Београдске општинске новине

БРОЈ 42

— 213 —

ГОДННА XI.

На завршетку молићг да се Флаше са узегим пробама ззоде запечаге и пренесу у државну хемијску лабораторију. Ово се извршује, и Флаше су повезапе, па запечаћене печатом председника комисије, Данашњи , састанав закључен у 1 и по час. по подне. Председник комисије, Др. Ђ. Димитријевић с. р. чланови комисије: Др. Ф. Шамс с. р. санит. мајор. А. Хелих с. р. Др. Ко, ста Јовановић с. р. Др. Марко Николић с. р. Вој. Р. Прљевић с. р. Др. А. Зега с. р. Др. Марко Т. Л.еко с. р. Деловођа. Др. Павао Поповић с. р. II. Рађеџо 8'. Октобра 1893. год. у И-гој држав. хемијској лабараторији Протокол II ог Састанка мешовите комисије, одређене за испитивање воде новог београдског водовода. Присутни: председник Др. Ђока Димитријевић, члапови: Др. Шамс, А. Хелих, Др П. Поповић. Др, Коста Јовановић, Др. Марко Л.еко, Др. Марво Николић, Вој. Прљевић и Др. А. Зега. Председник отварајући седаицу позива члаиове, да се приступи поновној аоализи воде, аоја је узета 8-ог ов. меседа вз означених чесама, а и нових проба, које ће се данас опет из истих, а евентуално и из других чесама узети. Члан г. Др Косга Јовановић у име сво је и својих другова сапотписника брошуре изјављује да даљем раду, односно продужењу већ започетог посла, ее могу нрступити донде, док се добивени резултати прошлог састанка не аутентизирају и протокол не потпише. Делоиођа изјављује, да иротокол пршеу Турцп били принуђени оснајати прво оне мање слабије градове. Тако су успели да 1496. г. отму од некога Ђорђа ИоиовиКа град Комотин , (КотоЉ) а од неког ЕараџиКа (КагавгНп) отму КозгогиV А г. а уза н> и Тржац и Неретву (') После овога босански паша Скендер окрене Фронт према Млецима, водећи са њом крваве ратове око приморских далматинских градова. Стога језато време гледао да живи у мнру и љубави са краљем Владиславом и баном хрватским, Јов. Корвиновићем, гааљући овоме последњем внпте пута и богатих поклона. Тако су неко време границе хрватске биле иа миру од босанских пљачкаша. Али и то је било за кратко време. Млетке не могући саме издржати борбу с Турцима, успу, преко папе Адександра VI. да екЛоне хришћаиске владаоце: шпанскога краља Фердинанда, Француског Људевпта ХП. и мађарског Владислава, да склопе заједнички савез противу Турака. Владпслав се у одлуци својој дуго колебао, и посланик млетачки у Будиму, Севастијан Ђустинијани, имао је доста муке, докле га је наговорио да

лог састанка није саставио, јер је тек данас добио сгенограФСке белешке, на оспову којих ће саставити протовол, но ма да пије протокол готов, држи, да ова околност комисијском раду нишга пе смета, пошто резултат данашњег рада нема везе са резултатима, који ће се данас добити и који ће се такође у засебном протоколу утврдити. Упоређење добнвеиих резултата, и тако ће се на крају и завршетку рада извршити. Пошто г. Др. Коста Јовановић у име своје и својих другова азјављује, да они иеће продужити рад, док се стављени захтев не иснуни, то Председнив завључује седницу и заказује састанак за сутра у 8. сахати пре подне када ће и протокол прошлог састанка бити готов, иа се може проверити и оверити. Састанак ће бито опет у П-гој хем. лабараторији Председник комисије Др. Ђока ДцмитријевиЛ с. р. Деловођа Др. Иавао ПоиовиЛ с. р. СтенограФ Вој. Ј. АукиК с. р: Чланови комисије: Др. Ф. Шамс с, р. санитетсви мајор А. Хелик с. р. Др. Коста Јоваповић с. р. Др. Марко Николић с. р. Др А. Зега с. р. Вој. Р. Прљевић. с. р. Др. Марко Т. Леко с. р. III. Рађено 9-ог Октобра 1893 год. у П-гој др• жав. хемијсној лабараторџји. Протокол Ш-ћег, састанка мешовите комисије одређене за испитивање воде новог водовода београдског. Присутни: Др. Ђ Димитријевић, Др. Шамс, А. Х;;лих, Др. Павао Поповић, Др.

