Београдске општинске новине

Број 52.

— -289 —

Год. XI.

изјавио, да је Владислав Ђ. МшиЉановик доброг владања и доброг имовног стања. III. По нрочитању нротокола лицитације СБр. 19282 држане 20. нов. 1893. год. за чишћење нијаца у овд. вароши и но црочитању накнадне понуде ЈосиФа Здравковића, СБр. 18932 одбор је решио, ра се између најнижег лицитанта и иакнадног нонуђача држи ужа лицитација у нрисуству два ■одборника општпнска. IV. 11о прочитању протокола лицигације СБр. 19233 држане 22. нов. 1893. год. за чишћсње оџака на зградама онштинског суда, општинских одељака и осиовних школа, одбор је решио, да се чишћење оџака на зградама општинског суда, опнггинских одељака и основнпх шк-ола уступи Ђорђу Дебељевићу овд. као најнижем понуђачу за две стотине. тридесет и осам динара и педесет пара. V. По прочитању протокола лицитације СБр. 19236 држане 23—24 нов. 1893. год. за давање под закуп месарских плацева на великом тргу за 1894 год.; но ирочитању молбе свију месара на вел. тргу СБр. 19234 да могу у месарницама на вел. •гргу продавати сваковрсно месо без икаква ограничења и по прочитању накнадне иопуде Живојииа Цокића месара, којом нуди за месарски нлац бр. 7 на горњој страни 1800 дин. годишње, одбор је решио, да се уступе под закуи месарски плацеви за 1894. год. и то: На горњој страни : први Анки Д. Пстровића за шест стотина двадесет и шест динара годишње; шести Кости Наумовићу за хиљаду осам стохнна дннара годишње; девети Илији Половини за седам стотина шесдесет и један динар и десет пара; дссети Кости Папђели за шест •стотипа и један динар и десет пара; једанајести Кости II. Вуковићу за седам стотина и даа динара; дванајости Марјану Миленковићу за три стотине дванаест динара; На доњој страни: први Ђура Милосављевић за хиљаду тридесет и један динар годишње; четврти Мики Костантиновићу за хиљаду шесдесет и три динара годишње; пети Ђерђу Панђели за хшваду три стотиие и дваиајес.т динара и десет нара; За остале плацевс, п то на горњој страни иод бр. два, три, четири, пет и осам и на доњој српски живаљ у Боени, да подигне своју главу и мало даље од зидина јајачких. г Гу {><же чете већ у велико бијаху бој са Србима исиод Шаица, а зворнички Турци на својим шајкама иревожаху султанову војску на ону •страну Саве. И босански Турци беху, као што знамо, иошли султану, хотећи му с босанске стране обезбедити настуиање у сремске равнице. Али су и они, као и султанови јаничари трпели ззатне губитке од околних станОвника, нарочито од митровчана, који из својих топова највећма сметаху зворничким Турцима да слободно иревозе војску султанову. „Сувременик који нам о том нриноведа — вели брат Хрват — видећи како се је могао непријатељу иосао кварити и иезнатиом силом, излива сав свој гнев на оне могућнике, који су били домовину толико бездушно занустили; а љегова срџба иостаје још жешћом, када му се прилика иридесила да забележи, како би се био народ радо на ноге дизао, да се опросги зулумћара, само да му је било вештих и одушевљених вођа.^ 1 ) Да, тако раде С1зи Срби свуда, где им се ма и најмања ирилика \ ( ) КаД југосл. акад. кљ. XVIII. етр. 113 114.

страни нод бројем два, три, шесх и седам, да се држи друга лицитација. Плац под бр. седан на горњој страни да се по нова лицптира и то од накнадно понуђене цене у хиљаду остгм стотина динара, па ако нико не буде за њега дао више, да се уступи накнадном понуђачу Живојину Цокићу месару за хиљаду осам стотина дннара годишње. Да се у месарама на вел. тргу може продавати сваковрсно месо без икаква огралшчен.а. VI. Председник ошнтине позива одбор, да према нравшшма госиодина министра унутрашњих дела од 28. нов. 1893 год. ПБр. 16683 одреди бирачке одборе за предстојеће зборове општинске за изборе упрпве и одбора онштинског у Београду. По ирочихању тих правила одбор је решио, да за збор општински сазват за 12 дсцембар 1893 год. за избор управе општинске за 1894 и 1895 год. буду овако састављени бира.чки одбори а према правилима господина минстра унутрашњих дела од 28. нов. 1893. год. ПБр, 16683: Председници бирачких одбора да буду као најстаријп но годинама одборници г. г. Ђорђе С. Новаковпћ, Мата Јовановић, Милош Трнковић, Никола Вулковић, Никола X. Поновић и Раденко Драговић; замењеници председницима бпрачких одборакаонајстарији одборници по годннама носле одређених иредседника да буду: г. г. Коста Б, Мнхајловић и Марко Велизарић. За два бирачка одбора одређени су коцком за члановс бирачких одбора по четири лица од оне дванајесториц Ј , шго састављају стални бнрачки одбор према чл. 19. зак. о општинама и то: у један бирачки одбор ушла су ова 4 лица: Атанасије Стевановић, иредседник суда у пензији, Петко Вељковић нредузимач, Коста Симић шнсдитер, Ђока Бранковић нензионар; у 'други бирачки одбор ушла су ова 4 лица: Димитрије Николићи дрвар; Никрла, К. Поновић трговц; Павле СтеФановић капстан у пензији и Коста Др. Ризнић трговац; За остала четири бирачка одбора одређена су коцком по четири лица од осталих одборника онштинскпх и то: За трећи бирачки одбор: г. г. Димитрије Гајић, Милутин Ј. Марковић, Милап О. Петровић и Велимир М. Тодоровић; За четврти: г. г. Радовон Филнповић, Михајло Д. Баиковић, Танасије Капетанснасић и Михајло Бончић;

