Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

— 146 —

БРОЈ 33

права узети под закуп, иека озпаченог дана дође и лицигира, пошто положи прописапу кауцију. СБр. 12.755 — Из каацелариЈе суда опш. града Београда, 14. Августа 1893 год, у Београду.

САСТАКАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС1^Е Држан 6. Јуна 1893 год. (по стеногр. бвдешкама) Председник — Пошто има довољап број од борника на окуиу то отварам седннцу. Молим да чујете записннк последљег састанка. (Оекретар прочпта) — Има ли ко од господе да прнметп на записник ? (Нема). Успајате ли прочвтанн заппсник? (Усвајамо). — По жељи одбор екој да се сазове седнпца искључиво да претресе иитан>е о нзвештају који је поднела комисија за канализацпју Неограда, ја сам сазвао данашњу седпицу, како би ово питање прпвели решењу те да 6и се могли предузети иотребни радови. Јер што год ба доцније то учинплп то би се радови отежавалп* Потребно је пак да се тај пос;10 час пре начелно реши да би ее могли предузетп п остали радови Ја вае молпм да чујете извештај, Љуб. ЈовановиИ — Зар ће ово све да ее чита; иа ми смо читали. Председник — Ако жедите да се чита, читаНемо. Раденко ДраговиЛ — Ја мислим да је ред да ее прочига Председнгок — Па како желите. Ако сте саглаенн онда нека се чита (чујесе: не треба да се чита). Једнп желе да се чита, други да се не чита; молим вас решите ту ствар. Љ. ЈовановгЉ — Па ми смо сви ово прочи тали, за што на пово да се чита. Милан КаиетановиИ Да би смо се бол>е обавестпла о целој ствари ми смо тражили, да се извештај штамна, У њему нма два дела: извеш тај комисије п он почиње од стране 35, а други, до те сгране, то су обавештења комисиска, намењена етручњацима. То није део, који ми треба овде да читамо, него онај, који хоће боље да штудира етвар. 0 тога мвслим, да 6VI најбоље било, да почнемо читати од стране 35, од мишљења саме комиеије (Одобракање) јер је коми сија могла само то да нагшше; а оно друго дато је само ради обавештења, Секретар прочита онзј део извештаја, који садржи предшг комисије Милош ТраковиИ — Овде се не каже да ли ће каналп бити зидани, да ли од бетона, од чега лп? Тодор Селесковић — Односно материјала који ће да се употреби, имам да кажем ово. Има две могућпости. Једпа је, да се главни канал озида е цигљом, а друга с бетоном За сад не бн било прантично решити да се зпда цемснтом за то, што би цемент морао да се набавља из прека. А ако се до тога доба кад почнемо зидати канале дигне каква Фабрика цемента код нас или ако се ова коју сад имамо усавршп онда можда ће се моћи приступити грађењу канала с бетоном јер је то боље. То је сад от ворено питање, које ће се решити у току самог почетка рада. Никола X. ПоиовиК — Молим да ми се об • јасни ово што се каже да је остало нешто од суме одређене на канале.