раскине скоро уговорени мир са султаном. Савез се потпише у Будиму н& сам дан Духова 1500. године. А грди.то од напа, Александар VI. прогласи, ради веће важности, ову годину светом годином.( } ) Беч сумње, да су савезници имали и иоузданих извештаја о душевном расноложењу народа под Турцима, да је жељан устати на Турке, само да они отпочн^ напад на Турчина. С почет како је у то доба дисао и радио српски народ у Србијн, и онај под деспотом у Угарској, познато нам је из радње деспота Јована: али како је мислио српски народ у Босни? 0 томе нам поменути Ђустинијаније даје драгоцена доказа. Године 1500. 19. маја шаље он својој влади извештај о разговору свом, што га је имао са ((Херцегом Петром од св. Саве", о стању Срба у Босни: „Како је ових дана дошао овамо из Турске херцег Петар од св. Саве (I Јнса РГего сИ 8. Ваћа), човек од господског племена и великог уважења, који је зет поштованоме г. Франческу Кверину, и синовац Херцегпаши (унуку СтеФана Косаче), т. ј. син једнога његовог брата, — поручимо му, да би се радо с њима разговорили. И

Коста Јовановић, Др. Марко Ниволаћ, Вој. Прљевић Др. Марко Т. Леко и Др. А. Зега. Председеик отвара седницу и позива деловођу, да прочита иротокол 1-ог састанка. У току читања протовола учињене су следеће измене: У првом ставу место азотне квселине, да се стави „органских материја" У ставу где је говор о ничину мерења калијум нитрита, мосто сгопљеног калијум нитрата, да се стави „нитрит" у одељку о коме се говори о одредби амоеијака, да се између речи к - см и Неслерове р< агенце, дода, „хлорамонијума и по 1 к - ои -" По прочитању протокола узе реч г. Др. Марко Николић у коме брани научан и са весан рад писаца брошуре, али жели да вонстатује, да је рад ове вомисије, према датој ипструкцији од стране председништва општине и према томе, што сви компетентни Фактори иризнају, да се састав воде мање, погрешан, и да је председник ове садање комисије требао из соиствепе иницијативне, да исправи. Даље палази, да је нотициа, која је изашла у „Деевном листу, и којом се тврдцдо, да су анализе извршеее у иривредеој лабараторији, испале у корист Др. Леке. Пошто прогокол о овом раду и није био завршен и резултати утврђени, то је само један члан ове комисије могао ове податке доставити деевним политичким листовима, за вога он зеа воји је, и да је председништво ове комисије требало ову вест да демантује. 0 начину извођења првих контролеих аеализа у привредној лабараторији, има да примети, да они и нису гребали да врше анализе, но г. Др. Марко Л.ево и г. Др. А. Зега, јер они остају при томе, да су њихове аеализе тачее и исправне. Затим оцењује тон и пачин поступања ове комисвје наспрам њих вао потписника он је јутрос догаао, и затекао насдома... Рече: да свн Хригаћани, Турчину потчињени, са велпком жудњом изгледају, да овај краљ (угарски) дигне оружје противу Турака, јер би они одмах све Турке протерали из својих земал>а, т. ј. из Босне, Србије и других места, у којима Хришћани станују. И рече, да зна иоуздапо, да су сви ХришКапи у Босни закључили, да се од овога иса ослободе ђ и да се лате оружја, и чекају само знак кад се Његово Величанство, овај краљ из Будима, крене да иође на ову најсветију војну. II чи.м чују да је ово учињено, одмах исеКи Турке или их истерати из своје земље. II готови су да служе овоме краљу без икАкве илате, само нека се он лати овог иредузеЛа иротиву Турака. Има више од 40 000 Бошњака у добу од 15 — 60. године, који ништа друго не желе и не очекују, него један такав иокрет итд. А како сад заиста намеравају да устану иротиву Турчина, то су њега (херцега Петра) из аоштовања ирема његовим. старим у наименовали за свог старешину* ...(^) Једва да нам треба тражитн јачих доказа, да народни дух, који се онако јасно појавиог. 1481.паугушен, није ни мало клонуо

(1) Н а т ш е г V, Ј. : Оевсћ. <1. рвт. Вемћез, В. I. 8. (344. — Е п (* е 1, на истом мсс.ту.

1) Годишљица Н. Чупића, I. етр. 68.