Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

Ми морамо овде нарочито да одредимо азотасту киселину и амонијак, има ли бар изгледа, да је нећемо иаћи, јер ја сам приватно испитивао ту воду и нисам могао у њој наћи ни амонијака ни азотасте киселине. И ја сумњам да су и г. г. нашла, То су колосална питања и ја бих молио, да се што пре приступи томе послу, јер да нема тих састојака у води никако, па после ди их има. ја држим, да тог- не може бити, само ако није чињена нитаква промена у самом бунару или у водоводу. Д-р К. ЈовановиК. ■ —■ Па и по анализи самог г. државнш 1 хемичара, има у тој води амонијака. Та је анализа вршена 18/"УШ. Д-р М. Леко. — А колико има амонијака ? Д-р К. ЈовановиЛ, — Главно јс да га има. Д-рТ>. ДимитријевиЛ. — И чисте ппјаће воде могу имати амонијак, само у незнатној количини. Д-р К. ЈовановиИ. — Али како да га сад има, кад га пре иису нашли, а то је испитивана вода у једној истој чесми. Тако исто налази један пут азотасте киселине, а др>ги пут је нема. Д-р Шамс. — Ви можете и да иађете по некад, али само трагове од амониЈака а особито после јаке кише и грмљавине. Д-р Марко Николић. — Ова ће ствар опет да узме други правац. Ми у нашој брошури позитивно тврдимо, по нашој анализи, да се ова вода у бунарима мења, и то због тога што се меша са другом — теренском водом. (Д-р Л.е ко; — То треба да се вспита). Ми смо ту ствар испитивали па смо се питали. откуд то, да у нашој води може бити калијума и натријума у толикој количини, кад је то кречна вода, И онда смо дошли до закључка да то мсже бити само у опом случају, ако се та вода меша са горњом теренском водом. Геолог министарства привроде с којим смо се о овој ствари разговарали, објаснио нам је: да у Макушу, одакле воду добијамо, имамо управо два водена слоја: горњи који је очевидно у вези са макншким баруштинама и доњи, одакле добијамо воду за Београд. Ова су два водена хоризонта растављена једним глиновитим слојем, за који нам је рекао, да може бити да је неаробојан, али да може битл случајно само тешко иробојан , што у толико више наводи на сумњу, кад у доњој макишкој води налазимо велику

— 236 -

количину органских једињења и калијумових и натријумових соли, амонијака и азотасте киселине. Да ли дакле има толико органских састојака у тој води, то треба на првом месту испитати: да ли се та вода мсша са теренском водом или не, па ако се докаже да се меша, онда се мора претпоставити да има. Г. државни хемичар у овоме прегледу каже да нема у овој води никаквог трага од калијума и нитријума, већ налази само силицијум-диоксида; а ми изјављујемо сумњу, да се ова вода меша са теренском водом, и кад се меша, онда морате претпоставити да у тој води има и амонијака, и азотасте киселине и свега, Сад долази питање: колико може да буде тих састојака ? На то питање не може се никад тачно одговорити, јер то зависи од различних узрока. Јер кад пада киша онда се може наћи млого више и калијума и натријума, и осталих шкодЛ)Нг.их састојака. За нас је главно питање, које имамо да решимо има ли тих састојака у води или нема, а у којој количини то је са свпм споредна ствар. То на првоме месту треба да решимо, па ако будемо нашли да у једној рубрици има, а у другој нема, онда је то врло рђав знак. Тако ието треба да се испита вода, како стоји у погледу бактерија. И ако се нађе да у једној води има бактерија, онда то није чиста вода, а да ли има 150, 200 или више у 1 к см воде, то је са свим сноредна ствар, главно је да се докаже да има. Ми смо прати.ш анализе бечке и берлинске воде, и нисмо нигде нашли да се помињу бактерије. У Берлину само што су нашли једну белу алгу у њиховом водоводу, они мењају цео водовод. Ако хоћете да се узме норма, по којој треба ценити рђавостједпе воде,ја ћу да вам прочитам норму једне добре пијуће воде, по г. Дозанићу. Тако добра вода треба да одговара овим условима: »да је бистра и провидна, да нема боје ни мприса п да не садржи сусиендовапих честица; да је скорашња и пријатног укуса, да јој темиература није већа од 15°, да садржи ваздуха, и угљене киселине; да не садржи органских једињења у једноме лптру вите од 20 мгр. н т. д. па на послетку каже: да не садржи 1ер-

