Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 254 —

БРОЈ 47

општински послови. Цена хлебу. Решењем суда општинског од 15. Новембра 1898 год. АБр. 6809 одређена је цена хлебу по двадесет пара од килограма. Хлеб да буде у пуној тежини од 1000 граиа. Ова цена вреди од 16. о. м. завључно.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДС^ОЈ

Путнички саобраКај вароши Београда. У седмици од 7. Окт. до 14. Нов. 1893. год. доиутовало 1006, отаутовало 721. Од којих су : а.) Пола : мушког 972, женског 34. б.) Веронсповести: православне 929, католичке и прогестан. 63, мојсијевске 9, мухамеданске 5, свега 1006. в.) Посгојбина: Србија 832, АустроУгарска 93, Босна и Херцеговина 3, Црна Гора 4, Грчка 1, Турска 36, Бугарска 4, Румупија 3, Русија 8, Германија 6, Фравц. 9, Италија 6, остале дрзкаве 1. г.) Занимање путника: Тежаци и екопоми 31, Заиаглије 141, Трговца 536, пндустријалци 2, пшекулапти и предузимачи 16, Го стионичари 17, Интелигенција (војска) 107, ђаци 24, раденици и помоћници 36, Пиљари и бозаџије 26, надничари и слуге 38. Из статистичког одељка оиштине вароши Београда 14. Новембра 1893. год.

ОПШТНИСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд оиштине Београдске држаће на дан 22 овог месеца од 2 — 5 сахати по подне јавпу усмену лицитацију у канцеларији рачуиоводства свог, за давање под

закуп чишћења димњака и пећи на зграде општин. суда, основних школа и осталих одељења. Ров је овом закупу одређен на годину дана. Ко жели примити се овога рада пека озпаченог дана дође и лицитира. СБр. 18168 — од суда општипе града Београда, 6 Новембра 1893 год. у Београду. Суд опшгине града Београда држаће на дап 23. тек. месеца, од 2—5 сати по подне у ванцеларији рачуноводства свог, јавну усмену лицитацију, за издавање под закуп 12 месарских плацева па В. тргу, за продају свињског, јагњећег и телећег меса и 7 плицева за продају говеђег и овчег меса. Л.ицитанти полажу 120 дин. на име кауције у готову или српсво државпим папирима од вредности, и то ако су срнски поданици, а страни дупло. Остале погодбе о закупу ових плацева, могу се видети у рачуноводству сваког дана а и на сам дан лицитације. Ко жели ма који од ових плацева узети под закуп, нека означеног дана дође и лицитира. АБр 6398 — Од суда општине града Београда, 19 Новембра 1893 год. у Београду. По ш го одбор опттине Београдске није одобрио држату лицитацију за давање под закун цубока од заклате стоке на опгатин. кланици, — то ће рачуноводство општине београдске, држати другу јавну усмену лицитацију на дан 29 тек, месеца од 2—5 сати по подне, у својој канцеларији а. за давање нод закуп овога права. Кауцију полажу српски грађани 3000 дин. у готову или српско државним напирима од вредности. а страни дупло,.

краљевине у доба у очи њене погибиЈе, већ ћемо само подсетити читаоца на једно слично доба из наше давне ирошлости, с том само разликом, што тада међу Србима беше и најславниј их јунака и највећих родољуба, који на Косову славно посведочише своју зрелу националну свест, а у угарском сабору, међу члановима најмоћније властеле не беше човека, који би био видео крвав м:ач омашћен крвљу турском, нити јунака, који би могао водити какву чету противу Турака/ 1 ) А круна свега тога беше, до зла Бога рђаво Финансијско стање државно, да ни сам краљ немађаше по неки пут, шта да једе. Тако и српски Шајкаши — којих беше велики број у војној служби — због не добивања плате, поново падоше у такву сиротињу, да бнше принуђени, као год пређе у очи пада Београда, лично ићи краљу, и молити за своју крваво заслужену зараду. Тако дођоше у Вудим и они из Јајца и Варадина: Гадоваи, Ћура, Петар, Жихијло, АасновиК и ЧетинковиЛ и они из Сланкамена. Краљ би им можда ллатио, алн његовим рудницима и приходима руковаху странци, којима није стало до тога што је краљ у ужасној (1) 8ш1С1к1ав Т.: Рогј. ћгу. књ. I. стр. 715 и 720. Лиема Воргије, иаиина иосланика на будимском двору.

