Београдске општинске новине

БРОЈ 42

ГОДИНЛ ХТ.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 8 Октобра 1893 год. 1АХП РЕДОВНИ САСТАНАК Преседавао иреседпик г. Мадован Р. Маринковнћ од одборника биди г. г. Н. Вулковић, Свет. И. Ристић> Јован Ђуровић, Јован Христић, Коста Б. Михајловић, М. М. Ђорђевић, Др. Павао Поповић Сол. Ј. Азријел, Авдра Ј. Одавић, Плија Ђорђевић, Никола X. Поповић, Филип Васиљевић, Ђ. С. Новаковић, Р. Драговић, Коста Д. Главинић, М, Капетановић, I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 4. Октобра 1893 год. и у оддуци КЊБр, 572 учињена је допуна да се земља са Косанчићевог венца носи у бару „Венецију' и засипа место код кантара. II Председнпк износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и немаштини. По прочитању тих молбн АБр. 6088, 6055 СБр. 16254, одбор је нзјавио мишљеае, да се суд предходно увери о имовиом стању молилаца: Мијајла Цветановића и Јевте Ербеза великошколаца, па тек онда да им изда тражено уверење; да се Др. Радмилу Лазаревпћу санитетском пуковнику изда тражено уверење. III По прочитању акта школског одбора савамалског АБр, 5909, да се одреди други члан одбора на место Велимира Карапешића, који је пао под стечај, одбор је овластио суд општински, да на место Велимира Карапешића именује друго лице за члана школског одбора савамалског. IV. Према решењу одборском од 15. Септембра ове године ГБр. 4072 грађевинско оделење подносм накнадно објашњење о одређеној оси у Минцстарској улицп. По прочитању тог објашњења, одбор Је усвојио одређену осу у министарској улици према предлогу комисијском. V. Оо прочитању протокола лицитације СБр. 16286, држане 6, Октобра 1893 год за набав-

ку дрва за огрев, на којој није било ни једног лицианта и накнадне понуде Луке Ћеловића, СБр. 16349, одбор ,је решио, да се накнадна понуда Луке Ћеловића одбаци Да се за набавку дрва одреди друга лицитација са овим изменама у прописаним погодбама: да се за потребу општинску набаве дрва букова, грабова, млада церова и млада јасенова; да се набављепа дрва. испла те одмах и да се тај издатак води као привремен до идуће рачунске године; да се дрва уФате онде, где суд одрети и да се одмах по томе комисијски прегледају н приме; комисију да састављају: један кмет Један инжињер, и три одборника, које ће суд одредитн. Ова комисија може пуноважно радити. кад буду најмање трн члана на окупу. Да се суд постара н изнађе начина, да дрва не стоје сложена на сокаку пред зградом за коју су набављена. VI По прочитању протокола лицптације СБр 16285 држане за набавку потребне количнне зобн и јечма, на којој ннје било довољно лицитаната, одбор је решио, да са набавка по двадесет и пет хиљада килограма зобп и јечма уступи према прописаним погодбама Ђорћу Нпколићу магазаџијн по једанајест динара и осамдесет пара динарски од сто килограма према његовој понуди од 27. Септембра 1893 год. СБр, 15770 која је решењем одборскпм од 27 Септембра 1893 г. СБр. 15477 одбијена. Ако Ђорђе Николић не пристане, да ову набавку изврши према овом решењу, да суд општински набавља цотребну количину зоби и јечма куповином од народа на начин како се набавља сено и слама. VII. По прочитању протокола лицитације СБр. 16350, држане 7. Октобра ове год. за давање под закуп дућана на »Зеленом венцу ц накнадне понуде Добросава Атанацковпћа СБр. 16392, одбор је решио, да се како лицитација, тако и иакнадна понуда Добросава Атанацковића одбацц, п да се у најкраћем року распише друга. УШ. По прочитању протокола лицитације ГБр. 4627 држане 7. октобра ов. године за израду гвоздене ограде око паркова не теразијама, одбор је одлучио, да се о овоме решава у идућој седници.