БРОЈ 45

1;о4пх и друге беле алге, инфузорије и бактерије в дакле да нс сме да има бактерија. Председник. Да се не задржаввмо више на овоме. Ми сад имамо да испитамо хемијске састојке воде, а што се тиче бактеријолошког ис> питивања, то ће се доцније извршити. Ми смо се данас због тога састали. Д-р А. Зега. Ја бих хтео само г. Марку Николићу да одговорим, зар он мисли да ми не бисмо жртвовали наш водовод одмах чим би нашли једну једину алгу? јер алге нису бактерије, А што се тиче ових бактерија што растварају желатину, тс ниеу патогене, него сапроФИте. Лредседник Ми сад треба да констатујемо, да ли је анализа, гг. писца брошуре тачна или не. И ја бих био мишљења да се више не удаљујемо од ствари, него да приступимо одмах раду. Д-р К. ЈовановиИ. Ми треба да утврдимо принцип, на коме треба да се оснива наш рад и наш говор. Ми смо тврдили, да вода не ваља и то треба да се докаже. Д-р М, Леко. На основу наших резултата ? Д-р К* ЈовановиИ. Јесте, на основу наших и ваших резултата. Питање је овде, шта је добра, а шта рђава вода, и то треба прво да се рашчисти. Председник. Ја мислим да је то са свим одвојена ствар од ове, и тек на основу тачне хемијске апализе можс се казати, јели вода хрђава или иије. Д-р Марко Нмколи% , До сад је било много анализа, и сад нека нам г. државни хемичар каже, на основу којих података, и на основу чега су они доказали да је ова вода добра. Председник. Ја држим да је више него сигурно досадањим анализама доказаио да је ова вода добра. Међу тпм ви сад излазите са вашом анализом и доказујетз да у њој има и органских материја, и амонијака и азотаете киселине. Дакле ви кажете да вода није добра. Наша је сад дужност као комисије, да видимо да ли је та ваша најновија анализа тачна или не, па ако се нађе то, што сте ви нашли, онда та вода није добра за пиће, Дакле ми имамо то сад као комисија да изнађемо. Д-р Шамс. Чим се нађу у води ове три материје онда вода није добра.

СРПСШ УСШШ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 II СА ЕШДЕИМ СЕ0БАШ1 У ТГБИЕ7 од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали јр. Д гатоновић. и Ј1. ЈА. ј ^ пасић .

(Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом општ. београдске). Мото: — „Пора намЂ переотатв 6 нтб умннми чужим'в умомЂ н одавншш чужош славош" (Време је да нрестанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. --оаз. (наставак) Разреди чете за напад, и сам поведе своју ка непрнјатељској страни, коју огромном светлошку са своје стране могаше лепо да разгледа. Један део војске

пошље таЈним стазама у град, с налогом да једновремено ударе на Мађаре и тиме их доведу између две ватре, где ће им бити извесна погибија. У сами освитак зоре на дати знак зајече трубе, диже се ужасна ломљава и вика, и Голи-бег с једне а из града Турци с друге стране груну снажним јуршнем на целу бојну линију мађарску. Храбри Михајло Паксије одбије снажно начадача са свога крила, али чувши, да му је на другом крилу погинуо брат Гашпар, кога су напали с ле!)а они Турци из града, полети му у номоћ, али и сам рањен клону, а то беше већ готов пораз за целу војску. Оно што у оној општој забуни није могло умаћи кроз густе лугове, да се дочепа врата београдскога града, то је или пало од оштрице турскога мача, илн живо похватано. Сам војвода Запоља једва је главу своју спасао, оставив Турцима сав разни материјал који из Београда беше довукао за опсаду. Око 300 заробљеника нашли су тог дана ужасну смрт од својих мучитеља. Посечене главе послате су султану на дар чак у Азију, да се види и чује Бали-бегова слава и јунаштво.(') (1) Р г а у: Аппа1ев г. Нив^. 1:. IV. р. 371 — 372. К а1оп!: ЕрНоше сћгопо!. 1:. II. р. 625—627. —Рајић Ј.: Ист. Сербов, св. III. стр. 348 — Иашшег v. Ј.: безсћ. (I. 08ш. Кехсћез, В. 11. 8. 723.

Овај догађај десио се у лето г. 1515. по Катону 9. Јула (иот18 ЈиШ); али приближнији ће датум бити нашега летописца, који вели: Џ В. лето 1515. разби Балил бег Јаноша хердељског воеводу иод Хавалом маја с. (| 6); и ( х ) јер се краљ Владислав исте године, 22. Јула већ налазио у Бечу и тог дана иотпнсао са царем Максимилијаном уговор о наследству свога престола. Преговоре који су у самом Бечу дуго између њих вођени, није могао видети у оно исто време, кад му је војска била на бојном пољу, него тек онда ; пошто се после претриљеног пораза уверио, да му од султана за сада не прети иикаква озбиљна опасност.( 2 ) После одржане славне победе, Балибег утврди бедеме Жрнова задобивеним топовима; појача посаду, па се врати у Смедерево. Султан пак, по добивеннм хришћанским главама, сазнав за ову победу своје војске, одмах посла посланике краљу, да нродужи приморје, никако не хотећи за сада да шаље Бали-бега да се даље свети.( 3 ) При повратку из Беча за(1) 8ар1аг1к Р. (I г.: РатаЉу, стр. 83. — По другој белешци (у споменику III, 142): „м а ј а в. (2)." (2) 8ш1С1к1аз Б\: Роуј ћгу. кн>. I стр 692. (3, 8тјс|к1аз Т.: Роуј. ћгу. кн>. I. стр. 694.