Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

општини Цретни трг са свпма грађешшама у соојипу без икаква дуга. 3 Да друштво поднесе нзвештај о досадаљем свом раду а у будуће сгаке године да такав извештај подноси. Извештаји да се штампају V општииским новипама. УИ. Председник моли одбор, да му одобри петпа јесто дневно осуство, ради свршавања изнесиих својих породичних посдова. Одбор одобрава председнику општине тражено иетнајесто-дпевпо осуство с тим, да га у дужности председничкој заступа члан суда г. Јован Антонијевић. Осуотво се има рачунати од дана кад га стане употребљавати

ОНШТИНСКИ ПОСЛОВИ. Исправка. У прошлом броју ових повппа, штампапа је тариФа варошке трошариче у Београду. У тариФн, иод VI број 40 етоји, да ће се на камепи угаљ без разгике паплаћиватп 25 дип. од вагоиа. То је погрешно, и феба, да сгојл, да се паплаћује па камепн угаљ од вагопа шсст динара. Моле се поштовапи читаоди, да ову исправу приме к зпању. Испит глувонемах 1>ака у Београду биће, нрема одобрењу г. Мипистра просвете, 25. Јула ове год. у 10 часова пре подпе, у теразијској мушкој осповпој школи. Пристуи је свакоме слободап.

0 Г Л А С Општипи београдској потребпа је једпа или две куће у једпој авлији за стаповање ноћпих стражара, од 1 ог Новембра тек. годппе. Кућа треба да је велика, те да у њој могу обитаваги до 200 иоћпих стражара, да је по могућству у близипи вомапде жап дармеријске, да је видпа и потшуно поде спа за стаповање људи.

СРПШИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СА НАРОДШШ СЕОБЛША 7 ТУВИНУ од 1459.-1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ ј 3 . ^ Д гатоновић и Ј1. ЈА. Ј ^пасић. (Академијски Савет Вел. Школе наградао првом видовданском иаградом оишт. београдске). Мото : —■ „Нора намЂ пејзестатб Р нтб умннми чужимЂ умомЂ и сдавинми чужо» славои" (Врема је да преетанемо мудровати туђом памећу, и славити се ту1)ОМ славом). Карпмзин.

II Р Е Д Г 0 В 0 Р (НАСТАВАК) Србија некад онако весела, жива, као кошница нспуњена вредним челнцама, сада је на један пут постала — пустиња!

Позивају се сопствепици који нмају овавове зграде и желе их дати нод закуп, да подпесу попуде суду ово општипском пајдаље до 15. Августа ове год. У попуди треба озпачити, колико и каквих одељења има зграда коју пуди, место где опа постоји и колику цепу годишњу на име кирије тражи. Ров је завуну најмање 3 годпне. СБр. 11.846. Од суда општине града Београда, 24. Јула 18!);} год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 13, Маја 1893 год. (по СТЕНОГР. БЕЛЕПТКАМА) Председннк — Отварам седницу. Молим господу да чују зашгсник прошлог састанка (сскрстар прочита). Има ли ко да при-мвти на записник (Иема) Секретар чита нисмо којим је суд овлаш!,ен да кандидује лица за присутнике код истражпог судије за срез врачарски и космајски (Одбор прима кандидате). Председник — Г. Мнн, Народ. Привреде понопио је своју молбу да суд општинскп одреди кандидате за избор чланова за контролпи одбор управе Фоидова. Ово је хитна ствар и молим да се избор одмах изврши (Чује се: кандидујте ви), Ја сам о томе мислно а с некима од вас сам и говорио. Ја бих кандидовао ову господу . Тодора Ђурп1а трговца, Тасу Сиасића трговца, Јосифа МатковиКа гвожђара Ђока НешиЛ — Па место Јосифово молнм да дође Андра ОдавиК. Председник — Ја немам ништа против тога. Примате ли гостодо ову кандидацију ? (Примамо) за заменике кандидујем: Стевана Максимовића, Младена Стојанови1,а трговца, п Младена 13ла јића рептпјера (Врло добро) Председник — Молим вас да ми одобрите ово. Управи грађевпнског оделеша потребно је да прибави тсхничких снага да би могла отпочети радовс. Она је предложила да се узме натраг у службу Ђура Ииколић којн је пре на I-

