Београдске општинске новине

1)1'0,Ј 2.

7 —

Год. XII.

се едожите на једно лпде које ће заетупати г. иредеедника, иа ћете после да се сложите ко ће да заступа чланове Онштинеког суда. Андра Оданн!). — Ја миелим да су главии кандидати г. г. Веља Тодоровић н Никола ВулковиК. 0 тога ставите њих на гласање иа мирна крајина. Мпх. Вончић. — Ја мислнм да је ова ваша радња г. председинче неиравилна. Ви не треба да председавате овде, него треба да оетавите то ме-ето. иа да вае заступи најстарији одборник'. (Чује се: где то стоји. Жагор.) .Ђуба Јовановп]!. — Ја молим г. Бончи11а кад ее нозива на закон, нека нам прочнта ту законску одредбу, на да га онда иослушамо. Нредседиик. — На захгев г. Миће Потровића мало час- сам прочнтао чл. закона којп о томе говови. У чл. 78. закона стоји: (чнта). Ја вас молим да нрема томе оцените птта су то нриватни и лични интереси. Ја овде в]>шим дужностевоју као председник кад сам вам овај предме/г изнео на решење и ту нема никакво!' мог нриватног и личног лнтереса који би ме могао спречити да овде нредседавам. Мика Банковпћ. — Ја бпх вас молио да нам иравницп протумаче има ли овдо приватних инте.реса или иема. Мика Бончић. — Ја хоћу самоданам седница буде иуноважна. Марко Велизарпћ. — Ја мислим да ј<! ова ствар чнста. Г. Маринковић као нредседник оишдине зна да по закону треба неко да га заменн, јер то закон наређује. Дакле он треба сад само да изврши тај пзбор иа ће одмах да га заступа одборник кога одбор буде одредио, п ми смо овде да то репгамо, и штаонможе да утиче на нас кад њега ие можемо да бирамо? — Ту ми можемо са свим слободио да глаеамо. Кад би ми њега удалили са ееднице рнда би требало и г. г. Вељу Тодоровића и Вулковића и Одавпћа и све осталс који су овде кандидати за заменика иредседнику и онда ко би ту ствар решио ? Ја дакле нисам за то јер на нас иеће моћиутицати ни Петар ни Павле ни нико. Милан Ђорић. — Ја мислнм да и акоје госнодин Маиинковић председник овде, да то ништа не мења ствар нити он може да утиче, на одборнике, 1ер ,ја зиам да овде нема нИ једнога од нас који ће се плашити нредседника илп ма ког друч Ј 'Ог. С тога ја мнелхи ако ови. који су иредложеии за застуннике председиика, ако хоће да се приме тога избора, онда да гласамо за једног

или за другог, на да свршимо гу ствар, Јер закон прецизно каже, и шта ми имамо ту да се илашимо нредседиика? Председник. — То нам закон наређује и то је чисга н јасна ствар, да морамо то да свртпимо, п онда треба да нриступимо гласању. Мика Баиковић- — Председавање старог иредседника никако неће да смета нашем раду, идотле нека врши своју дужност док не изгласамо његовог застунника. Мића Петровић. — Ја нисам иравник, али мени се чини, да човек иа чије се мес го има по законудабира нривремени нредседник, но дужности његовој а и ио закону, ја мислим да не може да нрисуствује том избору. Ја не могу да разумем кад госнода заступају то гледиште да онај човек о коме се решава овде, треба да нам председава. (Жагор). Милугин Марковић. Ја мислим да је овде. забуна, међу тим ствар 'је но себи врло јасна. Главно нитања, ако би могло бнти у сумњи, то је да решимо да ли може нредседпик да намлредседава овде или не може. !1а у закону јасно стоји да нредседник треба да се заменн и сам данашњи иредседник то хоће. Он има да седи овде само донде док ми не именујемо њему заменика који ће да га застуиа. Дакле ту не треба. да има пикаквог снора измећу нас. ■ Чује се: има ли ирава иредседник да гласа? — Не може). .1>уба Јовановић. Меии се чини, анризнаћоте ми и ви, кад би био случај да на збору бирамо другог иредседника, да еве донде, до оног тренугка, док се тај нови председник неби увео у дужиост, треба да председава етари предеедник. Ја миелим а и ви знате да се тако закон увек до еад разумевао. Али кад кажем увск, могу да кажем и није увек, било је изузетка. Ви знате ко јс пре годину дана ношао тим друкчнјим нутем. Па хоћете ли, нитам вас, да и ми иетим путем пођсмо ? Овде има ироиисано законским чланом докле траје вдаст једном предееднику којије нро, две годино дана изабрат. Ја еам и пре казаоаи сад питам ако има који § у закопу у коме се каже да треба друкчо радити, иека ми се ирочита, на ћу и ја гласати за то. Али то нико до сад није ирочитао нити тога има у закону. Овде друкчије стоји црно на болом шта треба да со ради. Ја вам опет кажем ако хоћете да радите оно што су либерали радили на Ваведење и иоеле Ваве- ■ дења, то можсто да радите, п са.мо томе води наше стање и овако трвење.