укаже, да се могу ма чиме осветити своме ненријатељу". — „Они Турци на име продужује исти писац — што но су прешли били на напгу страиу (с оне стране Саве) код Градишке и Брода, почеше одмах својим начином харати и палити, те тако радећи, допру чак у Ђаковицу, до предела на потоку Јелшави. Ну ту наилазе иа отпор. Про тиву њих, иремда их је било више хиљада, дигне се од ондашњвга народа до осам сто тина с /Јчаних сељаиа. Бој се замете, наши потуку силу душмана, а били би их и више потукли, па би их можда и сатрли, да се је му ко нашао, ко би био ступио народу на чело, те га даље повео, да прогони неиријатеља, док се не утамани међу ондашњнм ритовима и мочварима". Хрватски писац, из нознатих шовинистичких разлога, истина не спомиње народност оних осам стотина срчаних сељака", али који то могу бити у оно доба други сељаци око Брода и Градишке, ако не чисти сраски сељаци, који онде од бајкада живљаху, или се у већој маси сада бехи склонили из удаљених крајева босанских и наше посавине и подриња ? Ако саставите ову сличицу радње Срба на отпору турцима у ово доба на босанској страни,

За пети: г. г. Стгваи Дађевић, Адолф НГток, Сава Вељановић и Милан Каиетановић ; За шссти; Андра Одавић, Светозар Боторић, Коста Д. Главннић и Михајло Јанковић. Овим члановима бирачких одбора одређеноје коцком дванаест лица, за заменике за сваки бирачки одбор ио два и то: чегворица од оне дванаесторице из сталног годишњег бирачког одбора: г. г. Михајло Трпковнћ секретар мин. фин , Пдвле СтеФановпћ сскр. касацпје, Марко Барух мењач и Милан Ст. Марковпћ адвокат; и осморица од одборских замењеннка г. г. Јован Ђуровиђ, Лазар Радонић, Др. Д. Алкалај, Мих. М. Ђорђевпћ, Светозар Ристић, Коста Пстровић, Лазар Дашковић и Илија Ђорђевпћ. Бирачком одбору ошнтине бсоградске да председавакао најстарпји по годинама председник бирачког одбора г. Пикола X. Поповић. Дасуд општински коцком одреди, који ћс нредседнцк ком бирачком одбору нредседаваги и који ће бирачки одбор у ком кварту гласове прнмати: Овакав саетав бирачких одбора да вреди и за збор сазват за 19. децембар о. г. за избор одбора ошнтинског за 1894. и 1895, год. VII. Председник износи одбору извештај комисије за нреглед нове зграде за основну школу за дунавски крај. По ирочитању извештаја ГБр. 5511 одборје решио, да се овај извештај у свему примн и да се обрачун са предузимачем по њему изврши. одобрив све више израђене послове. VIII. Председник извештава одбор, да јс умро Михајло Вујовић рачуноиспитач главне контроле, који је више од године дана радио на ошнтинским рачунима и да је још за живота ноднео мокбу да му се за овај носао изда из ошнтинске касе каква награда. По прочитању те његове молбе АБр. 6736, одбор је решио, да се породици пок. Мих. Вујовића изда из општинске касе из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове иет стотина динара на име награде за склоиљене рачуне за нрошле године. У ову суму да се урачуна и оно штв је покојник Вујовић за жпвота примио.

91- ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Децембра 1893. год. Председавао председиик г. Милоп. Р. МаринкоииК присуствовали члаиови суда г. г Јован Антонијевић, Дим. Т. са оним светлим примером јуначке борбе њихове браће на Шапцу, Земуну и Београду, онда тек можете видети: шта раде Срби за одбрану своје народности и свога огњишта, а шта тек чине Мађари за одбрану своје краљевине'?.... Па ипак нма данас шовиииста мађарских, који би рекли, да су Срби издали Турцима Београд! !... Само за ово неколико месеци султаиова ратовања иа Сави и Дунаву, чини се, као да босански и херцеговачки Турци не узнемираваху суседне хришћанске градове у Босни, Хрватској и Далмацији, што или ти пљачкаши турски беху у султановој војсци овамо у Срему, или очекиваху какав ће бити исход раТовања султановог па да своје бестатз црема томе управљају. И заистп, чим се Султан врати у Цариград, ево ги њих онет у походе Хришћанима. У оно исто доба, када су поч. новембра 1521. г. (Н.1СТАВИЋЕ СЕ) —