Београдске општинске новине

ГОДГГИА IX

— ГЗВ —

ПРОЈ 32

Соломон Азријел — Ја иислим да је сво прекорлчењс буџета произишло отуда што је трошсна партија опа на непредвиђепе трошкоие и за мздатке којн пису емели да се чине из љс. II кад се то све одбије што је неправилно н» ређепо остаће ие 15000 дин него више. Председник — Партнја на непредвиГ)епе по требе само је 1 5000 дин. те се не бн мог.ш пматн на располагању више па, ма се шта пз баиило од онога што је већ из н.е изпла1>епо. По овом приликом имам да наиоменем још пешто што чини иовећање овога кредита неоп ходним. Бива случајева да је општина примила чекс суме од приватних лица па надлежна власт и.ш судови реше да пм се врати. И зато пе мамо кредита а пооац вратити морамо. Ја сам пмао сећ пеколико такнх случајсва и ннсам знао шта да радим и одкуд да иоплатим потраживање. Марко ВелизариЛ — Били се могли помоћи овим иачицом. 1\Јн смо затеклп и до прошле годнне одобравали у буџету расход за 100 ноћппх стражпра. Кад смо боље проучилн закоп о општинама и уисдели да је по том аакону, изузетно за град Београд дужна држава (Унрава града београда) старатн се о оезоедпост грађана, мп смо ноћне стражаре избрисали билн из буџета По кад либералн онако иодло заузеше огшЈТнну, они су не само задржали иоћие стражаре, већ су њихов број повећали на 150 (председник, повећано је на 180) Онп су повећали тај број само да би имали впшс гласова прп гласању. Према то.мс предлажсм да се обратпмо Држ. Савету за одобрење да расход за ноћне стражаре укипемо сасвнм са општине н нека га држава споси, или бар да се њихоп број смањи на 50 нли 100. Том уштедом могли би подмнрити све показапе нужне потребе до новог буџета. Љ. ЈовановиИ — Ја мислим да треба г. пред седник да пастапе те да Мпнистар унутр. дела у овај буџет, који ће ових дана изаћи пред Народпу Скупштину, унсее кредит да држава држн ноћне стражаре, што по закону мора да уради. Опда бисмо одма мн имали неколико де сетпна хнљада динара. То треба да се уради, то јс наше право, нначе: ја не бих плаћао ове људе. Председпик — Ово пптање није раснрављено. земљака у Срему. Као такав Вук је од сада морао свуда ићи уз краља, где је год овај водио ратове. Заједво са Вуком ирешле су из Србије, ио свој иршшци, из Кучева и Браничева и иеке угледне личности ерпске .р) Изреком се сномињу војвода Дмитар Јакшик и кнез Иавао БранковиК. Они су били сродници куће Бранковићеве, па и Вука. Павао је, ио хроници Бранковићевој, и сведоџби Рајићевој мушки потомак лозе Бранковићеве, откуда му је и презиме дато, ма да Енгел, по речима Бонфинијевим, тврди, да је то сроство дошло по тазбини (\уег8сћу?а^егГ; луаг). Дмитар Јакшић био је зет деспота Лазара, узев за жену његову ћер Јерину , те по томе и зет Вука Гргуревића. Ове две знатне породице властеоске превеле су, без сумње, собом и иовећи број својих земљака. С тога се ова сеоба може сматрати као знатнија, којој је „на челу стајао, вели Салаји,( 2 ) Вук Бранковић, унук Ђ. Смедеревца." Ови нови насељеници заузели су места највише у Срему. а неки су прегали у Банат и Јенопољ.

(1) Ет&е1 V. Н. АПцет. >Уе1Шб1;опе, В. III. одсек (јгевсћ. V. 8ег\'јеп. стр. 444—4Ј о . — Р а ј к ћ Ј.: Историја Серб. итд. сп. III. стр. 270—271. — С т о ј а ч к о в и ћ Д.: Черте итд. стр. 9—10.

(2) Гласнкк срп. уч. др. књ. XXVIII. сгр. 45.

Мп, ио закону општинском дрлшмо да нпсмо дужнн да плаћамо, међу тим државна власт каже да јесмо, још нам натоварпла грдпс пз„атке на те поћпе стражаре. За пас бп то била леиа закрпа п добра уштеда кад бп могли да успемо да се ово пптање решп у корпст општние п то по закопу. Чиипћемо да се сачувамо од трошкова који нису иа закону осповлнп н ако на пр. подносимо трошковс за зграде у којнма станују иолпциска оделења у варошп то је бар па закону основано. Будс лп >спеха у овој радњи онда ће бптп више уштеда н опда бпсмо моглп боље крегати се у својпм пословнма — Мо.шм вас сад да се сврши с овнм питан ем* шта мнслите с овом молбом? //. X. ПоиовиЛ — Ове ненрилике у које смо дошли утрошнв ову суму на непредвиђене трошкове дошле су отуда што смо, правећи буџет, рекли: може иам бити довољно 15000 дии. Председник — Ама нпсмо ми правили буџет. Ограђујем се од тога; ми смо ставили билн у ову партију деведесет п неколико хиљада дин, Н. X. Поаови/1 — Па онда треба то рећи, да нас је то довело у нецрилпку. Председник — Ја вас молим за решење ове молбе. Радован ФилииовиЛ — Нека се поднесе Државном Савсту иа одобреље да можемо трошпти нз једне партије на другу. Треба да тражимо такво једно решење да можемо да се крећемо слободно, а овако без тога одобрења не можемо да радимо. Председник — Молим прво да решите ову молбу, па онда онај мој предлог. Ви мој предлог усвајате ? (Усвајамо) Е, шта ћемо с молбом? Хоћетс ли овако да се одговори друштву: пошто одбор није био у стању да се сад за трке одзове молбп, али ће накнадно учпнити своје док расирави питање свог буџета. (Одобравамо). Љ. ЈовановиИ —- Ми можемо рећн да они из својих срестава учине што више, у нади да ћемо ми после дати своју помоћ. А. ОдавиЛ — Молим да се у одговору употребе речи: прошла управа утрошила је, иначе не потписујем никако. Председник — Ми ћемо отворено да пм ка

