Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

ОБЈАВАКомисија за регрутовање младића за стадии кадар, за ову календарсву годину, отпочеће свој рад 12. Августа ове године и радиће до 17. истог меседа закључно у здању VII. пуков. окр. комапде, ратарска улица бр. 10. С тога се позивају сви младићи, који су 1873. год. рођепи овде или на сграни, да горп.их дапа непремено нре подне у 7 часова предстапу истој комисији ради горње цељи. Даље, имају доћи и сви песпособпи задругари поједипих регрута, чија песпособност даје регруту право на скраћени рок службе, а могу доћи и други из задруге ради објашњења задружног имовног стања, аако после не би било молби и жалби за скраћивање рока. Горњих дапа имају се јавити комисији и сви привремено неспособни регрути од нрошлих година, који ће собом понети ко мисијска уверења по којима су еа привремеио песпособне оглашепи. Регрутној комисији престаће и сви обвезпици редовне и оба нозива народне војске ; који се осећају да су песпособни за војну службу, те да се том приликом и 01ш лекарски ирегледају. Ко се горњих дана не пријави регрутној комисији сматраће се, да је службу у сгалном кадру избегао и према чл. 14. закона о устројству војске, кад год се ухвати до 30. година, без обзира па задружпо и имопно стање, служи ће три годипе, а поред тога нлагиће и војницу. ()д стране суда ошптине вароши Београда, 1. Августа 1893. год. АВр. 3227.

СРШ УСШИ ПРОТИВУ ТУРШ у в е з и СА Н1Г0ДПИШ СЕОВАШЛ 7 ТУХНПУ од 1459.-1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА у два дела написали ј 3 . Д гатоновић и Ј1. ЈУ1, ј^ПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградџо ирвом видовданском наградож оишт. београдске). Мото : — „Пора намг перестатх. 6нтб умннми чужимЂ умомт> и славннми чужок> славом" (Времо је да нрестанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. - «52® (наставак) Рајић је знао да је СтеФан био деспотом, а по овим његовим речима: „ прсбедное десаотствование Стефаново ни стоии земли не имии, и ни от кого за десаота неаризнании единоточију голое титло, и то I

П 0 3 и в Према парзђењу VII пуков. окр. ко мапде од 26. Јула т. г. Бр. 4950 пози вају се сви резервни ОФИцири који припадају теригорији VII. иуков. округа да свп без разлике а пајдаље до 5. Августа предстану истој комапди ради пзвесног саопштења. Од стране суда општине вар. Београда 28. Јула 1893. г. АБр. 4156.

НАРЕДБА. Показало се да у Београду има много прекупаца, који по трговима купују и препродају разпе продукте и ако нису грађапи ове вароши пити иодносе грађанске терете и да се тако под имепом прекупаца прикрввају и мпоге варалице кесароши и беопосличари. Услед тога и пошто је општипска власт позвана законом, да у сваком погдеду штити како иптересе општипске тако и ингересе грађапства — Суд општипе вароши београда, на основу 7 и 13 тач. 36 члана закопа о опшгипама, Нарејјује: Да од сада могу вршити прекуповање на трговима само оии грађани који имају отворене радње, и опи који овом суду поднесу уверење од трговачког суда, да су иснунили законске прописе. Оваквии лицима суд ће издавати дозволе, а свима осталим забраниће да на трговима врше прекуповање Ко противпо овој наредби поступи ка зниће се по закону.

не с согласием всех аридержаше, воистину странствованием ааче, нежели лесноствованием нарешчи можно. и ( ] ) — бисмо тврдили, да је назирао и време кад јс био деспотом и место где је тако бедно владао. Ајш нити он нити пак његови следбеници морише мозак разбистравањем оних хаотичних догађаја што наступише на српском престолу после смрти деспота Лазара, већ Рајић остави свбју противречност, (стр. 269.) а његови је следбеници не исправише. Још је интересантнпја погрешка у коју је пао Стојачковић, а по њему Пико, Витковић и др. У својим „Чертама" вели он на једном месту. „И онда СтеФан Бранковнћ прогласи себе деспотом Србаља иселивших се у Угарске области. За деспота нризнавао га је и сам краљ Матија Корвин, као што се то дознаје из једне његове повел>е"( 2 ), па се за тим позива на мађарског аналисту Ргау-а.( 3 ) Међутим то је нисмо краља Матије о зајму 12 000 дуката, које су му дали деспот Ђорђе и Јован, синови СтеФанови. А место из кога Стојачковић испреда на силу своју претпоставку ово

(1) Ист. Сербов, св. III. (тр 259. (2) Черте итд., стр. 8. (3) Ргау: Аппа1ез г. Нпи§. IV. р. 185.

