Београдске општинске новине
1
285 —
Год. XI.
0 Б Ј А В А Суд ошитвне београдске објављује гра1)анству вароши Београда, да је у кући г. Јована Илића саветника на налилулском тргу намештена болница за децу, која болују од дифтеритиса. Од суда ошнтине вар. Београда 18. Новембра 1893. год. АБр. 6827.
Н АРЕДБА Пошто се је врло мали број сопственика гробница ва новом гробљу до данас нријавио да према овој наредби нлати за одржавање иронисану таксу, то је суд општински принуђен, да ову наредбу понови са продуженим последњим роком до 1 Јануара, 1894. год. Правилима о новом гробљу ставом III. тач. А. и Б. предвнђено је, да сваки онај, који купи зпдану гробницу на новом гробљу нли обичан гроб, има годишње да илати за одржање истих гробница и гробова следећу таксу и то: I. За зидане гробнице под „Аркадом" годишње' динара 40. II. За зидане гробнице велике годишње динара 15. III. За зидане гробница мале годишње динара 10. IV. За обичне гробове"годишње динара 2. Даље исти став и иста тачке наређују да ако сопственик гробнице — гроба не плати ову таксу за одржање од дана кад је купи па за пет година, губи право на даљу употребу исте, а гробница прелази понова у општинску својину. Па како је врло велики број оних лица који таксу за одржање гробница и гробова никкако не плаћају, — то се суд ово општпнски нашао побуђен овим наредити свима имаоцима гробница и гробова, да ,до нрвог Лаиуара 1894. донесу и горњу таксу плате, што ако не учине искусиће последице предвиђене горњим наређењима правила о ноном гробљу. Од суда општине вароши Београда, 8, Октобра 1893. АБр. 6014.
II А Р Е Д Б А Да би се предупредили несрећни случаји, који се могу догодити пуцањем из пушака, Управа вар. Београда на основу §. 326. законика кривичног, н а р е ђ у ј е: да се сваки, који би о Божићним празницима иушку избацио, или какве друге материје припаљивао, и тиме пуцањ производио, казни по § 360. тач. 1. законика кривичног од 1 до 3 дана затвора, или у новцу до 25 динара. Бр. 21071. Од Управе вар. Београда 17. Децембра 1893. год. у Београду.
Р1СПИС Миниетра Финансија од 30. Октобра 1893. године АБр. 2570. свима општинским судовима. Имајући, да у питањнма о продаји и у опште отуђењу непокретних општинских добара (тачка 7. чл. 70. зак. о ошлтинама) и питањима о задужењу онштина (чл. 70. тач. 8. закона о општинама) чиним предлоге Државном Савету за решење по тнм питањима, потребно је ради предходне оцене самих питања и нотреба и цељи у којој се тражи отуђење или задужење, као и ради нредходне користи за општину од таквог начина подмирења потреба, да министар фииансија располаже овим нодацима. I. У питању о отуђењу непокретних општинских добара. (Члан 70. тач. 7.) Треба да постоји оиширан реферат општинског суда који да садржи: 1. колико оиштииа има зиратне земље, утрине и под шумом: са назначењем под којом је парцелом и на којој страни пописанс књиге Б. заведено. 2. да сепоред излагања потребе, у којој се тражи отуђење наброје и разлози, зашто се баш отуђењем општинских добара има да подмирује потреба? Стоје ли општини на расположењу друга срества на руци. Колико има ошнтина капитала и какво је његоно стање : налази ли се на дугу код приватних или се налази уложен у каква предузећа државом гарантована или новчане заводе и банке; какав је и колики приход ? I Глаћа ли се уредно и на шта се употребљује. 3. Колико грађани дотичне општине плаћају: 1, оиштинског приреза, какав је и на име чега се кугш; 2, окружног: 3, среског; колики је укупни прирез. Како се плаћа пореза на општинско земљиште прирезом, давањем под аренду или на испашу. 4. колико плаћају неиосредне порезе; 5. каквих прихода још има општина, и нашта се они употребљују? Сви ови подаци поређани и изложени најтачније, што ће одговарати правом стању ствари имају да послуже као доказ, да се извесна нотреба општинска може намирити само на начин који се предлаже, а да се не може ни на који други начин подмирити. Набрајање доказа мора бити јасно и убедљиво, да се на први поглед може да види имовно и опште стање не само општине, но и грађана њених. У питања ове врсте долази и тражење размене огапт. добара за приватна имања у разним цељима. У овим случајевима потребно је да се рефератом општ. суда изложи циљ у којој се размена тражн; користи које ће се отуда добити обухватајући нарочито у обзир и то, парча ли се тиме општинско земљиште. II. у питањима о задужењу општине. (Члан 70. тач. 8.Ј У питањима ове врсте иотребно је тако исто да ностоји реферат општинског суда, у коме би се исказивали погледи, на по-
требе и стање општине и грађана. Рсферат који би се односио на ова питања, имао би бити исцрнан и да садржи ове податке: 1, излагање иотреба које се имају да подмире и ирилика које нарочито захтевају њихово нодмирење; 2, да се означи има ли огаптина и колпко још свога дуга? Код кога је учињен, колика је годишња отплата и интерес; у ком се стању дуг налази. Је ли уредно плаћан интерее и отплата; ако није — за које време то није учињено и шта је томе био узрок; лредвиђа ли се у будуће уредно плаћање; нлаћа ли се прирезом или другим приходом, и из кога имено? Ако се плаћа прирезом —- колики је тај прирез? 3, под којим ее условима мисли да закључи зајам, код кога и за које време; колики има да буде интерес и колика отплата од °| 0 ? 4, из којих се извора и прихода има да плаћа тај нови дуг. Ако се има да плаћа прирезом, колики је тај прирез ? 5, колико грађани плаћају још приреза општинског, среског, окруж. и т. д. 6, постоје ли и каква још плаћања на грађанима (нарочито како се плаћа норез на земљишта). Каквог су стања грађани? 7, има"ли општина каквих других прихода и нашта се они употребљују? 8, колико грађани дотичне општине плаћају непосредне порезе и колико је порезе остало непокупљено од прошлих година и колико од текуће године? Сви ови податци, као и у првом случају имају да буду брижљиво прикупљени и изложени држећи се најстрожије правог стања ствари. Потреба да се ови подаци увек прикуие огледа се поглавито у томе што таква шггања, која знатно засецају у интересе целе онштине и матернјално стање њених грађана, треба да буду свестрано нспитана и оцењена, нре него што се з г чини корак за њихово решење. Да се избегне свако олако решавање тих иитања а да би се што јаче обезбедили општински интереси од површног руковања онштинским пословима — Министарство треба да је постављено у могућност да свестрано оцени не само потребе и стање у коме се општина налази, но, ио могућству, да испита и последице које једна таква одлука може донети огантини и знатно утицати на ногоршење прилика у којима се налази. Осим тога, у решавању ових питања знатно утиче и то: јесу ли при доношењу зборских и одборских одлука испуњени сви законски ирописи и наређења, имају ли одлуке законску силу и важност. Многе општине при доношењу зборских одлука веома неиотпуно воде занисник п закључивање рада, не садржи увек оно, ' што је закон прописао и што је иотребно за оцену саме одлуке. Тако у закључку зборског рада не означује се увек, колико има ио азбучном списку свега гласача, а колико је дошло н гласало, што је најважније због чега се одлуке морају често да враћају и траже