Београдске општинске новине

БРОЈ 48

— 261 —

зборова за предстојеће изборе општинске, израдио је и одштампао гласачке спискове пуноправних гласача ове општине и станља их грађапству па углед, како би сваки грађанип имао прилике да се увери, да ли је уведеп у списак, ако је законом стекао права на то, — па, ако неки нчђе за себе или свога пријатеља, да није уведеп у сиисак а испунио је законске услове, да се јави суду опшгипском те да га уиише у списаз. Исто тако, ако неки од грађана наиђе у списку па какво лице, које према чл. 17. закона о оншгинама нема право гласа на општинском збору, такође да јави суду, те да се таково лице избрише из спискова. Члан 17. закона о општипама гласи : Немају право гласа на општинском збору : 1, Они који су ос\ђени због злочинства, докле своја права не поврате, или који су лишени грађанске части за преме пресудом одређено, као и они који су осуђени због преступа, којп бешчасте и јавпи морал вређајЈ', док не прође годипа дапа од дана издржане казпе ; 2, Који се палазе под ислеђењем за дела под 1. паведена; 3, Који су пали под стециште, за време док сгециште траје; 4, Који су под полицијским падзором; и 5, Који ма колико дугују порезе осим текућег полгоћа.

ЛАВНА БДАГОДАРНОСТ Г. г. Др. Коста. Јоваповић, Др. Марко Николић и Војислав Р. Прљевић, хемичари у министарству народне привреде ивволели се одрећи у корист сиротиње беогрлдске дијурне у 90 дип. коју би суму имали да приме од ошптине као чланови комисије за У сред овог љутог окршаја Срба са Турцнма, краљ Лудвик, да би што жешће ободрио Србе на издржљивост, даде Шајкашима, по савету Томоријеву, једну иовељу 25. јула, у којој измећу осталога веди: „да Шајкаши као уједињена браћа и нераздвојно тело буду ослобођени од свакога данка и од службе спахијске, и да у парницама уживају племићске повластице".(') А Павле Бакић, војвода шајкашки још 18. јула добио је потврду краљеву на дата му добра државна, која ипак, узгред буди речено, није добила евоје важности. Ну и без свега тога јуначка српска срца силно куцаху за хришћанску ствар; али далеко јачој сили не могоше одолети! Дванаест дана трајала је опсада града, и два снажна јуриша су одбивена са великим губицима по опсадиике. Ну кад две страховите мине турске отворише широки пролаз кроз бедеме, она шачица заосталих српских соколова, не беше у стању уздржати плаховите туреке таласе, који као лава вулканска покуљаше кроз отворене бреше у град. Јула 28. паде дакле и последња градска кула, и 300 бранилаца падоше у ропство, а 500 их (1) Гдасник срп. уч. др. ки». стр. 7(5. XXXV.

анализу воде из новог београдског водовода. Суд општине београдске у име своје сиротиње изјављује дародавцима своју топлу захвалност на овом племенитои дару. Од суда опгатине београдске, 26. Новембра 1893 год. АНр. (5965.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ ВЕОГРАДС^Е Састанак држан 15. Октобра 1893 год. (ИЗВОД ИЗ СТЕНОГР. БЕЛЕЖДКА) Председник — Пошто има довољно одборника за рад то отварам седницу и молим од борнике да чују записник прошлог састапка (секретар прочита записник, који се усваја). Председник изјављује да је на реду извештај о електричноме осветљењу. Он је у прошлој седници читан, па је по вашој одлуци штампан и као такав ви сте га добмли. Хоћете ли да се понова чита? (Не). Председник — Шсли ли ко да говори у на челу или ћемо га претресати тачку по тачку? (тачку по тачку) Саопштење о томе у каквоме се стању налази инсталација, то се узима на знање јер се тим констатује да цредузимач није извршио што је требао. Молио бих сад г. Станојевића, да прочита прву тачку предлога. Ђорђе СтанојевиИ (чита) С иеколико речи хоКу да вам објасним значај ове тачке. Предузимач, као што се зна, није поставио до 1. Августа све лампе и нама је дужност била да га обвежемо да то учини у што краћем року. Нисмо могли наћи пута и начина другога него да га обвељемо да мора осветљавати варош бесплатно све дотле докле све осветл »ење не до врши. Бзему је са тога у интересу да посао што пре сврши а и нама је у интересу да пам је варош иотпуно осветљена. Осем тога ича и ово. Може се десити да повластичар не сврши до 1 Јануара сав посао. Да. не би после 1. Јануара морала општина да држи и даље Фењерџмје и да не би набављала петролеум, ми обве зујемо повластичара да он те лампе бесплатно освегљава докле год не поставн уговорене си-

