Београдске општинске новине

— 132 —

бањичко брдо, гдп ће се вежбати 2 и 3 истог месеца. Обвезпици артиљериског пука без стоке, као и сва лица која за ову јединицу комору дају, позивају се, да 5. Септемара ове год. у вече па конак дођу на зборно место — бањичко брдо, гди ће се вежбаги 6 и 7. исгог месеца. Обвезници проФијант и муницијоне колоне са штабом без стоке и без коморе, позивају се, да 9. Септембра ове год. у вече на копак дођу на зборно место бањичко брдо, гди ће се вежбати 10 и 11. нстог месеца. Обвезници месгног пешадиског батаљопа, коњичких возова и. осталих местпих трупа свију Једиеица I. позива народ. војске, позивају се, да 16, Сентембра ове годипе у вече на конак дођу па зборно место бањичко брдо, гди ће се вежбаги 17 и 18. истог месеца. Осим тога, позивају се сви ордонапси, коњаници, да и они следују својим јединицама. Сви обвезници имају понети собом и свој војнички билет, потребно одело, кошуље прибор за јело, ћебе или поњаву за покривање. Они обвезеици који се према овоме позиву имају вежбаги само два дана, понеће собом храеу за себе и стоку за два дана. Према наређењу исте команде од 9. Јупа ове год. Бр. 3860. позивају се сви коњаници редовне војске и ордонанси код свих пешадијских штабова, да са нроииспим коњем и прибором 4. Септембра ове год. у јутру у 6 часова дођу на зборно место — Тркалиште, гди ће се вежбаги два дана. Сваки обвезеик попеће собом војнички билет, храпу за себе и коња за два дана. Који обвезник овом позиву не следује

СРПСКИ УСТАИЦИ ПРОШУ ТУРАКА У В Е 3 II СА НАРОДНЖ СЕОБАША У ТУБИНУ од 1459.-1814. године. ИСТОРИЈСКА РАС11РАВА У ДВА ДЕЛА написајги Ј 3 , Д гатоновић. и ЈТ. ЈА. ј ^ пасиђ .. (Акидемијски Савет Вел. Школе нтуадно ирвом видовданском наградом огсшт. београдске). Мото: — „Пора намљ лерестат1> бнт1, умвнми чужиЈИ. умомЂ и елавннми чужого сдавок)" (Времв је да престанемо мудровати ту1)ОМ памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (наотавак) Поред беднога н јаднога стања његове породице у време смрти његове, види се из овога писма и ред деце његове. А то је потиуно аутентичан и важан исто-

строго ће бити кажњеп и ири том издржаће дупло вежбање, о свом трошку. Од стране суда општине вар. Београда 1. Августа 1893 год. АБр. 3178 и 3969.

РАД ОПШТННСКОГ ОДБОРА Ш РЕДОВНИ САСТАНАК 29. Јула. 1893 год. Председавао председник г. Милован Р. Маринковик од одборпика били г. г. М. Ведизарић, Р. Драговић. Др. Павао Поповић, Илија 'Ворђевић, М. 0. Петровић, Мчлутин Марковић, иоп Таса Капетап Сиасић, С. Ј. Азријел, Милан М. Ђори!|, Ј. Ђуровић, Коста Петровић, Мих.М. Ђорђевић, Мат. Јовановић, Др. Марко Т. Деко, Коста Б. Михајловић, Ник. X. Поповић, А. Ј. Одаввћ. I. Прочитан је змписник одборсних одлука седнице држапе 26. Јула ове године и учињене су ове измене н допуне: у одлуци КЊВр. 392, да се реч „Чубура" изостаии и да се место ње употреби „Чупићева улица", у одлуци КЊБр 379, да се почетак калдрме од дотераног камена у Кнез Михајловој улици рачуна од Спасићеве трокатнице а не Стаменковићеве. II. ГЈо прочитању акта нстражног судчје за варош Београд АБр. 4216, 4224 и 4218, којим се траже уверења о владању и пмовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су Коста Глишић бака.шн и Јосиф Здравковић каФеџ. доброг владања н доброг имовног стања ; да је Коста Митић пиљар доброг имовног стања, а да му је његово владање непознато ; да се о владан у и имовном стању Стевана Хаџића гимнашсте л.зи ште извештај од управитеља прве београдске гимназије, III. Председник износи молбе одбору на мишљење, којим се тпаже уверења о сиротиом стању. По прочптању тих молби СБр. 12248, 12470, 12237, АБр. 4215, 4214. 4244, 4243, 4242, 4255, 4254, одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно увери о нмовном стању молилаца, Милке Н Димитријевић, Христине Магдић, Настаса Костића, Љубице Николић, Петра Буковића, Жи-

(1) Ва{'аг1к Р. Јг. : РашаЉу, стр. 6'. (2) Нопаковић С т.: Послед. Бранковићи, стр. 47.

