Београдске општинске новине

БРОЈ 45

— 241 —

ГОДИНА XI

мичара са истим правом као и д р Леко и Зега, ми смо пре свега, сматрали да смо јаини посленици и да смо као такви дужпи изнети резултате својих студија грађанству у питању овако судбоносном за његово здравље. У осталом на кога би се грађани у оваким питањнма и могли с нравом обраћати ако не на хемичаре. Ми смо ту дужност примили на себе констатујући опо што смо константовали. Комисија је, дакле имала да реши: дали је вода добра или н ; а «ад је није на то упутио председник општине, ■дужност јо њезина била да га посети на ту тлавну потребу. Господо, на првом састанку ми смо пред комисијом испптали органске материје које се налазе у нашој води; и као што је у записнику 'означено, ми смо у једноме случају утпотребили за оксидацију органских материја. 1 2 сс.м. а у другом: 1,5 сс.м. калијум-перманганата у 100 -ссм. воде. У опште кад год имамо више анализа израчуна се ради боље прегледности, средња вредност. Оредња вредност кали пермангапата коју смо пред комисијом радећи, утрошпли за оксидзцију органских мотерија износи 1,3 ссм 1.35 -с см што одговара у мнлиграмима израчунано 4-27 мд. Кад смо радили анализе, које су одштампане у нашој брошури, ми смо на оксидацију органских материја утрошили калија и шерманганата у средњој вредности 0,0059 грама. Ми смо на оксидацију јоргански материја утрошилп калијум -перманганата у средн,ој вредности 0,0059 грама Ми смо још онда у првој седници тражили, а ако нисмо, ја мислим да се сада уведе у запнсник, како је вода у очи онога дана кад је требало да се састане комисија, пушгана на свима хидрантима ио вароши, Друго је питање; да ли се мсња вода услед пуштања на хиндрантим .ч или не мења. То се може оставити и расправити иа другом каквом месту; ми н овом приликом константујемо да се по нашем мишљењу мења састав воде и да се количина органски материја промењује са ређим и чешћим испугатањем воде на хидрантима. Огуда изводимо закључак да смо ми пређе добијалн нешто више органских материја само с тога што је вода прилично ретко испуштана на хидрантима. У осталом то мишљење не заступамо само ми него и д-р .1ека. Он је у своме извештају

потица Јелена , још кад су нрве Пирипашине чете прешле Дунав, побојала се за безбедиост свога жнвота, и реши се да бега. Али да не би пала у руке турским пљачкашима, који се век свуда беху расплинули по Срему, пошље посланика Сулејманупод Шапцем, с изјавом, даје готова поклонити се њему, акојој зајемчи, да ће признати њено владање. Султан нрими понуде, и носле свог посланика да јој то јави. Али она ухвати тога посланика, веже га и отправи краљу, па сама покупнв све своје благо утече својој браћи, Јакшићима у Вилагошвар.^ 1 ) Султан кад чу како га је жена хитро иреварила жучни гнсв свој изли над мирним сремским становницима. Турци пак освојивши Земун, пођу даље на Куннннк. Палатнн Баторије*нокуша да им стане на иут, али иотучен од смедеревскога Вали-бега, мораде уступити. Куииннк Турци поиале, а за тим иста судба постигне н остале градове сремске: Сланкамен, Иарловце, Беркасово, ВариК, Митровицу итд. У томе и султан је већ преко Купиника стигао у Земун, где га је очекивала остала војска, радосна, што ће се сада и опсада Београда

(1) Ка(1 југосл. акад. кљ. XVIII. отр. 115—116.

за месец септембар казао, како се вода у цевима таложи издавајући једно једнчење гвожђано у след чега се вода при чишћењу цеви замути Г. Леко и сам вели да ипак бива неке промене у води, када стоји у цевима. Ми се разликујемо само у томе што ми у нашој брошури тај талог на други пачин објашњавамо. На основу истог разлога ми тврднмо и то, да се и количине свих азотних органских материја мењају према томе како се и колико се пушта воде по хидрантима по вароши. Ми ову ствар нисмо мислили помињати али нас је сада навела та околност што је прексиноћ дакл® опет у очи нашег састанка, када су се требале узети и ове пробе за комнсиску аналнзу опет пуштана вода на хиндрантима. НеНу тврдити да то намерно бива али хоћу да се запише и то да сам на једном ћошку баш ирема мојо.ј кући, где се такоће налази један хидрант, приметио да је и у четвртак после подне пуштана вода на истом хидрату, јер су око 3 сата биле затворене све слввине по кућама; око 5 часова пуштана је р .ода на хиндранту и пуштена у исто време и у куће. Том приликом ја сам сач личпо видио како је вода била изванредно много замућена. Кад се дакле онај водени талог покрепе вода је мутна, а кад се сталожи она је зеленкаста, (наставиће се)

