Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 150 -

БРОЈ 34

Милан Нетровић каФеџнја доброг владања и средњег имовног стања; да су Љубомир Вајдић обућар, његова жена Ленка и Тзура Маринковић механхија доброг владања и сиротног имовног стања. V. Председник износи одбору на мишлење молбе којима се траже уверења о сиротном стању. По прочитању тих молби АБр. 4522. 4457, 4456, 4448, 4501. 4502, 4500, 4499, 4429, 4447, 4498, 4472 СБр. 13054 одбор је изјавио миш лење, да се суд претходно увери о имовном стању молилаца: Стевана Симића надничара, *1епосаве Алексићеве, Јулијане Алексићеве ученица. Радомира Бандовића ученика, Милице Мијатовићеве ученице, Рлдокира Дачића, Симе Николића, Мплана Васића, Петра Вучковића, Константина Мојсиловића ученика, Косаре Анђелковићеве ученице, Милана Младеновића ученика и Максима П Атанацковића, — па тек онда да им изда тражено уверење. VI. На молбу Крсте Јовановића општ. елужител.а АБр. 4503, одбор је решио, да се молиоцу одобри петнајестодневно осуство, с тим да му се исто рачуна од дана кад га стане употребљавати. VII По прочитању извештаја комисијскпх ГБр. 3564 и 3597 одбор је одобрио одређене оее у улицама „Цетињској" и „Милетиној". VIII. По прочитању протокола лицитације ГВр 3583 држане 7. Августа за израду 40 комада скамија за основне школе, и ГБр. 3582, држане 7. Августа за израду разних школских потреба, — одбор је решио, да се ове лицитације одбаце. Да се позове Павле Радосављевић и да се узме реч од њега да ли пристаје да све ове иредмете израдн по предрачунскрј цени као што је понудом својом од 14. Јула ове године ГБр. 3109 понудио Ако пристај , да му се уетупи. а ако не пристаје, да св држи друга лицитација. IX. Председник извештава одбор да је због приближавања заразне болести колере наредио, да се предузму нужне санитетске мере ради сузбијања исте болести, Па како је општина бео-

градска у прошлој години потрошила већу суму новаца на набавку средстава за сузбијање колере и грађења колеричне бараке, којим се предметима може и ове године послужити, — потребно је ове године да се одобри сума од 3000 — 4000 дин. ради поправке онога, што је неисправно и набавке потрошпих предмета за сузбијање колере. По саслушању овога одбор је после поимеиичног гласањгГ са 16 гласова против 5 (који су били за 6000 дин.) 1 није гласао, решио, одобрава се кредит од три хиљаде динара из партије буџетом одрећене за непредвиђене трошкове ради сузбијања колере с тим, да суд општински може ову суму у случају неодољиве и нео^ложне потребе и прекорачити па накнадно тражити од одбора одобрење за више утрошену суму. X. Председник саопштава одбору, да је стална комисија за надзор при грађењу и експлоатацији трамваја у Београду поднела свој извештај о стању овога предузећа на дан 3. Августа о. г. када је према уговору срп. Француско друштво имало грађење трамваја потпуно довршитн и саобраћају предати По прочитању тога извештаја АБр. 4409 из кога се види, да друштво није испунило своје обвезе према уговору, јер нпје саградило онако и онолико пруга, колико је и како је уговором предвићено, одбор је решио, да суд општински постуни у свему по уговору о грађењу и експлоатацијн трамваја у Београду према српскофранцускоч друштву за неиспуњење овог уговора и да о учињеним извести одбор. Да сјд (а друштвом направи акт, у коме тачно да се назначи почетак повластице о експлоатацији трамваја. XI. Одборни.ч г. Др Марко Т. Леко предлаже да се сталној комисији за надзор при грађењу и експлоатацији трамваја у Београду одреди награда, цошто се пз последњег извегатаја види, да је та комисија много труда положила, да се ово предузеће што боље и саобразније уговору изради. Одбор је одлучио, да се о овом предлогу решава у једној од идућих седница, XII. Председник извештава одбор да Њ. Вели-

чанство Краљ полази 16. Августа о. г. у 7 часова у јутру на пут кроз отаџбину па позива одборнике, да га у што већем броју испрате. Одбор је примио к зпању ово саопштење и одлучио, да Њ. Величанство пспрати до Обре новца: председник општине са секретаром и одборницима г.г. Н. X. Половићем, Ђ С. Новаковићем, А, Одави11е«, Др М Т. Деком, Р, Драговићем, М. Трпковићем, Н. Вулковићем, К. Б. Михајловићем, М. Јанковићем, поп Тасом Капетан Спасићем. Ако ко од одређених одборника не би могао на овај нут ићи, овлашћује се нредседник да другога на његово место одреди. XIII. Председник општине предлаже, да одбор одобри извесну суму новаца., којом би се наградило стручно лице за израду пројекта грађевинског закона с нарочитим обзиром на прилике у Београду и к ји је тако преко потребан за Београд. Одбор је одлучио, да се о овом предлогу решава у идућој седшпш