Никола Вулковић. — Ја молим моје другове да ме не бирају, и да не будем кандидат за заменика г. иредседнику, јер сам у таком ноложају, да ја не могу да оставим моју радњу за мееец дана. После тога ја нисам вичан онштинским пословима и не могу да се нримим јер ниеам био ни у каквој канцедарији, и ако ме избереге биће само више збрке. Ја дакле аисолутно не могу да со иримим. Ја нредлажем за заменика нредседника г. Марка Велнзарпћа, који би могао да застуна г. нредседника потнуно у иословима. (Чује се: он је чиношшк и прома томе он не може да засгупа). Марко Велизарић. - Познато је да чиновник не може да врши иикакву другу службу док је у тој служби, као што ни нснсионер не може да се прими адвокатуре док се не одрекне иененје, а још мање може да ее ирими један чиновник овог носла. Ја даклк не могу да се иримим те дужности до год са.м у другој службн. Никола Вулковић. — Онда ја иредлажем г. Андру Одавића. Мића Петровић. Ми смо еви овде иознати. с тога да гласа ко за кога хоће. Андра Одавић. — Овде јс иетакнут као кандидат г. Вулковић, и овде се не зна. какав ће резултат бити, хоће ли бити изабран или неће. Ми можемо овде да гласамо за свакога. који за кога хоће, на ако се он онда не ирима — који будо изабран — онда ћемо тражитн друГога. Не можс се у нанред знаги ко ће бити изабран. С тога ,ја ћу гласати за г. Николу Вулковића. Председник. — Ја ћу да иретворим седницу у конФоронпију иа да се договоримо. Стеван Чађевић. — Ево вам два кандидата: Андра Одавић и Веља Тодоровић на да глас«шо ко за кога хоћо. (Настаје конФеренција). (Поеле конФеренције). ,Б. Јовановпћ. Ја сам радда кажем неколико речш не знам како ћете их нримити: чини ми ее да ћу с иредлогом нронасти; алиинакако ништа друЈЧ) мислпм да ће моја реч заелужити вашу иижњу, и то на осиову оног рада који смо ми овде после дпе годиш! дана оставили за собом. Ја мпе.тим да ми сви који смо ово можемо са чистим обра3|)м поглсдати на наш дОсадањи рад и мнслим да се за го можемо нозвати на доказе и еведокс. и то не само н.ч налне ирпјате.не. негосеможемо позвати и на наше ненријатеље, и то баш на оно њихово ћутање после оноликих комисија које еу одре1)ене тобож да ирсгледпју наше злоупо-

