10 д. б, За разне преставе и показивање вештина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме 5—15 д. г, Циркус од иреставе 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т. ј. (певање. свирање и представљање) од вечера 50 дIV. За друге врсте забава које овде нису иредвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још иоловина од гореозначене таксе у корист краљ. српског народног позоришта. Од суда оиттине вар. Београда 14. Новембра 1892. год. АБр. 11331. у Београду.

тра уједно са пећима 0'10 д„. ж) За чишћење чункова од 2 и по мстра уједно са више пећи 0'20 д.. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0*75 д, II. Праокњење поиијара и нуавника: а) Од кубног метра 10 - — д., б) Од акова 0 - 50 д. III. Псетарина : а) Марка за пашче за годину дана . . 3'— д. б) Обнављање изгубљене марке стаје. . 1'— д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7 - — д., б) Гроб за одрасле 12-— д.. в) Мала гробница 555'52 д. г) Велика гробница III. реда 998 - 39 д. д) Велика гробница II. реда 1099 - 32 д. е) Велика гробница I. реда 1684'57 д. V. Мртвачка кола : а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12'90 д., б) Мртвачка кола са анђелима са два коња 24-90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36'90 д. г) Мргвачка кола нова са 4 коња . . . 72'90 д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ. I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0'20 д. б) За неузидан шпархерд 0'20 д. в) За узидан „ 0'40 д. г) За велики узидан шпархерд у гостионици 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. ћ) За чишћење простог димњака . . . 0'10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по ме-

Т А КС Е ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове : Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собеи кухиње или мањег дућана са собом 0'25 д. 2. Од две или три собе, са кухињом или већег дућана са магазом 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од кач>ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале Г50 д. За квартове: Дорћолеки и Налилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале 1 д. Од суда оаштине београдске 28. Августа 1892. године АБр. 9449.

очувало вазда запаљено кандило слободе српеке, док се најзад његов плаадичак није разбуктао у велики пламен, који је за час спржио остатке варваризма турскога у питомој Шумадији. Трећа и за нас од особита значаја појава јесте: силно и неирекидно селење Срба у туђину, које нагло расте упоредо са напредовањем турске моћи и власти према Хрпшћанству; а бива мањег размера од онда, кад се већ у велико кола турска почеше низ брдо котрљати. Та је по.јава значајна не само по томе, што се једном већ концентрисани део Српства поново растура и распрскава по разним туђннским пределима, где је још н данас у ј јако децентралисаном стању, него и по томе што се услед ње јавља друга једна значајна појава, која обухвата поглавити предмет наше расправе. Са сеобама срџским у туђину, јавља се одмах и борба Срба са Турцима, која се води непрекидно на туђем земљишту. Срби избегли из своје домовине у туђину, ту организују и прибирају своју снагу за борбу, бију се с Турцима , крваво и очајнички, трудећн се, да под туђом зајптитом ослободе своју стару домовину,

куда би се опет касније повратили на своја нређе остављена огњишта. Така борба није без значаја, шта внше, она I је за нас од неоцењиве вредности, јер се у њој огледа: колико је онда још наш народ зрело појимао евој национални задатак. Ну ми, обраћајући поглавиту пажњу на ову трећу по.јаву, оне прве две нисмо могли представити у свој опширности, већ смо нх се дотицали само у онолико, колико нам је за боље расветљавање ове треће појаве било потребно. То ће ваљда учинити касније које вештије перо Прво, што нам при посматрању ове треће појаве пада у очн, јесте: оделито сел^.ње Срба у два аравца. Срби из данашње наше краљевине селе се преко Дунава и Саве у Угарску, концентришући се у равницама Срема, Бачке и Баната. А они пак из Босне и Херцеговине селе се преко Саве и Драве, настањујући се по граннцама: Славоније, Хрватске и дуж далматинскога приморја. Ничега договорног, ничега сагласног нема у сеобама српским у та два правца. Па је због тога и њихова будућа радња на своме национал-

номе задатку сасвим засебна. Срби у Угарској настањени, тек после каблом проливене своје крви за ннтересе мађарске краљевине, постигнувши своју најпречу жељу, организују се под својим новим деспотима, без договора о заједничкој радњи са оним Србима у Славонији и Хрватској. Па тако заеебно и оделито раде на ослобођењу потлачене домовине за све време свога битисања. Једва да у појединим примерима неких српских војвода, (Змај деспота-Вука и Павла Бакића на пример) који ратују и на Драви, Сави и Дунаву, назиремо неку мисао о каквом договорном раду између обе половине српских бораца. Али таки покушаји, и ако их је могло бити, ипак се никад не би могли остварити, што таке прилике и околности беху тада, у којима се креташе живот целокупног народа српског под угарском и аустријском круном. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

уредништво и администрација је у здању општинскога суда

Власнпк Општина Београдска

парна радикална штампарија

Уредник Урош Кузмановн^