Београдске општинске новине

ГОДИИЛ XI

— 208 —

БРОЈ 41

Др. Цавле ЛоиовиЛ — У подужем говору свом објашшује потребу. да се не наплаћује трошарина на стоку намен.ену за земљорадњу и разлаже начин контроле за ово разликовање. Доказује, да би се то могло лако вришти помоћу пасоша сточних и приликом преноса истпх. Мата Јовано&цА =5= Доказује потребу наплаћиваша трошарине по тежини. После објашњења председникова и неких одборника, да би св ОД волова и крава врло мала сума добнла на име трошаринЗ,- пошто се пе закол>е Више од 50 грла за приватну поТррбу и да би манипулација много вмше стала него штб би био приход, — одбор је решио, да се ова позпција из тарнФе са свим нзостави. Пошто је после овога усвојена без дебате предложена трошарцнска такса ма дивљач и пернату живину, прешло се на решавање о трошарини на дрва за горпво Председник саопштава, да на дрва за гориво од кубпог метра управа трошаринска предлаже један динар а комиспја иола динара. Соломон Азријел — Хоће да се од овог изузму сељачка дрва и да се код јбих одреди Такса на кола Раденко ДраговиК — Противан је свакој таксп Ца дрва, означујући их као преку потребу за цело гра1)анствр. Мижаило ЈанковиИ — Каже, кад су све потребе оптерећене, да не би било разлога дрва ослободити. Михаило ЂорЏвиК — Мисли да не би требало да се на сељачка дрва наплаћује по метру већ по колима. Милаи КаиетановиК — У подужем говору разлаже, да би требало оптеретити и сељачка дрва и она што са стране долазе подједнако па наводи, да се то мора чинити и по самом трговачком уговору. Мосле објашњења председникова, да Је неоп ходно потребно да се и дрва оптерете. пошто се мора постићи од трошарине сума, којом ће се моћп покритн пнтерес и отплата иа зајам од 10 С00 000 дин. — одбор је после ооименичног гласања решио, да се наплаћује по пола дипара од метра. По овом је приступљено решавању о оптерећењу друтнх ствари за грађевине, која су оп-

придобију. М други пут елао је паша иосланике с понудом, да ће од сваке сабље, колико их има, у турском табору, платити два до три Форинта, а да никада вигае неће наваљивати на наше стране. Побојаше се наши, да Турцп не посеку заробљене Хришћане, иак су послали шест људи, да се погађају за засужњенике. Турци показаше им само три хиљаде особа, већииом слабих и изнемоглих, а што је бољега било, то је морало сакривено полећи на црну земљу, а ко би се макнуо или друкчије огласио, пала би ту са рамена глава. Наши посланици иису били с тим бројем сужања задовољни, јер су знали, да их више има, и оду. Дотле међутим наши обиђу турски логор, и кличући свето име Исусово навале на Турке. ТТТто није мач хришћански уништио, то је однела Уна вода хладна. Једвајетолико Турака преко воде препливало, да еу могли навестити, какво су расуло претрпели".(') На далеко у Хришћанству забрује усклици радости, зарад славие победе здружених Срба и Хрвата. Ова победа над Турцима донела је нарочите користи само становниЦима Славоније и Хрватске, као и иределана обалама Саве и (1) 8 111 х с 1 к 1 а8 Т.: Роуј. ћгуа1:< Кн>. I. стр. 665 — 666. — Н а ш ш е г V. Ј : безсћ. (1. овш. Кехсћен, В. I. 8.. 629—630.

терећења без велике дебате усвојена или према предлогу комисије или према незпатним изменама одбора. Цре закључка седнице одбор је препоручио председнику, да према већ усвојеним трошаринским таксама спреми за идућу седницу извештај да ли ће се моћи постићи потребна циФра гтрихода, како би одбор према томе мог о или извеспе позиције повисити или смањити. Састанак је закључен.

Састанав држан 28. Јуна 189;5. год. Председник = Отвара седницу, пошто има довољан број одборника моли одборпике да чују записиик пос ^едн-ег е.астапка. Секретар прочита. Председник пита — Има ,ли ко шта да примети на записпик ? Соломон АзриЈвл — Мисли, да ћумур треба да плаћа а угаљ не, Уиравник трошарине објашњава, Јјакд 'с'е ш*а има разумети. Секретар чита: На грађу : Ле^гве, греде, пањеве п т. д. Гласало је 10 и 10 за предложене таксе и ствар није била решена, Мголутин МарковиИ — Објашњује да је ова ствар решена још прошлог пута, кад је председник као десети гласао за извесну таксу, иротив 10 који су за другу таксу гласали. У чл. 77. зак. о општинама стоји: „Узима се, да је у општинском одбору оно решено нашта пристаје половина одборника и један више. Ако су гласоси наједнако подељени, узима се, да је одбор оно решио, на којој ,је страни председник одбора. .Дакле пптање ово решеио је: (Чује се: да се гласа поново). Иредседник пита: — Хоће ли се учинити ксправка протокола у томе смислу или ће се гласати попова, По саслушању још неких објашњења г бп усвојено, д;> се протокол исправи у смислу твр ђења М. Марковића. За овим узе }>еч аредседник и рече : Ви видите из прегледа о приходима од тро шарине, који је пред вама, да до данас одређене стопе оптерећења трошаринских предмета ие износе виш® од 700 и неколико хнљада динара.

