Београдске општинске новине

БРОЈ 29

— 117 -

ГОДПНА IX

Шта би било да смо ту жалбу потписали Савету нас 5 — 6., како би се онда увоо одбор у дужност, к.ад неби било брсја за пуповашио решавиње? — Ја држим да је овде проста по грешка у стилпзацијн решен.а државног Савета и палазим да су п одборпицн, непстписани на жалби од оног истог мпнута одборнипи од кад и ми. Пои Таса Каиетан СиаеиЛ — 11п у самом закону ошитпнском нема нлгде рсчи о томе да сс родн онако као што је учин.сно Узмпте само на г:р опај случај. Капетан нстера цео одбор; пс жаш се нп једап одборник, мего се жале обични грађани Долазп ствур пред Државни Савет и он каже да осгане нео одбор где је и бпо. Дакле па жалбу тог приватног лица одбор се враћа. Код нас овде стара је управа враћена, гласато је за повереље илп неповерење и гласовп су надалп за цеду управу. Кад је тако, онда треба примитп све оие л^уде као одборнмке. Председнгм —- Ја ћу да вам прочптам закон па ћете видети како се ваше мишљење слаже с оним што ппше у закону (чита) „противу одлуке збора ебачено илп уклоњено лпце може се жалити Државном Савету преко општинског суда а у року од 3 дана од кад му је одлука саопштена". Дакле збачено или уклоњено лице; према томе они којп се жале онп се и враћају На основу овог Савет је решно не само за општпну београдску него и за сие општине у Србији кад је бивало слнчних жалаба. Веља ТодоровиК — Ја ћу у допуну мог говора да кажем још ово. Овде се јављају разна мпшљења, кпо што опдим Гоепода која говоре да треба све одборнике увестп у дужност сматра.ју да то неће бити правидпо с тога што не можемо ми тумачитн решење Државног Савита, п то је тако. Јер узмнте случај да пам се ако решимо да их увадемо у дужност то не прпзна додпије. Тада ми лично можемо да одговарамо Ја нисам за то да ми ту ствар узмемо на себе, него да то регулншемо с Држ^впим Саветом. Можемо да га упитамо сматра лп оп ову ствар онако као и мн. и да ли према томе ове одборнике треба да уведемо у дужност плп не; питање дакле свешћемо на то : да, ли се решен.е Држав. Савега простире и на опе одборнике који се ннсу жалили. Треба да пазнмо шта радпмо; није то само тек тако — довестп Лепо

каши не склопе државу за себе, па с тога зајемчи Угрима особиха права". И ако би деспот српски имао права да се љути на мађарски сабор, што му ускраћује његово владалачко право над својим добрима и поданнцима у Угарској, ипак ништа то није сметало, да се баш те године та српска населења повећају огромним масама исељеника из Србије. „Нове невоље к нови ратови, који су баш те године целу Србију и њену престоницу Смедерево под непосредну турску власт довели, истиснувши деспота Ђурђа и све српске старешине, обновили су узроке исељавању, и оснажили га. Бележи се, да се те године моравска долина гомилами селила у Банат. Нема сумње, да је и Срем с друге стране добио поново нових насељеника".^) Ове нове српске пресељене породице смести краљ Владимир по деспотовим добрима у Угарској и у арадској жупанији, на северу реке Мориша, у крајевима Барош-Јенеја. - п:и\ Ј<но/оља — који Срби сада основаше у почаст Јовану Хуњадију, — и Вилагоша, давши им и особиту повластицу.(-) 1) Н о « а к о в и ћ С т.-. Последњи Брапковићи, стр. 522) Р1со1 Е. (Пдрловић Ст.): Срби у Угарској, I. стр. 36. — К п § е 1 V. Н. Ј.: А11§. ДУе1Ш81;опе, одсек: веасћ. V. 8егтаеп, III. стр. 416 и 444. — Еаск1 у КпјИеумки II, стр. 485.