лежаше под рушевинама бедема. Кад је весник донео султану радосни глас о аад/Ј Петроварадина, толико се он обрадује, да гласоношу обдари богатим даром а Ибрахима одликова даром, каквим дотле нико не беше почаствован.(') Толико је султан ценио важност Петроварадина, који брањаху готово све сами Срби! Краљ је на путу из Будима у Толну са 3 000 својих коњаника, чуо о паду те своје последње најјаче одбране краљевства. Мало касније стигоше му још црњи гласови, да је и Илок пао, и да се султан креће Осеку. Ио заузећу Петроварадина султан се заиста окрене десно уз Дунав, до1)С под Илок, опседне га, и после седмодневне опсаде (1. августа) преда му га нека клета издајица, за љубав неколико свилених каФтана. Одатле дође Осеку, који заузме лаким јуришем 22. августа, запали га и опустоши. Носле пет дана, пошто је био готов врло дугачак и широк мост преко Драве, пређе султан с оне стране Драве, иа разоривши одмах мост, да не би хришћанима иослужио да га гоне с леђа — поће северу, право на Мухачко иоље , у намери да ту дочека краљеву војску и да јој (1) Наттег V. Ј.: Сгезећ. (1. овт.Кехсћез, В. II. 8. 50.

јалице нли пламене лампе. II то је добит за општину. То је садржина ове тачке прве предлога (прима се). Друга тачка тиче се звмепе надземних счроводника подземним. Вп зните да ,је решено да се ти надземнп спроводнпцп уклоне. Тај захтев општине ми смо убрзали јер смо рок за ту замену, од раније утврћепе 4 свели на 2 године, а то је најкраћн рок за који је техничкп могуће извршити посао. Но у овоме има некпх граница. Може се деситп неких препрека за извршење и те се узимају у обзир. У ове 2 године долази три зиме. Десиће се можда дуже трајући снег или друго што год са чега се неће моћи да ради. То време, које би се морало на1лежном комисијом утврдити као препрека, не би се рачунало у овај двогодишњи рок. Или, општина копа канале и наиђе на послове преду зимача па каже : чекај док ја свршим! Дакле препрека у раду може бити и за то смо ми ово овако регулисали : да он то сврши за 2 радне године, и ако ср десн да га што смете <~<вз његове кривице, он пма да позове комисију и да јој каже: ја не могу да радим због мраза или због онега или због општипских радова и комиснја ће то да види и констатује Кдд се те препреке отклоне, онда комисија има да га извести и да каже: препреке су престаое и за то отпочнп посао! И од тога времена од кад су настале п.1 докле нису престале препреке, њему не треба да се рачуна у рок Тако треба разуметп овај рок од две годпно Марко ВелизариИ. — Ја бих мо.шо да се тај израз о две радне године објасни да не би било спора. Ја сам под гошном разумео 365 дана. Ђока СтапојевиИ —- Мн у радне дане разумемо све оне за које нема од комисије увсрења да не може да ради. Др. Павле ПоиовиК — Као члан компсије морам да објасним ово што је г. Марку нејасно Пре него што је ова ствар изнесена пред одбор, била је она саопштена унравнику тога друштва. Па његов захтев је и упмо то како ваља ову реч разумети Ми имамо — како јо објаснио г. Станојевић — трн зиме у ове две годпне, дакле требало је већ унапред издвојити те две зиме као време кад преетаје свакн рад у земљи. Ако би тога било, комиси.ја би то констатовала, а ако не би, не би му се то време :ш одбијало зада смртни ударац. Августа 20. већ се сва султанова сила одмар'аше на пољу Вашаришту до села Мухача, доста уморена тешким путовањем кроз мочварне долине. Краљ је био наредио палатину СтеФану Баторију, да отрчи с војском на Драву и спречи султанов прелазак. Кукавице племићи изјаве, да нећеићиспалатином, јер да су дужни само уз краља под његовом заставом војевати.(') „ Ја видим — роче разјарени краљ на војном већу 13. августа — да се свако на мене изговара. Ево ја сам ту, да се нзвргнем свакој погибији, да не буде више изговора, и да не буде нико могао сакривати своју кукавштину мојом особом, одлучио сам, да ћу сутра онамо поћи, куда неће други без мене да иду"( 2 ) Достојна изјава једнога краља, али врло касно, носле онолике небрижљивости и млитавости нри спремању и поласку на тако велики рат." ( :! ) (1) 8тјс1к1ав Т.: Роуј. ћгу. књ. I. стр. 721. ( ) На истом месту, стр- 722. (3( Карактеристичку белошку наводи поп Сремац (Летопис М. С за 185?<. г. II, 30) о бризи краљевој при поласку из Будима на рат. Слуге га питају, шта да раде код куће, а он им одговори: „да се старају за нсета и да их два пута пр ко недехе кунају"! — Бот. ло.ч грп(1ет, <}Ш<1 а&епАшп ез!; поћ18 1пс т (1ото Вш1е, 1)јхј1 (гех) сит сап1СиЦ8 ћепе 1аћога1е' ћ1ч 111 ипа ећ<1ота<1а 1а\'а1;е"..