Дунава, јер су Турцн посже овога иораза за неко време заиггл обуетавили своје пљачкашке походе, а наскоро је, при крају 1483. г. етиио из Дариграда и етално закључење мира. Напред емо иапоменули, да је са проширењем турске моћи раетао и размер исељавања ерпскога народа у туђину. Та су иеељавања још већма отиочола расти онда, кад Турци у највећем јеку отпочеше упражњавати евоје пљачкашке походе у еуседне хришћанске земље. Јер они, имајући намеру, као што емо напоменули, да еамо опљачкају, попале и поробе онде куда прођу, не поседајући ни једног града, ни једне иокрајине; својим страховитим вандализмом заплашили су тако силно становнике оних земаља, куда пролажаху, да их ови нису други иут смели сачекивати на своме огњишту, већ су нрскали на све стране, само да се спасу таких немилих посетилаца. На тај начин сеоски су становници или одлазили у оближње градове, ступајући у редове њихових војника за одбрану, или су бегали у тајне кутове кршних планина, куда турска нога није смела кро-

Ова циФра не одгавара опој, која је нама потребпа, те да отплатимо интерес и ануптет на зајам од 10 милиона динара Миелим да према томе не можемо ост; витп ствар овако ако не желимо да наиђемо на невољу п непријатност, да зајам не закључимо. Ми морамо дакле ову тариФу ревидирати и у неколико" изменити одре 1>ене стопе, те да добијемо недбстајућу нам цпФру око 97 000 динара са административним трош ковима трошаринским. Ја ћу вам дакле читати редом нозиције пз овога прегмедЛ. па изволте казати да ли и где што треба да се дода и.ш одузме Прво долази на кафу. Ту је утврђено 2'/ 2 динара на сго кила без манипулације. Мислите лида се може иовећатп (чује се: не може). Др. П. Поиови& изјављује, да му се овај' начин не допада ; треба, вели, прво у начелу да се договорпмо, да можемо чинити каква оптерећења, па само то позиције п да прочитамо а иееае од реда, В&.М ТодоровиК — Слаже се са др. Павлом Н мисли, да би се могле луксузне ствара јаче оптеретити а потребе за рану лакше. Соломон Азријел — Предлаже, да се на пнво вино ч ракију подигпе трошарина са 2 дин. Филик ВасиљевиА - Противан је предлогу Азријеловом и тражи да се и брашно онтерети. Михајло Ђор/јевиИ — је мњења, да би тре-. бало оптеретити бело брашно. Соломон Азријел — Противан је оптерећа-. вању брашна поред осталих разлога још и због тога, што је тешка мапипулација око контролисања. Веља ТодоровиК — Тражи, да се оптеретп вано, ракија и пиво ио предлогу Азријеловом. и да се о њему говори, па ако се не усвојн; онда тек да се траже другп предмети. Др. Марко Леко — Напомпње. да> иа пивсх не би требало већу таксу ударити. Држава наплаћује 20 динара, а ошитина 10 дии. а то јевећ доста велико оптерећење, јер на једпу чашу,пива долази близу 10 пара дин. Ако би, п,ов,е. ћали неколико динара на хектолитар онда би,; већ чаша пива била 15 пара скупља и знатан, вишак од те трошарине, који би потрошачи Фактичкн плаћали, не би долазио у касу општ, већ каФеџија, за то је и противан да се трошарина.

чити; илу су најзад, немајући нрилике користити се тим двама срестпи.ча за, спас свога живота, остављали своја огњишта, и селили се у оближње хришћанске: земље, овог пута највише у Хрватску и; Угарску. Тако су, без сумње, тада највигае опустила босанска села између река: Усоре, Врбаса, Уне, Купе, Саве и Драве, куда су Турци најчегаће пролазили упадајући у Хрватску и горе у земљи бечких ћееара. Услед огромног захваћеног иростора од хрватских и аустријских земаља тим турским иљачкашким иоходима, ни становници Хрватске нису могли задржати се на своме огњигату, већ еу га оетављали, бежећи све северније или западније у градове и вароиш до којих су Турци или рефе или никако долазили. С тога су и српски исељеници из Босне иаилазили у своме путу на пуста села и поља, и радо се ту насељавали, држећи поуздано, да ће од Турака сада бити обезбеђени. Хрватека је, у ово доба, ева, била Феудална земља, подељена на неколико богатих великаша и кнезова. Најбогатије међу њима, имајући и највигае земаља, беху две породице: Зрињска и Франкоианска. „Управ сва земља и еви градови од Озл,а, Еарловца и Слуња, па до мора, припадали су овим породицама.