брањаху само српски Ускоци. којих, из околних сриских-■ иокЈЈнјина под Тууцима, најнсћи број ту бсшс добсгао. На глас о доласку нбиријатеља. нод Клис, највећма сс узбуни ревњиви наиа К'лпментије II., који :$би.|,а иајбо.Ћс н :5иа|>аик* ценити нажиост тога града, нредвнђајући опасне иоследице, ако би га Турци оснојили. Па е тога и гледаЈие, да опеаћеницима дотуЈш макар што хране, нраха и олова. Заиоведиик гЈтада Петар Кружић, чим: је Мустафа пао иод Клис, остаии поеаду, да сс одупиЈЈС Турцима, док се он вЈ )ати, на иође но Далмацији ::а номоћ. Муетафа тврдо онапЈС град са сиију страна, да нико жив из њега није могао иваћи. Није било дана без но једнОг јурииха или бомбаЈ )даи,а на зидине п куле, алн све узалуд! Цео месец већ посада се јунанки држи, а не номишљајући на иЈЈедају. И хране јој је већ неста.10. али она кува корен.е у сирћету, само да дочека помоћ свога војводе. ПЈ»ође и март месец, а Турци нн корака напред, а поиетком априла етнгоше гласови Клинханима, да им долази ххомоћ. Папа им носла но г Гомн Нигру нехнто ХЈцгне и ну шчанога нраха. И док се Тома бринуо, како да се

ировуче кј )0: ј стјоич О млетачких бродова, који пз страха од султана морадоше чинити онако, како им гоЈ>е отниса херпегојвачкн санџак-бег. - дотле је већ и ,К')>ужнћ са својом спремом био готов. ( ( а четом. од 1500 ИЈ >имореких витезова, понајвише из Сења, и (Н) кошаника, отпловн Кружић са сењскххм канетаном Гргуро.п Орловићем на 40 барока и дЈ >угих б^однћа онамо, где га же.вно ипЈчекиваху. Ноћу нловсћи, мхшуше све незгоде од етране Млечана, и 10. апрнда исх;рцају се код (V лоне, а одатле одмах нохнтају уКлие. Турци 1ц не помхпил.ајући па могућност, да и-ч Ускоци мотудудруге странс нанасти очехшваху ; снокојно дан.-када ће им изнурена иосада ијЈСдатн град. Али шГттцички страХ обузме, кад на један нут иза својт^леђа опазе Кружића и Орловића са свима њи^гехшм еоколовима. Г)0,ј није дуго трајао, јер н јшч н1 >естЈ >ав.вених ТуЈ»ака. што још оста ион1!Ч'ћено од осветничка ускочка ханџара, нобсже главом без обзира. Доста заробљеника, сав ратни нрнбој), топови и цео логор турски паде победиоцима у руке. Добив еада п паиину иомоћ. коју донесе Нигра, Кружић задобнвеним тоновима још бол.е

утврди бедеме свога града. Радостан глас, да је 1\'лис снассн, нрохујн кјјоз цело Хринхћанство; Млечани говОраху, да^еснаСена цсла Далмација, а краљ Лудвик иоклони Кружнћу и Орловићу многе баштине своје у |;рнжсвачкој жупанијиИ.: ЈГобеда ова осоколи п остале Приморце, тс се Оењани одваже, да плеие и турске бродове по мој)у ; ТуЈхци пак беху толико хаплан ичих за Скрадин, да им га Ускоци не отму, те та утЈфдс необично жпво. Да беше сада у кЈ )ал>ев.инн мађарској л .уди, озбиљних државннка хх искреннх иатриота на крмнлу државиом, могахше ова 11()бсд,Нг-У4Ж0.ка далматинских уродити бољим плодом. Али суобина хришћанс1>а вал.да је хтела да да Турцима времена и за освету. Чешће нута излетаху из крбавскога гј»ада Вага два витеза ускочка: Перушићи Јован и Гаша , са својнм четама, од 50-—60 Дјуу га ■у^околнс турске пределе ради пљачке. х\. пос.ле ове победе код Клиса одваже се, да нанадну и на Скрадин,- где заиста у једном окушаЈу разбију скрадинске г Гурке. и (') 8ш1сјк1а.ч т: 1.' оу . 1 и-о. књ . I. стр. 710 -711. — Ка(1 југосл. акад. књ. XXII. с/гр. 82 — 84.— КЈајХб Уј.: Орјз ие гаа1ја и т. д. кш. П. етр. 101.