в ше Јовановић, Милана Јовановпћа и Драгољуба Јовановића, Јелене Рапковићеве, Милеве Благсјевићеве н Петра Маговчевнћа правшша, на тек онда да нм изда тражено уверење. IV. Одборшп; г. Соломон Ј. Азријел као члан повереништва за узимање куће за школу у Чупићевој улици извештава одбор, да јс поверепшптво, према овлашћењу одборском од 26. Јула ове године узело под кирију кућу Младена II. Тодоровића за школу у Чупићевој улици за сто триде.ет дипара месечне кирнје и према оста • лнм погодбама АБр. 4169, које је нсто повереништво потписало. Одбор је примпо к знању овај изсештај. V. Одборник г. Соломон Ј. Азријел изјапл.ује, да је дозн о, да из^есно друштво из Париза поднело веома повољну понуду за грађење кеја и антропота, на тражп, да се то изнесе пред одбор на решење. Одбор је одлучио, да председник ону ствар нзнесе пред одбор онда, кад прилике донусте, да се о овом питању решава. VI. Прсдседник износи одбору на решење цред лог грађевипског оделења општине београдске за основно оправљање топчндерског друма. IIо прочитању тога предлога ГВр. 2857. Одбор Је решпо, да се топчидерски друм ноправи онако, како је у предлогу и предрачуну озпачено, одобрив кредит за ово од тридесет н шесг хиљада седам стотнпа шеснајест дпнара. Да се овај посао да на лицитацију још ове године а да се оправка почне вршити на пролеће 18У4 гбдиие. VII. Решењем одборекнм од 9. Јуна ове год. АБр. 3814. премештен је марвеип трг на тркалиште п грађевинско оделење општине беградске израднло је план н предрачун за подизање тога марвеног трга. По прочитању акта грађевинског оделења о томе ГБр. 3342, одбор је одлучио, да се о овоме предмету донесе решење у идућој седници, пошто се прилпком гласања доказало, да усљед одласка

(1) С т. Н о в а к о ви ћ, ■'Посаодњи ВранкошЉг, стр. 114.) хтео би да је то Ду.карић -в Алија Апђеловлћ.

ријскн докуменат. Неки наши жетоииси, такође иомињу његово жадосно стање у туђини: — „да> мнозех злостраданих кони, жизни ариемлет знају само за два његова детета: Ђорђа, иотоњег владику Максима, и Јована. За кћер Мару не веле ништа. То је, држимо с тога, што се она родила, живела и удала у туђини. Родила се 1466. а удала се посредовањем цара Фридриха III. за БониФација Палеолога У., маркиза монтФератског, 17. окт. 1485., дакле нре него што су се њена браћа вратила у Срем на српски деспотски пре^зто.( 2 ) При удадби њеној мати Ангелина обвезала се дати мираза 10 000 дуката; из тога би се дало извести, да се после смртп СтеФанове, породица њег.ова није налазила у бедности, док је год стајала под заштитом Фридриховом. Када се узму у рачун ондашње околности, да је цар Фридрих био супарник у круни мађарској краљу Матији, и да су њега — Фридриха - једном приликом неки мађарски великапш прогласили за краља, онда се да лако разумети она љубав и оно заузимање Фридрихово за СтеФана у оно доба, кад је он баш вољом краља

Матије и угарског сабора од 1458. год. лишен не само љубави и наклоности краљевске, већ и својих наследних добара, која су му но ираву наслеђа ирипадала у Угарској. Срби у Угарској дакле, још немају свога деспота. Чекајући га, остаће све до год. 1465. када ће у њихову средииу ступити један човек, око кога ће се они окупити, и кога ће Матија тек год. 1471. произвести за деспота српског. А ми да ноређамо дотле раније догађаје. Турци, као што смо рекли Србију су иоделили на санџаке. Смедерево доби „војвода" Алг(-оег.[ у ) Али султан још није задовољан својим успехом. Београд му је био сад мета, њега да може освојнти. Кад паде Смедерево, султан заузме одмах и све градове низ Дунав, али на Београд не смеде, већ се врати у своју царевину, да у друтом делу света утиша подигпуту буну. Србл пак не скрстише руке. Што не утече у Угарску, и што се спасе по збеговима нланинским, појури у београдски град, који сада држаху Мађари, иа ту оштраху осветнички мач за Турке. Они пак, Што прсђоше у Угарску, гоми-