СТАТИСТИЧКИ ЗАП-ИСИ У ОПШТИИИ БЕОГРАДС^ОЈ Путнички саобраКај вароши Београда, У седмици од 8. до 14. Августа 1893. год. доиутовало 727 одаутовало 193. Од којкх су : а.) Пола : мушког 673, женског 54. б ) Всроисповести: православне 589. католичке и протестап. 111, мојсијевеке 11, мухамеданске 16, свега 727. в.) Посго.јбина: Србија 518, АустроУгарсва 114, Босна и Херцеговипа 27, Црна Гора 13, Грчка 6 Турска 10, Бугарска 10, Румунија 9, Русија 5, Германија 6, Франц. 6, Игалија 1, остале државе 2. г.) Занимање иугника: Тежаци и економи 41, Занатлије 58, Трговци 313, индустријалци — пшекулапти и предузимачи 3, Гостионичари 14, Интелигенција (војска) 98,

А.1и-Ј>ег и Искендер-бег фдотом у Смедерево. Огромна маса нађе гроба свог у Дунаву, а игто до њега не могаше доћи, би носечено и похватано и ланцима хршпћанским оковано. Две стотине и иедесет заробљеника са 5 застава турских буду нослани краљу у Будим, да му женндбу саБеатричомувенчају. „ЗаробљениХршнћани (да ко другн до Срби?)(') - - вели Рајић чувши за ову погибију Турака, охрабре се, раскину роиске ланце, па се и сами устреме на турски логор, растеравши и последње остатке турских чета, срећно спасу ропства своје жене и децу; и не само да повратише све своје отето имање, него и од турскога богаства толико заграбшпе, да није било ни једне жене, ни једног детета, које не би водило по једног коња турског окићена богатим украсима.(-) Богате пљачке награбе се и српски и мађарски војници. Између осталих упљачканих ствари била је, вели Енгел, иједна „^утрапа сут &1;иН8, (ци1лт (;<ји! уокхсгез а<1иго-еп 11п.ч сомкскамГи'' 1 -. (1) Врдо дако, да. оно нису били прости заробљеници, већ раја у нојничкој служби турској, као што ћемо доцније наилазшги на многобројне примере, где Срби на силу ратују у друштву с Турцима противу Хришћана. (2) Н а т т е г V Ј.: 6езс]1. (I. озт. Векћез, В. I. 5?8. — Е 11 § е I Н. Ј.: А%. ^еНШз^опе, -В. Ш. одсек вевоћ. V. 8егтш, 8. 437. — Рајић ј. : Историјц Сербов. итд. III. стр. 285—286.

на ову земљу, „као на театар радње, дела последњих средњевековних сриских витезова: браће Јакшића и Змај-десиота Вука. У песми „О диоби Јакшића", где се пева, како браћа деле очевину, вели се: „Дмитар узе земљу Каравлашку, „Еаравлашку и Карабогданску, .,11 сав Банат до воде Дунава; „Богдан узе Оријем земљу равну, ,,Сријем земљу и равно Посавље ,,И Србџју 40 Ужице града."" У Богдановом делу, види се целокупна деспотовина Вукова, концентрисана тако, све до год. 1521. — пада Шапца и Београда. Не смејући због недовољне ратне спреме дубље загазити низ Дрину, деспот Вук крене на другу страну Београда, к Смедереву, којим су Турци дбминирали целом моравском долином, имајући згодан ослонац и за своје исиаде у Потисје. Важност смедеревског града, кад би био у српским рукама, појмио је врло добро Змај-Вук, па с тога и ннје чудо, што он, повећавши сво.ју војску још и темишварском сриском војском под Дм. Јакшићем, и мађарском, иод војводама: Петром и Францем Доци-а, На1) Албертом, и Нађ Амброном, Им])ом н ЈГаслом - хита као

врховни командант целе те армије, да свом снагом рупи на Смедерево, не би ли га послужила јуначка српска срећа, да га отме од Турака. Градски заповедници били су Михал-огли-Али-бег и Скендер-бег. Турци су имали на супротној обали Дунава, мали градић Еовин. По једној белешци нашега летописца: „ 7/ расииа десиот Воук Ковин оу Банату ирама Смедеревоу и ( ') закључујемо, да је деспот, прнступајући извршењу свога ратнога плана, почео прво са обезбеђивањем позиција на угарском земљишту. Турци су бранили овај свој градић, али узалуд. Потиснути одонуда, они се брзо концентришу с ове стране Дунава, и утврде се код једнога места „на три стотине корака од Смедерева" — које неки историци, КпЈ> - е1 и Наттег, зову: „Ро2а21п" и „Вога218" (Пожаревац?) очекујући са 4 000 спахија десиота на овој страни, знајући, да ће он сада право на Смедерево. Прешавши са целокупиом војском својом на ову страну Дунава, сједини се овамо са посадом београдском, која му у помоћ беше дошла, па одмах заметне, са турском коњицом, крваву битку; очајна с обе стране, свршила се врло несрећно по Турке. Једва се спасу само (1) Споменик срп. кр. акад. III, стр. 156.