жемо, — За иоеледњу седницу остави.ш стс таксатора. Њему сс може датп из партијо из које се псплаћују лековн Оп се обратио меии с овпм писмом (чита пнсмо). Ђорђе ДимитријевиИ — Ја пе зна.м како се водила реч у прошлој седгшцп, алн вндпм да је расположсње бпло прилично неповољпо по мо лптел.а. Кад мп плаћамо државне чииовнике н то чланове главне контроле за преглед општннских рачуиа, онда је и овај човек заслужио кад је џабе 4 године радио и кад обећава да ће н даље бити еавесан. Било би рђаво да га одбиЈСмо. А ако ли хоћсте џабе да нам ради, онда бп то могле и све општинс. М. ТриковиИ — Како се го ради с рецептима. Председник — Мн добијамо на псплату рецепте, па да бп коптро.шса.ш апотекара, ми пх њему пошл,емо, оп их нрегледа па ако нађе да је ко прекарданшо цену, он му брише, а ако не нађе оп одобрава. Марко Леко — Из извештаја, који нам про • читан впдп се, да је молилац радио с вољом н пажн.ом па д;I 6н п даље још с већом вољом радио мпшљења еам да се пагради али не са 360 већ са 150 днн. Радован ФилииовиЛ — Ово није милост иего заслуга, оп није дужан да радн џабе. Председник — Одобравате ли да се исплати по молби 360 динара? (не одобравамо) него колико ? (чује се ставнте па гласање. Шагор) Дакле у опште решавате да треба да се да нагрлда. (Чује се: нз које партпје?) Из партије пз које се издаје на лекове. Молим да ставимо на гласање. А. ОдавиЛ — Ја преллажем да му се не дб ништа (жагор). Предлажем да се впше и не шаљу рецеити таксатору. Р. ФилиаовиИ — Ми не плаћамо њему да нам штеди него за то што нам прегледа ове рачуне М. Велизарик — Кад апатекари знају да постоји таксагор они се тога боје па добро пазе да не грсшс у таксирању То је за њих баук, који не да да се општина штети. Председник — Молим сведите разговор о овој стварн

Преласком ових трију војвода срп- ' ских у Угарску, у повесници угарских Срба јавља се један значајан Феномен. Све до сада, тамошњн Срби, истина војнички раздељени нод разним, можда више маћарским, него српским војничким етарешинама, нису осећала ме]>усобом толико раздвојености и поцепаности. Али сада, чудновато, Срби се одмах деле у три са свим засебна политичка табора Историци бележе, дајекраљ Матијадао, сво.ј тројици војвода, племићске титуле, и поставио их за војводе њихових земљака у Угарској : Вука Гргурова Вранкоии&а у доњем Срему, са средиштем у Сланкамену, Дмитра ЈакшиКа у гор. Срему, а Навла БранковиКа у Ванату и Јеноиољу, где је 1479. год. иоетао и баном темнгаварским. Сви су они, у подареним земљама од краља Матнје, владали са свим независно један од другога, стојећи једино под непосредном влагаћу крал.а Матије. Нама се чини, да је ова децентрализација угарских Срба била од врло судбоносних последица по даљи политички живот њихов. У овоме видимо једну тајну намеру Матијину, којом хоће да иаралитие снагу срнску. Он се радовао гато већем броју српских исељеника у своју краљевину, али се њихове централизације,

њихове јаке концентрације, јако бојао. Са гледишта угарске политике, он је заиста нмао разлога, али са нагаега гледигата он је први поткопао темељ свакој могућној јачој организацији нагаега народа у угарској краљевини. Када би пресељени Срби у Угарској сви били концентрисаниуједну целину и имали једнога засебиога иоглавара, коме би се сви покоравали, они би тада били јачи и снажнији, и били би моћни одупрети се свакој намери краљевој, да их употреби на своју личну службу и корист, а не на борбу нротиву Турака. А Матија то није смео да допусти, с тога, гато су му храбре српске мигаице у то доба биле неопходне, да њима затегне узде својим силним магнатима, а у исто време, да иомоћу њих оствари давнагање своје аспирације на. чегаки иресто. И заиста краљ је сјајно постигао своју задњу намеру; јер кроз све ратове његове око круне чегаке, и касније са пољским Казимиром, као и око савлађивања унутарњих буна магнатских, ми видимо, да главну масу војске Матијине чине Срби, под поменутнм трима својим војводама. Чувена и целој Европи страгана Црна чета (1е§'ш т§та, 1еке1о 8еге§') Матијина састављена је била из све самих српских коњаника, под кне-