новчаној оскудици.С) И поред свега тога, што ове изасланике Шајкашке краљеви благајници отераше из Будима, као год негда онај препозит Павле , за чудо је, да је у Мађарској било тада људи, који су за одбрану краљевства највише наде полагали на ове срнске мученике. Једнна хвала и прнпада јуначкоме бискупу Томорију, који се највише и старао, да му границе његове војене области буду добро заштићене. Он је велику наду полагао на српске становнике у Срему. Али је још значајније то, што се овај бискуп уздаше највећма на помоћ, која би му могла доћи од српског народа под Турцима, који је стењао под турским јармом, те је вруће желео да се већ једном домогне слатке слободе."( :! ) Од како је Томорија дошао на бискупску столицу у Срему, нмао је са овостраним Србима непрестана договарања и дописивања, те су му славнији његови људи јављали о целом стању ствари у Турака и у Срба. Па видећи из тога, и они потлачени Срби, да се у Угарској ради заиста, да се они ослободе од Турака. беху сви листом обузети жељом,

Остале погодбе о овом закупу могу се видити сваког дана у канцеларији рачуноводства а и на сам дан лицитације, Ко жели ово право узети под завуп пека означеног дана дође и лицитира, С№ 17744 — Од суда опшгипе градн. Београда, 19 Новембра 1893 год, у Београду. По што се на дан 16 тек- месеца није могла држаги лицитацаја за давање под зикуп плаца опшгинског код чесме ,Књагнње Љубице" с тога што није био довољан број лицитаната, то ће рачуповодство општине београдске држаги па дан 24 тек. месеца од 2 — 5 сати по подне, трећу јавну усмтпу лицитацију за давању помепутог плаца под закуп. Кауцију полажу српски грађани 160 дип. у готову или сриско државпим п?пирима од вредности, а сграни дупло. Остале погодбе о овом закупу могу се видети сваког дана у канцедарији рачј? нсводства а и на сам дан лицитацаје. Ко жели поменути нлац узети под 86куп, пека означепог дана дође и л&цитира СБр. 18756 — Од суда општине градг Београда, 19. Новембра 1893 год. у Београду. (1) Гласиик срн. уч. др. књ. 67. стр. XXXIV. (2) Ка(1 југосл. акад. књ. XXII. стр. 151.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Састанак држан 1. Септембра 1893 год. (извод из СТЕНОГР. БЕЛЕЖАКА) Председник. — Пошто има довољан број одборннка, отвара седннцу, и моли одбор да саслуша запнсник последњег састанка. Секретар прочпта записннк којп се усваја. Мата ЈовановиИ, — ПримећуЈе, да је на Врачару око школе саграђен тротоар који не одговара проиисаном тротоару за ту улицу. Тражи да се то норуши и трошак стави га терет наредбодавцу а да се сагради одма ирописани тропламенога устанка народног, којим бн стресли са себе јарам тирански. Пмајући извешћа о таком распололгењу српскога народа, није ни чудо, што се Томорија толико уздаше у њега. Колико су пак ондашњк иреци нашн у Шумадији били обузети мишљу народног устанка, баш при крају 1525. г. види се најбоље из сведочанства папина посланика Боргија, којн не може довољно да се томе начуди: «Веру своју н слободу љубећи нрнправни су — вели Боргија — први мужеви сриског народа оставити своју постојбину, и у њој своја добра и све користи, које су уживали на султановој служби све су то приправни. оставити и прећи у Угарску, да ту помру од глади. Када би краљ могао пресељеницима пружити довољних средстава за живот, за кратко би време остала пуста Србија и Босна и Бугарска, јер би све похитало краљу, да под његовим заставама војује за своју веру и слободу. Ако је толико било одважности међу хришћанима уза сву млитавост најближега им суседа — угарске државе — што би се могло од њих очекивати, да су хришћанске власти у истину бој повели на Турчина".?^) Али

(1) Кас! југосл. акад. књ. XXII. етр. 151.