Београдске општинске новине

БРОЈ 44

— 229 -

ГОДННА XI

тине девсдесет и два квадратна метра и два десет осам квадратних сантиметара од имања Костантнновића, према поднетом плану и нанрту.

ЂХХУИ. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25. Октобра 1893 год. Председавао председник г. Мнловаи Р. Марииковић, од одборннка били су : г. г. Н. X, Поиовнћ, П. Ђорђевић, М* Јааковић, С. Вељаиовић, К, Б. Михајловић, М. М. Ђорђепић, Н. Вулковић, Ф. Васиљевић, С. Ј. Азријел, М, Ј, Марковић, Ђ. Диматријепић, 31. Канетановић, Р, Драговаћ, М. 0. Нетровић, М. Велизарић, Л, П- Дашковић, Мих. П, Бончић, др. М. Т. Леко, др. Алкалај. I. Прочитан је заг.нсник одборских одлука седнице држане 21. Октибра 1893. год. и учињене су ове измене и допуне; у одлуцн КЊБр. 613, да су Моша Бенвенпсти и Хескија И. Бепцион доброг владања и сиротног имовпог стања; у одлуцн КЊБр. 61 да се у касапннцама с доње стране на Великој пнјаци може продавати само гове1)в месо а у онима с горње стране само свпњско; у одлуци КЊБр. 625, да се експропише од имања Константинови1]а само онолико, колико Ке потребно бити да се откопа па да вода правнлно отнче. II. По прочитању акта истражног судије за варош Београд, АБр. 6386, 6387, 6388 , и 6385 којим се траже уверења о владању и нмовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати: Јосиф Варга, момак берберски, и Внтомир Баранац келнер; да су Јелица жсна Љубисава Л.ишанина каФеџ. овд. и њена кћи Бисе* нија Гавриловић н Илија Глишић магазаџпја доброг владања и средњег имовног сташа. III. По прочпвању молбе Милана и Константнна Јечменнћа ученика којом траже уверење о сиротном стању, одбор је изјавио мишљење, да се оуд претходно увери о пмовном стању молилаца, па тек онда, да им изда тражено уверење. IV. По прочптању молбс Ђорђа Ш. Нешнћа глав пог општинског благајника одбор је решио, да се о службовању молиоца Нешића закључи уговор на три године под погодбама, које су досад вределе за главног благајника. Срби не нристајаху уз деспота нз туђсга илемена, кога им бетпе наменуо краљ мађарски. Да то тврдимо, дају нам повода Бранковић, Рајпћ, Енгел(') — пнсцп доста поуздани — који нигде не спомињу Штиљановића као српског деспота. Бранковић и ако се стара, да одржи у својој хрониди непрекидност лозе Бранковића ни речи ие казује о њему — као пријемнику деспота Јована. Штиљановићев биограФ овако описује време, беху презрелн Берислављевпћа и тражаху свога човека, око кога би се скупљали. „ Тогда жв зјело лјутеи бјзани належешчи на землју србскују и мнит ми се без мало всу иленујушче (Турци)" Тада «Стефап храбрствујв много и протиие св тем (Турцима) .. и зјело бојаху се (Турци) несмејушв ни ириближити се к : нему " Но кад Турцп стану јаче наваљивати, те становници не могаху „ ни сејанија иосејати нн наки жетви аожети 1,1 и велика оскудица наступи Штиљановић остави Срем и оде краљу угарском који му даде „села множчма и гради велики " ради познате храбрости његове. Стојачковић вели да му је краљ тада дао Шиклуш и Барању(-) (1) А11о§ ЛУеМпз^опе, В. III одсек ^езсћ о. Зегутеп, 8. 455.Ист. Серб. итд св. III. стр. 358 — 359. (2) Черте нтд. стр. 12.

V. Председник нзноси одбору на решење молбу Ћорђа Аћимовића и осталих гргђана савског краја, којом моле, да се у њиховој срединн отвори још једна апотека. По прочитању те молбе АБр 6263, одбор је решио, да се ова молба упутн г. министру упутр. дела односно сапптетском савету с тим , да одбор општинскн није противан отварању ове апотеке. VI. По прочитању протокола лицитације СБр. 17.311 држане 21 Октобра ов. год. за давање под закуп дућана на Зеленом Венцу, одбор је после поименичног гласања са девет гласова против осам (двојица нису гласали) решио, да се ова лицитација одбаци. Да се за ове дућане наилаћује дневна кирија од једног динара од оних лица, која у њима свој еспап продаЈу. Ова дневна кирија за дућане по ћошквима да буде један и по динар. Да председник општнне поднесе извештај о престаику уговора са закупцсм зеленог венца. VII. По прочнтању протокола лицитације СБр. 17 322 држане 22. Октобра ов. године за набавку потребне количине дрва за огрев, на којој није било ни једног лицитанта, одбор је решио, овлашћује се председник општине, да са Алексом Поповићем из Голупца деФинитивио закључи погодбу о набавци букових дрва, за половину оне колпчине, која је потребна зи огрев суда и његових одељака, а да међутим грађевинско оделење поднесе предрачун за намештање Фуруна за грејање са каменим угљем. VIII. Одборннк г Раденко Драговић предлаже, да се прикупљање општинских прихода од мерине од тргова од арепде квсапске и трошарине да под закуп, те да се на тај начин избегну ве1ики трошкопи око прикупљања ових прихода. По саслушању овога одбор је одлучио да овај предлог проуче г. г. Раденко Драговић, Ник. X. Поповић, Мих. П. Бончић. Милутин Ј. Марковић и др. Алкалај, па поднесу одбору своје мншљење на решење. IX. Председник извештава одбор, да је одборско поверенпштво изабрато у седници одборској од