бораторијк министарства уеутрашњих дела, продужи рад и изврши контродпу анализу пад истом водом, коју је шестог ов. мес. анализирала била у хемијсвој лабораторији министарства народне привреде. Но како су члапови комисије г. г. Др. Коста Јовановић, Др. Марко Николић, и В >ј. Р. Прљевић, пре почетка рада на коптролној апализи изјавили, да они пе могу више учествовати у раду ове комнсије јер су ирема правцу рада комисијског мишљења, да треба да се одреди друга једпа стручна комисија, која ће воду свестрано испитати и контролисати исправпост њепу према анализама Др а Лека, или пеисправност на оспову њихових ааализа, у којој би комисији имала да буду искључена сва заинтересовапа лица а на име : Др. Марко Леко, Др. А. Зега, Др. Коста Јовановић, Др. М. Ниволић и г. В. Прљевић, то је престала могућност, да се даљи рад у потпупој комисији изврши и комисија се ношто је ногписала и оверила протогсол досадашњег њеног рада разишла, О чему част ми је госаодине Председпиче, уз пошаљај протокола досадашњег рада комисијсвог извесгити Вас с тим, да је свака даља Функ ција комисије ове престала. Благодарећи на указаном поверењу примите господине председниче уверење о мом одличном поштовању. 9. Октобра 1893 г. У Београду. Председник комисије Др. Ђ. ДимитријевиЛ , с. р. Господину Миловапу Маринковићу председнику општипе београдске. Од суда општине вароши Београда, 12. Оатобра 1893. АБр. 6080.

...о1 п аи<1ег8 Ве1§та<1", 2\4е<1 (Звечај ?) Топсћап, Ееуаг1ак, Прозор, Бобовац, и Дубровиик, са свима осталим варошима и селима међу њима. А шти је најглавније; у томе миру, обе су се стране заклеле, да ће обуставити своје иљачкашке упаде у суседие земље.(') Краљ намести у свима својим градовима сталну војничку посаду, којој одреди плату из државне благајне. Тако Енгел, по Ковачићу, бележи, да је тада сребрнички бан имао плате око 3 000 Фор. а два јајачка капетана по 600 Фор. Што се посаде градске тиче, у Јајцује било 117 пешака, а у Језеру и Бања^ луци по 153; сви су они трошили годишње 6 490 Фор. а њихове старешине 125 Фор. Коњаника је било 246, а трошили у 6 256 Фор. За оправку градова, сточну храну и за народну војску (Кап<1тШг), слато је из Угарске по 6 236 Форииата.

(1) Ј3пј;е1 у. Н. Ј. : АИ§. \УеМпз1:опе, В. III. одсек Оезсћ. V Зетеп, 8. 436. — Наштег у. Ј.: беасћ. <1. озт. Ке1сћез, В. I. 8. 659.

ГЛАВА ДРУГА I. Срби у Угарсвој нод десиотима из лозе ВериславиКа и народним иођама. Политичко стање Срба код Туриџма и у Угарској у аочетку XVI. столеИа. — Покушај Јов. Заиоље да освоји град Жрнрв (Хавалу). Пад ПЈаица и Београда. — Последице тога ио Орбе; ирелааак Радише БожиКа. — Срби иод БожиИем одликују се у борби с Турцџма. — ПрелаЗак Павла БакиЛа с браЛом. — Обновлење ериског десиоства. — Битка на Мухачу 29. августа 1Г)26. — Последице њене ио Србе. -40*- . Мислио би човек збиља, да ће онај, онако силно заталасани дух народа сриског, на самој раскрсници XV. и XV. ст. после оних разбијених својих нлузија о ослобођењу од ропства турског, на један пут клонути н малаксати, кад види, да му ни с које стране помоћи нема, а сам је немоћан борити се противу природних последица. Тако би заиста могао мислити само онај, који нс познаје карактер и дух народа српског. Али, ми мислимо са свим друкчнје. Ако ј

би се у животу угарских Срба. после смрти последњег нм деспота. и могла прнметнти каква реакцнја, коју су у осталом донелс друге околности — којих Србн нису били творцн — та малаксалост духа никако се не може пребацити оним Србима, који стењаху у тешким ланцима турскога ропства. И ако су билн принуђени да и даље подносе искугаења своје горке судбине, ипак им ропски не подлегоше већ тражаху начина и срестава, да свој дух одрже сталним н непоколебљивим. Какве су то моћне Силе, које од Србина човека направнше у данима најцрње српске судбине челикСрбина? Најмоћније су две силе; једна је: вера. О. како ова кратка реч врло много објашњења у себи скрива! Како она у четири своја слова садржи целу историју. цео живот срискога народа за све време робовања његова! Да, вера у светлије дане своје будућности; вера у победу правде и чистоте срца и карактера; вера у православнога Бога, да он неће датп, да му најмилије стадо растргне курјак Мухамедов — та вера беше мтоор, који покреташе све духове потлачеиога народа српског; беше срество за ојачање сталностп и постојанства духа, за ојачање уверења: да мора на послетку