гледао гра1,евине. Ја сам јој то одобрпо у надн да ће те и ви с тим бнти сагласнп (Јесмо). Примате ли дакле ово? (Примамрј. Е сад да вам саопштим да је једно лице н пустпло дужпост, то је Кпјовски, и г. Селесковп11 предложио је да се узме у службу Милорад ГајиК родом из Јагодпне, и свЈ^шенн ђак мннхенске политехпике са месечном платом од 240 дин. (Чује се то је много плате). Али он је свршепп полнтехничар. Дакле усвајате ли ово? (Усвајамо). А. ОдавиЛ — Ја бих молио за реч Вск као што виднте тражи се персонал за предузпмање радова који стоје пред општпнском управом. То је свс лепо, лепо је п што ми одобравамо, али шта ћемо да радпмо кад нема пара. Ја бих молио председништво да мп каже да ли се што год ради на зајму. Председник — Могу да вам кажем да сам на зајму почео да радим п чинно сам кораке где треба. Надам се да ћемо моћи успети да за кључпмо тпј зајам о ком имамо то.шко брига Ја сам се споразумевао овог радн п са г. Минпстром Финапспје. Видео сам се с н ,пме и он мп је рекао како 1,е кроз који дан доћи једна група која ће с државом да преговара о зајму, па ће он — г. Мннистар — том ирплнком повести рсч п о нашем општпаском зајму. То је група с којом сам се п раније познао и која позпаје све наше иослове. Надам се дакло да ћу моћи у скоро и с тим питан.ем изпћи пред одбор. А. ОдавиК — Је лп то Фрапцуска кућа мо лим вас. Председник — Није Имам да вас замолим за ово. Пред задругом за међусобно помагапе и штедњу видели сте гомнлу материјала спремљеног за довршење калдрме. Требала је још у Октобру да се направи по цени како је направљеиа и Тро.јичка улпца и н.ен иредузимач је имао и одобрењс да то грађен .е нзврши Али кад су наступиле нозпате вам прплике у општинп та је ствар испала тако да сад нема Формалпог одобреаа одборског за тај посао. Сад вас молим да то одобрпте. То је врло малп посао. Одобравато лн? (одобравамо). — Да бн мсгао свршити питац.е о к^патилнма за времена ја сам одредио био једну комисију која је раснравпла то питаи.е пошчо пастаје сезопа за купање Молим вас да чујете извештај комисије којп ће вам секретар прочитати (секретар чита).

Болно слика један наш историк тадање стање ('рбије, истина из мало каснијег доба, али почетак кога датира од половине ХУ. столећа. „У Србији XVI. в. звучна хармонија са кула црквених давно је замукнула, звона су Турци прелили у топове, или су их калуђери закопали дубоко под земљу. Са најлепишх црквених зграда, које су подигли били српски владаоци, звучи меланхолично запевање муезина. Место ресавскнх писара који златом и пурпуром осветљују^ преппсе својих хришћанских писаца, видимо нред хановнма и мошејама дервише, који продају амајлије, што бране од злог ока, оштре сабље и самртног зрна, који уз бесомучне скокове гутају нгљунак и гвоздене клинце, боду се ножевима и ударају буздованима. Место веселих срнских сватова, видимо по друмовима српско робље ланцима новезано, које трговац анадолијски или мисирски тера од трга, до трга, од Дунава до Еуфрата, тражећи да продајом људскога меса и људских душа стече блага."^) Од свију досадашњих сеоба српских у Угарску, ова, која се, дакле, збила после проиасти српске државе, била је највећа и најзначајнија.

(1) Годншњида Н. Чупића I., стр. 52 и 53.

Многобројна места раније настањених Срба у Срему, Бачкој н Банату овом приликом знатно су попуњена и увећана. Наши крајеви близу Дунава и Саве, Кучево, Браничево, моравска долина и питома Мачва, бесумње су овог пута највише оиустели. Нидећемо и доцније, како су ова иста места, приликом сваког преласка српских јунака н српске војске из Угарске у наше крајеве, највише слала својих исељеника у туђину, које су мађарски краљеви све насељавали по истим раније насељеним српским местима у угарској краљевини. Вредно би било знати вође, који су стајали на челу ових исељеника српских после 1459. год. Страни историци, као и сви готово наши домаћи, почињући од Рајића, држе, да је на челу ових нреселења стајао средњи син деспота Ђурћа, слепи Сп-фан. „Средњисин деспота Ђурђа Смедеревца — вели Стојачковић - - који је, страха ради да га најмлађи брат Лазар живота не лиши, из Србије с многим народом прешао у Срем."^ 1 ) Исто то понавља и Витковић.0 А обилати угарски историк Енгел( 3 ) вели: „После оне коло-

(1) Стојачковић А : Черте н т. д. сгр. 8. (2) Гласник сри. уч. др. књ. 28. стр. 45. 'З ј АИј*. ЛУеШћјз!:, III. стр. 4!4.