— доведи, али шта ћемо послс ако нам се то не призна? А ништа не смета што ћемо питати Савет. А. Одавић — Је ли при р) цц то решење Саветско. Председник — Није. Тмка НоваковиЛ - - Прн расправи опог питања треба да обратимо пажњу на ово. Има питања прпроде општс п пма прпватпе. Кад је питање опште природе на расправп, ту је до вољно да се жали само једпо лице и опда се све враћа у првашње стање; код ириватних пак питања треба да се жали опај ког се лично оно и тиче Овде је довољно било да се жали и само једно лпце, јер Је ствар опште природе па опот за то да цео одбор даиас Фунгира. Кад би друкчије радили ми не бп били доследнн самн себи. Зато, ове одборнике, можемо позватп н решавати с њиме заједно. Председник — Ја не могу у ту ствар толико да улазим, алп ппак да кажем неколико речи г. Новаковићу. Баш с њсговог гледишта ово пптап.е не може да се решп онако како би он хтео Отерати некога с неког места, то је питање личне природе, н онда те лпчности кад су запнтересоване оне улажу протест н траже да се то питање расправи по законима. Ја узимам баш оне што ви г. Новаковићу постављате, и сматрам да је овде питање личне прпроде. Ћ. НоваковиИ — Рецимо да се нисмо мн као одборници жа.шли него друга лица (правни гла сачи), и да на основу те жалбе Држ Савет поништи одлуку збора, — питам шта бисмо онда радилн да ли ми неби могли наставити рад и,ш би то чиннли некп другн. Председник — Држ. Савет се не бн упуштао у рошење- (Чује се: морао би да решава). Ст. ЧађевиА — Ову дискусију би могли да прекратимо што бисмо упитали Држ. Савст како он тумачи оно своје решење, и за то мислим да би најбољи пут био збиља да се усвојн предлог г, Тодоровића. Ја нисам ни знао да Држ. Савет ннје питпн био о овом; ето, г. председниче. реците нам јесте ли питалв Држ. Савет? Председник — Могу да вам кажем ово: да нисам службеним путем никаква питања стављао, а.ш сам се лпчно за то пптање интересовао и распитпгао и опо што сам в^м рекао то је гледиште које је усвојепо у Држ. Савету. шшш* •шни.цц »111 ■ ——аиАли се на томе није стало, јаком наступају несрећи часови за Србију. Густи црни облаци, који се још од Коеова прегонили преко красног поднебља Душанове домовине, као да су сада убрзали свој ток, иујачим масама трудили се, да покрију и последњи светао кут оне негдашње велике српске царевине. Седамдесет година се српски синци одупирају јуначки отоманској сили, старајући се, беспримерним витешким пожртвовањем, да сачувају бар у једном куту своје домовине лучу слободе. Али узаман! Дивљу бујицу азијских варваранису могли зауставити ни хиљадама груди српских јунака и витезова, па шат ће јој даљи пут препречити тихи Дунав и валовита Сава. Тако мислише .јадни и кукавни Срби, кад им на дан 20. јуна 1459. год. и на посжедњем њиховом бранику слободе, на бедемима поноснога Ђурђева Смедерева, месго крста засија нолумесец! Том мишљу и том надом, да ће Дунав и Сава заиста моћи бити грани! цом оне дивље османске бујице, и да ће они —- Срби, стичући се на добрима свога пок. деспота у земљама круне угарске, концентришући се и спремајући се ту на осветнички бој, моћи једнога дана и своју непрежаљену домовину истргнути из че-

Раденко ДраговиИ — Ово нека узму правннцц у претрес па да нам даду своје мншљење. А. ОдавиИ — Ова је ствар јаспа. Шта бп било да су жалбу потписали само два одборника. Н. X. ПоиовиЛ — Није то, него шта би бпло да пије нзјављена жалба Љуба ЈовановиИ — Мени се чинн да онда кад је потписапа жалба, да ја нисам потписао као одборник и сваки је од нас потписника плаћао таксу на своју главу. То ми је бпло чудпо. па сам тражио да ми се објасои и рекли су ми да тако треба. Ја сам послушао али ми је изгледало да је неправнлпо да се лично Јкалнмо јер сам разумевао тако, да се не жалим ја, Лзуба Јопановић — него одбор. Изгледало ми је одмах да је ствар пошла непрлвнл ним путем. Сад мислпм да Кемо најбоље ову ствар извести тако ако је ми решимо како држимо да треба; наше решење доћи ће на рас матрање пред надлежну власт, до последње ии станци.е и онда ће са деФинитивно уредитп Председник — Одбор може донетн своју од луку. Свака његова одлука подлежи контроли и надзору па ће и ова. Веља ТодоровиИ — Изнесите мој пррдлог да се позове Држ. Савет п да каже како разуме својо решење. Н X. ПоиовиИ — Према свршеном збору н поверењу ја сматрам да сви одборпицп треба да дођу. Милутин МарковиЛ — Раепа мпшд.ења ко а се овде чују доказују да је ово питање спорно, и пошто немамо прп руци решење саветско, ја еам за то, да се питан.е остави п проучи до идуће седнице и онда да решпмо којим путом да идемо: да ли то питан.о да решп одбор илн да се обратнмо Држ, Савету. Председник — Молим вас да решимо, С г. Чађеви/1 — Нама је врло нужпо да што пре донесемо одлуку јер мн немамо празо никог да искључујемо. Филии ВасиљевиИ — Господо, мени се чипи, да се ми грешимо. За што смо мн држалн збор? Збор је решио ову ствар. Ми треба да зовемо све избране одборнике да врше с нама онштнпске послсве. А. ОдавиЛ — Ово гледиште које је изнео Филип најбоља је полазна тачка за решење пи-

љусти несите аждаје анадолске, — том надом, велимо, једино крепљаху се они јадни Срби, који тада мораше напустити домовину своју, да потраже сигурнија и мирнија склоништа у туђини. Та им нада беше једнна утеха у оној болној тузи, растајући се са огњиштем својим, које су толико векова крвљу својом натапали. Нем мо ма и приближно тачних података о броју тих несрећних српских исељеника у Угарску, после пропасти Србије год. 1459. као год што не знамо тачно, ни колико је несрећних мученика срп ских одведено у ропство. Историци нам неки кажу, даје 200 000 Срба одведено тада у ропство; али ко се може задовољити том циФром, кад се само сети крвожедности, халапљивости за пљачком, и осветничке навике дивљих Мусломана? Слободно можемо рећи, да све оно, што не беше срећно раније изгубити главу на бранику своје отаџбине, што не избеже оштрој турској димишћији, склонивши се у Угарску, да је све оно, што у Србији оста: што искасашвено, подављено и поубијано, а највиак у ропство одведено, јер такав лов Турцима вазда беше најмилији. (НАСТАВИЂЕ СЕ)