О Б 3 Н А Н А У вези свог наређења АБр. 2В66. од 30. Априла о. г. Суд опшгипе вароши Београда објапљује грађанству, да ће Управа Водовода од 1. Јапуара идуће годане наплаћивоти воду нрема члановима 8 и 9. нравила за издавање воде, од свију опих кућа, које су од 1. Јуна до краја о. г. са водоводом спојене без обзира па то, да ли се вода у каћи троши или не, или да ли је инсталација у кући извршена или не. Ово решење своје Суд опшгипе вароши Београда оснива иа чл. 2 и 13. правила за везивање водовода са зградама у Београду и издавање воде из исгог водовода, која су правнла добила закону силу ре шењем владе Њ. В. Краља од 10. Јуна озбиљније предузети. Равно је 30 дана хгако га је Пири-паша опсео са сува, па му ништа ннје могао учинити. Првог августа отиочне се опсада и са Дунава. Градски заиоведници: Блажо влах, Јован Ботије и Јован Моргај, са 700 храбрих бранилаца, међу којима беше највнше Срба — брањаху храбро град још читавих скоро 30 дана, поред свих оскудица у муницији, и нади на иомоћ од краља. Двадесет јуриша једно за другим одбијаше храбро носада. Султан већ нао у очајање, да му се сви његови лени иланови не разбију о тврде зидине београдске, кад му нека срамна издајица свога рода — МоровиК^) нритече својнм онаким саветом у номоћ. За добру награду, показа он султану најслабију страну града, научив га, да на тој страни поткопа мину, и да бедеме баци у ваздух, иа тако да начинн себи нролаз у град. Међутим и у варншком нодграђу настане неко комешање међу срнским становницима бојећи се Турака. Зато се сви поувку у град, сами заиаливши целу варош — „веи ргосШопе 81ге те1и асћ" вели Ргау. На један нут једнога дана страховита нуцњава нро_ (1) По Хамеру и Рајићу, то ,је био неки Француз или Тадијанац.

1892. год. ПБр. 10382 основаним на чл. 6. 7. и 9. зак. о варошкој трошарипи у Беогр^ду од 13. Јуна 1884. год. АБр. 6603 од суда опшгине вароши Београда 1. Новеибра 1893. год. у Београду.

оиштински послови. 0 београдској води. У педељу 7. Новембра 1893. г. у 3 часа после подпе држаће у сади велиае школе г. Др. Маркр Т. Л.еко јавпо предавање с'екснералептима о води у новом београдском водоводу. П ;сле предавања објашњаваће се и она питања о каквоћи воде у повом водоводу, која би се од сграпе присутних нокренула. Улаз 50 пара дпн у корист друшгва за уређење и унапређење дупавског и варошког краја. Улазнице могу се добити код друштвепога благајника г. Владислава М. Ђорђевића, бакал., у К1Бижарама г. г, Јоксимовц1>а и Пургћа и у трговипи г. г. Јевте Павловића и Комп.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСР^ОЈ Путнички саобраЛај вароши Београда, У седмици 04 34. Окт. до 31. Окт. 1893. год. доиутовало 1110. одаутовало 754. Од којнх су : а.) Пола : мушког 1064, жепског 46. б.) Веропсповести: нравославне 916, католичке н протестан. 66, мојсијевске 28, мухамеданске 100, свега1110. в.) Посгојбина: Србија 825, АустроУгарска 103, Босна и Херцеговипа 8, Дрна Гора 9, Грчка — Турска 120, Бугарска 7, Румунија2, Русија — Германија 11, Фравц. 3, Игалија 12, осталедржаве 10.

лама ваздух над Београдом, а комади бедема и куле градске нолете у ваздух, бачени силним нотресом мине турске, која је до нод саму кулу била ноткопана. Панички страх обузме све живо у граду, нико се више већ не надаше, да ће се град моћи одржати Помишљало се већ на нредају. На несрећу хришћана, беснила је у то време међу српскпм и мађарским становништвом нека ужасна верска свађа, која се при њиховом додиру у граду још јаче разбукте. и донесе врло опасне иоследице. Толико година већ крвно борећи се са Турцима више за безбедност Мађара, него за своју дичну корист, кукавни Срби никад не налажаху у овнх дошљака монголскнх ни искре захвалности; већ шта више горег кињења и мучења него што и од самих Турака трпљаху. (НАСТАВИИЕ СЕ)