Београдске општинске новине

ГОДИ НА XI.

— 252 —

БРОЈ 47

III. По прочитању молбе ЈвФте Хаџи Јевтика инжињера овд СВр. 17918, којом тражи уверење о свом породичном односу, одбор је нзјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење. IV. Председнпк износи на решење предлог суда општинског о избору поротника за варош Београд за време од 15 Нсвембра 1893 до 15 Новембра 1894 год. По прочитању тога преддога АВр. 6728. одбор је решио, да за време од 15. Новембра 1893 године до 15 Новембра 1894 године, буду поротници за варош Београд иста она лица која су према решењу одборском од 11 Новембра 1892 г. АБр. 11325, били поротници у времену од 15 Новембра 1892 до 15 Новембра 1893 г. сем ових: Витомира Марковића терзије, Др. Мике Поповића начелника минисгар. Љубе СреКковића чннов. моноп. дувана, Др-а Мтенка Веснића проФесора Вел Школе, Стојана Протића начел. министарства, Васе МнЈатовића кафеџије Михајла Рашковића члана управе вароши, Стевана Мијатовнћа терзије, Жнвојна Прокића пензионара, Симе Ч. Поповића пензионара, Мише Михајловића начелника, Крсте Поповића бив. трговца, Ристе Лекића приватијера, Косте Л.екића пензион. Косте Таушановића бив. министра, Луке Ћеловића трговца, Јоце Науновнћа Шандоровића бакалипа, Јевте Најдановића месара, Милорада Тадића аиотекара, и Радивоја Предића управ. држав. дугова; а на њихова места изабрао је за норотнике ова лица: Манојла Клидиса трговца, Петра Радосављевића трговца, Спасоја СтеФановића трговца, Михајла Михајловнћа оакалина, Ристу Дамњановића терзију, Ннколу Секулића бакалина, Спасоја Илића каФеџ код златног топа, Рада Антића кафеџ. Михајла Јовичића винара, Николу Анастасијевића бакалина код 2 Јаблана, Љубу Ђорђевн!)« воскара, код Пролећа, Алексу М. Ђорћевића, Николу Миловановића брашнара, Ристу Миленковића приватијера, Димитрија Илић трговца, Јован С Јелкића цривагијера, Вучка Ц Илића трговца. Николу Бошковића абаџнју, Петра Михајловића кафеџпју Светозара СтеФановића каФеџ. у жељезнич. станаци.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПР01ИВУ ТУРАКА У В Е 3 IX СД НАГОДННШ СЕОБЛША У ТУХНН7 од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ у. Д гатоновић и ЈТ. ЈА.. јлтасић.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оагит. београдске). Мото : — „Пора намЂ перестатв бшљ умнвши чужимт> умомЂ и славннми чужок) славого" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) На овај доста дрзак одговор, одговорио је султан тнме, што је наредно, по свој прилици у лето, сарајевском паши

ХХХХУН ВАНРЕДНИ САСТАНАК 15. Новембра 1893 год. Председавао председвик г, Милов. Р. Маринковаћ од одборвика били г. г: Них. X. Поповић, Илија Ђорђевић, Мат. Јовавовић, Др. Павао Поповић, Свет. И. Ристић, Р. Драговић, Мијајло Јапковић, А. Шхок, Филип Васиљевић, Сава Вељановић. Коста Петровић, Гаврило Бркић, Мих. М. "Ворђевић, Коста Д. Главинић, Љуб. Јовавовић, М. Капетановић, М. ЈВелизарић, Ђ. Димитријевић, Др. Марко, Т. Леко, С- Ј. Азријел, Андр. Ј. Одавић, Н. Вулковић. I. Прочитан је записннк одборских одлука седнице држане 10. Новембра 1893 год. и примљен Је без измена. II По прочнтању акта истражног судије за вар Веоград АВр. 6818, 6674, 6715, 6673, 6744, акта духовиог београдског суда' АБр. 6799 н акта VII пуковске окружне команде АВр 6779, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесннх лица, одбор је изјавчо, да су му не познате; Љубица Вркић, овд., и Перка Јовановић, овд , да су доброг владања и доброг имовног стања Коста Пуљевић марвенн трговаи, Јован Марнчнћ, трг. помоћник и Илија Милишић, трговац; да се суд извеотн о владању и имовном стању, Стојка Васића свнрача п Милоја СтеФа новића кочијаша, цигана овд., Симе Милбшевића, чиновннка и РаФајла Финца писара адвокатског па о томе пзда потребна уверења београдском духовном суду и VII пуковској команди. III. Председннк износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању. По прочнтању тих молби АБр. 68*0, 6811, и 6820, одбор је нзјавио мишљење. да се може дати траж.ено уверење Милану Зелнћу, реалцу, Ружици Ж, Прокнћа, ученици В. Ж. Школе и Милпвоју Л.аушевићу гимназисти. IV. По прочитању акта одбора цркве Вазнесен ске АВр. 6543, којима се извештава општина београдска, да се изабрати одборници цркве вазнесенске, Јован Јелкић, Јован Хрнстић и Сте ван Миљковић нису хтели ове дужности при мити, одбор је одлучио, да се именовани одборници црквенн позову у суд општински и да им сс на потпис саопшти њихов избор, па ако изјмадвчма — Ферхату, да својим упадом у сремске равнице окуша обранбену снагу краљеву. Са 15 000 људи спусти се Ферхат из Босне низа Саву, па негде на левој обали њеној искрца сву војску, оставивши један део да чува лађе, са другим пусти се ова потурица! 1 ) на пљачкање питомих сремских села. Високи пламенови од попаљених усева и домова сељачкнх наговештаваху калочком бискупу Павлу Томорију, ваљану јунаку, да српски и мађарски сељаци не могу сами да спрече Ферхатово даље продирање, који већ беше допрео до близу Петроварадина. Брже боље скупи војске своје и српске, па како беше болестан повери је сво.јим војводама, међу којима светле имена два Србина Радише БожиКа и Томе Бошњака. Са 3—4 000 војника пођу ови на сусрет Ферхату, који већ беше окренуо к Сави, гонећи силне џелепе упљачкане говеди. Турци одмах, чим видеше војску хришћанску, почну узмицати, али их наши сустигну близу неке шуме РоНака, нападну их и за час натерају у бегство. За то време српски Шајкаши спусте се низ Дунав, у намери да нападну ону војску Ферхатову, која на обали чуваше