Овом се наредбом замењује наредба од 21. Априла 1890 год. АБр. 610. Од стране Суда општине вароши Београда 29. Јуда 1893 год. АБр. 4284.

РАД ОПШТИПСКОГ ОДБОРА ^ РЕДОВНИ САСТАНАК 22. Јула. 1893 год. Председавао застуиник председника г. Јовав Аптоиијевић од одбориика били г. г. Никола X. Поповић, поп Таса Капетан Сиасић, М. 0. Петровић, М. Велизарић, Др. Павао Поповић, Рад. С. Филиповић, С. Ј. Азријел, Илија 'Борђевић, Милош Трпковић, Коста Б. Михајловић, Ј. Ђуровић, Лазар Радопић, Др. М. Радоваиовић, Мих. М. Ђорђевић, Мих. П. Бончић, Др. Марко Т. Леко, Лазар Дашковић, Р. Драговић. I. Прочптан је записник одборских одлука седнице држане 15. Јуда ов. год. и учнњене су ове измене и донуне, у одлуци КЊБр. 360 ла председник поднеое одбору објпшњење, да неће бити сувшие пелики хонорар дпа од сто прихода трошаринских па 1)умруцнма и да ли је у опште општина дужна, да овај хогорар даје; у одлуци КВр. 361, да се врачарско друштво пзвестн о одлуци одбора и да оно одговори да ли пристаје на погодбе у решењу означене. II. Одборник г. Соломон Азрпјел саопштава, да предузимач у кнез Михајловој улицп пе гради калдрму ирема решењу одбореком, но меће дотеран камен само по средини Јлице. У исто време предлаже, да се та улица иреко целе своје ширине калдрмнше дотер;.ним каиеном. Одбор је одлучио, да заступник председника одмах обустави неправилан рад а г. Азрпјел дм поднесе свој предлог у идућој седници. III. Одборннк г. Др. Ма) ко Т Л.еко пита, да ли су Перпшон и компанија, предузпмачи за гра 1,ење коцтхасте калдрме у Веограду остали п даље у обвезп према решењу одборском о кал дрмисању кнез Мпханлове улице дотераним ка мепом Застуиппк председника одговара, дц њему је : „ геврескгга ћаЂеШен а(1 т^е^егптат 11<1ега, е! ШеКШет Г1с1еНшп поиГго гат Шп81п8 Сеог^а 1Јен]»огг КансЈае ас Ма^пШст Јоаштв 1га1п8 еш8(1ега 1'Шогит геГ Нсе! 111п81г18 диоп^ат 81ерћапГ гГ тГНIег 1)е8ро1Т Ка8С1ае 1 '. Писмо каже само то, да су Т>орђе и Јован синови деспота СтеФана, а никако и то, да је десиот СтеФан владао над угарским Србима. „Кад се томе да више значења него што је у ствари, изметну се, као што се види једна из друге многе забуне." Сувишно би и било после расправе г. Новаковићеве наводити нове доказе, како СтеФан није никако ни могао ићи у Угарску, пошто је он тада одлуком саборском од 24. декембра 1458. год. био лишен свих добара свога опа Само напомињемо, да је, пошто је ^сринут храњением " својим са деспоетва у Србији, 21. марта 1459. год., провео у својој домовини до 8. априла исте године, а после, како и наши летописи веле, отишао у Арбанију. „У те пределе одвеле су га успомене на некадашње господарство, које је још прадед Бранко имао над Охридом, и Костуром, и родствене везе са знатним породипама а])баиске властеле Топнјама и Шпанима, јер је за једним Топијом била Воислава, сестра Вука Бранковића,