СелесковиЛ — Па то се впди ; ннје сва одређена сума утрошепа. Ђока Димигријеви/1 —■ Овдо се каже да се узму још некп инжињери. Тај ће посао бити предузет грађевппским одељком, за што се онда тражи никнадпо 30000 динара? К. ГлавитА — За пзраду детаљног пројекта морају се узети нарочити ипжиљери којн !.е под падзором управника грађевипског оделења радити. Сем тога има извеенпх претходппх поелова којп ее морају још извршитп. па је с тога и нужна ова нлрочита сума. Међу тим, још у прошлој години одбор је вотирао кредит од 40 н неколико хиљада динара на претходне радове и израду пројекта из којс је суме плнћено г.г. Смекеру и Хобрехту за иараду генералних иројеката; али, та сума није саа утрошена. II. X ПоаовиИ — И тако има још ЗОООО дин. К. ГлавиниЛ — Мислпм да има. Н. X. ПоиовиК — Да ла би било нужно да се још сад радп на Финансиским средетвима. Е. Главинић — На сваки начпн, да и о томс треба водити рачуна II. X. ПоиовиЛ — То ће ваљда опет битн зајам. К. ГлавиниЛ — Данас је на дневном реду: да ее ретп начин па који да се прпступи пз ради детаљних проЈеката. Овг. су до сад већ требали да буду готови н можда бп сад већ требали да радимо па извршивању канализације Без овог пак пе можемо да се макнемо. Потребно је да се реши питање: хоћемо ли да приступнмо изради детал/Нпх планова, а после одмах за тим долази уређење Финансиске стране. да се благоврсмено поГрпнсмо да нам новчана срествп буду на расноложењу Раденко ДрагојевиИ —- Ви хоћете за прављење планова да узмете људе, лепо, алп-јанисам за то да општпна гради канале у реншји. Ако се грађење да друго.м пре ће се доћи до канала, а овако ће се радптн више година. (Чује се: па то још није свршено). Е лепо оада кад није. Председник — Овде има впше питања које је комиси ( а пзнела Хоћете ли рсдом о еваком иитању да решавамо (Хоћемо) Добро. На 41. стр. ииа ово (Чита тачку под 1) (Чује се: прима се) Ја миелпм да ово може да се примп? (Прима се). Добре. Сад даље. (Чига тачку под 2). М. КаиетановиЛ. ■ — Ја би мо.шо г. Селесковића да пам да обавеппења о овом. У принцетпу и ја се слажем с овим, јер пикако не бих био рад да нам се планови за канале раде на страни, као што су сс радили за водоводе, па да нам се после чине накнадне измене Али сад еамо пе разумем каква би та лица требала да буду, која би се ангажовала. По моме мишљењу то би морали да буду л.уди стручни. На другом месту каже се да можемо имати људе домородпе за тај поеао. То је незголно, ако у свако питање будсмо уплетллп паш патрпотизам. Ово је питање стручно. Као што смо за израду генералног пројекта морали да се обратимо на Хобрахта п Смрекера тако нсто мислим.и 3 1 ово да морамо узети стручњаке, Ово иије мали посао, он ће заеецати у 3 а можда и 4 и више милиј^па, Моја би жеља била да се за прво време узму људи којн су се већ показали иа послу, да су ове стварн радили, да се узме бар г. Хобрехт или други неко њему сличан који ће дати правац овом рад\'. Молим дакле г. Селес ковића да нам да обавештења како он о овом мисли. (настамгке ое)

РАЗНк" ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ. I. Димничарство : а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове О20 д. б) За неузидан шпархерд 0'20 д. в) За узидан „ 0'40 д.. г) За велики узидан шнархерд у гостионици 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . . 0*10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по мет Р а УЈедно са иећима 0 - 10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи 0 - 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлнке на спратове 0 - 75 д. II. Прамвњење поиијара и нузвника : а) Од кубног метра 10'— д.. б) Од акова 0'50 д III. Псетарина : а) Марка за нашче за годпну дана . . 3*— д., б) Обнављање изгубљене марке стаје. . Г— д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7-— д. б) Гроб за одрасле 12 - — д. в) Мала гробница 555 - 52 д. г) Велика гробница III. реда 998-39 д. д) Велнка гробница II. реда. . . . ; 1099-32 д. е) Велика гробница I. реда 1684-57 д. V. Мртвачка вола : а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12 - 90 д. б) Мртвачка кола са анђелнма са два коња 24 - 90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36'90 д. г) Мртвачка кола нова са 4 коња . . . 72-90 д.

Т АКС Е ЗА ИЗН01ТШЊЕ ЂУБРЕТА За киартове : Савамалски, Теразвјски, Варошкн и Врачарски: 1. Од собеикухиње или мањег дућана са собом 0'25 д... 2. Од две или три собе, са кухињом или већег дућана са магазом 0*70 д.. 3. Од четири или внше соба са кухињом, од ка®ане са кухпњом, од гостионице са кухињом беЗ штале ..... 1*50 д.. оа кпартове : Дорћолски н Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0*20 д.. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом ....... 0*60 д. 3. Од четири нли више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гогхнонице са кухињом без штале 1 д. Од суда оиштине београдске 28. Августа 1892. године АБр. 9449.

Власннк Оаштина Београдска

УРЕДНИ ШТВО И АДМИНИСТРАЦИЛА ЈЕ У ЗДАЉУ ОПШТ11НСК()1'А СУДА НАРНА РАДИКАЛНА ШТАМНАРИЈА

Уредник Урош Кузмано -Шд