— Ту су се Срби скупљали више око њега, него око правог деспота и признавајући му титулу кнеза хумског иридавали су му и 1 значај деспота, и ако је краљ другог обда1 рио том титулом. Околности заиста потј пуно објашњавају ову поставку, и само као таквог човека, са таким велпким поверењем и уважењем, код својих суплеменика, могао је на послетку краљ Владислав одликовати га титулом свога пле мића,, или војводе каквог, и обдарити га и добрима, само да помоћу њега задобије чврсто уза се српски народ, који је у последње време ирема њему био јако неповерљив. И врло лако, да је ова околност, а и доцније политичка радња Штиљановпћева за коју се зна — дала повода Србима, да га још већма поштују и сматрају као свог деспота, и ако он није имао права на то звање. Према овоме, нису ли зар поменути историци моли из ових околности да испреду своју поставку о Фактичком деспотовању Штиљановићеву ? Улога политичкога живота Штиља! новићева у Барјањи постала је живља и значајн.ија, нарочито иосле нестанка са деспоства Јована Бериславића. Јер је сада Штиљановић био готово једини међу угарским србима, на кога су Срби могли

23. Септембра 1893. год. АБр, 5725, ради састава пројекта буџета општинског за идућу 1894. годину, — довршило свој посао и подноси одбору пројект буцета на решење. По прочитању поднетог пројекта којц је у начелу примљен, и по претресу сваке тачке по особ, одбор је решпо, да се у буџету за 1894-ту годину иредвиде ови приходи*). X На предлог одборника г. Николе Вулковића, одбор је одлучио, да председник онштине у једној од идућнх седница изнесе на решење одбору Да ли да општина куни и колико удеоница српског паробродског друштва.

БХХУШ. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 27. Октобра 1893 год,. Председавао председвик г. Милован Р. Марииковић, од одборпика били г. г. Ник X. Поновић, В. М. Тодо. роиић, Плиј Ђорђсвић, Мих. М. "Борђевић, Андреја Ј." Одовић, Милутии Ј. Марковић, Р. Драговић, Мијајло Јанковић, Фидип Васиљевић, Н. Вулковић, Милош Трпковић, К. Б. Михајловић, Сол. Ј. Азријел, Милан М. Ђорић, М. 0. Петровић, Мих. П. Еончић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 25 Октобра ов. године и учињене су ове измене и допупс: у одлуци КЊБр. 626, да се у месарницама с горње стране на вел. пијаци може продавати поред свињског меса још и јагње ће и телеће а овчје у говеђим месар. У одлуци КЊБр. 632, да председпик оаштине може ступитн у погодбу за набавку дрва и са другим продавци ма ако не успе, да закључи погодбу са Алексом Поповивићем из Голупца II. Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверања о сиротном стању II породичном односу. По прочитању тих молби одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно увери о имовном стању Јована Марковића техничара па тек оида да му изда тражено уверење, да се Зорки Ст. Спмићевој може дати тражено уверење и да еуд на основу сведочбе потписаних грађана изда тражено уверење Ђорђу Радовићу. III. Председник износи одбору на решење изве*) Буџет ће се делокупап објавити у засебној кљизи. Ур.

упирати своје жељне погледе за остварење својих идеала. А зацело је да је и сама личност његова и његов рад на народној ствари потпуно оправдавао толико поверење народно. Зато сведочи и ниже навененп Факат. Године 1514, побуне се мађарски сељацн нротив племства. И под вођством простака Ђорђа Доже , тај устанак узме толикога маха, да се и сам краљ побојао од силних сељачких коса, вила, и рогуља, које онако немилостиво рушаху н обараху имаовнну племићску. Али се опет нађе један снлни племић који оружаном руком савлада устанике, љуто казни вођу њиховога, и спасе свој сталеж од коначне погибије. Срби угарски нису остали равнодушнн према овом праведном покрету народа мађарског. Јер колико је год мађарским сељацима био тежак јарам илемићски, толико је више Србима био тежи јарам целокуаног народа мађарског, који га је спутавао у кврге, уништавајући му својим законским одредбама и последњу сенку слободе ирава човечанских. Овог пута беше му пала згодна прилика, да поврати своју отету политичку слободу. Знао је, да је његова снага драгоцена и .једној и другој страни, и он бира, која је страна у изгледу, да