(1) Одметник Шибеничанин (види Ка<1 XXII. стр. 67).

јаве, да се те дужности не могу примитн, да на протоколу изјаве узроке своме непримању. V. Председник саопштава одбору, да је решењем својим од 12. Августа 1893 год. 3583. уступио израду скамнја и других школских предмета Павлу Радосављевићу и решењем од 3. Септембра 1893 год. ГБр. 3852 одобрио, да се сагради и др}га шупа за смештај кола за во јену комору, но да нн у једном ни у другом решењу ннје озпачено, из које буџетске партије да се ови издаци учине. По саслушању овога одбор Је решно, да се оба ова нздатка учине из партије буџетом од ређене за непредгиђене трошкове. VI. По прочитању протокола лицитапнје СБр. 17641 држан 27. Октобра. ор . год, задавањеиод закуп поткивања коња пожарне чете и волова рабаџијских општинскнх возова, и по прочитању накнадне понуде Јоце Јуришића СВр. 17727 којом нуди, да овај посао врши за двадесет и девет и по динара јевтиније од пзлицптиране цене, одбор је решио, да се накнадна понуда Јоце Јуришнћа СВр. 17727 одбаци; да се поткивање коња иожарче чете и волова општински рабађнски волова уступи Антонију Васпљевнћу овд. поткивачу као најнижем лицитанту за пет стотина дсведесет и девет дннара и педесег пара годишње. VII. По прочитању протокола лнцатације СВр. 17639 држане 23. Октобра 1893 год. за давање под зак\п оправке оиштинских возова когачко коларског посла, одбор Је решио, да се оиравка возова ковачко - коларског посла уступи Јсцн Јуришићу овд. ковачу као најнижем лицитанту за хиљаду четири стотпне четрдесет осам динара годншње VIII. По прочптању протокола лицитације СВ^. 17744 држане 21. Октобра 1893 год. за давање нод закун права иродаје цубока од заклате стоко на општпнским кланицама у 1891 год. одборје решио. да се ова лицатација одбаци и друга распише. IX. По прочитању прстокола лицитацнје СБр. 17640 дрдаане 25. Октобра 93. год. за давање

лађе. За часак Божићевн јунаци посекоше сву ту позадницу Ферхатову, и доведоше и самог њега међу две ватре. Ири судару, негде на самој обали савској изгинуло је више хиљада Турака, мноштво се у Сави подавило, а већн део живих и ропства допало. Сам Ферхатнаша, по већини наших извора, нашао | је ту своју смрт.(') Мноштво лепих и богато уденхених коња, богат плен војнички, 40 застава падоше хришћанима у руке, а што је најглавнију би иовраћен и сав упљачкани иметак сремскнх сељака; од свега што беше најбоље, заједно са заробљеницима послаше краљу на дар.(") Ово беше први доказ шта вреди слога Срба и Мађара под добром и вештом управом. И да .ужасна корупција и пар-

(1) Р г а у: Анпа1е8 г. Пип§. I. "V. 78—79. — Н а штег V. Ј. (Језсћ «1. овт. Ке1сће8, В. II. 8. 47. — Рај и ћ У.: Ист. Срб. св. Ш. стр. 370- 373. — По Енгелу (III. 456) и Месићу (Ка<1 XXII. 67—68) овај ве догађај десио 1523. г Ну ми држимо да је Ргау у праву. Ист > тако ! греше ови и .ши извори (сем Месића) што смрт Ферхат: паше, иезују за славио одликовање Павла Бакића у првом боју, после преласка, с Турцима. То се пр. Ј може односити на другог ког јунака, али на 11. Вакића не може никако. (2) Но Месићу, он је погинуо од султанове руке, што је изгубио ову битку.