Београдске општинске новине

Год. XII.

Љуба ЈопановиК. — За то што и беа њих има довољан број, и ондн нам они нису потребни. Никола X. Поповић. — Закон не каже да нам не требају.. (Чује се : каже. каже). Рака Филииовић. — Ја ире свега морам да изјавпм да еажаљевам нгго се овде одмах у први мах почело овако да говори. Ја сматрам Да треба да будемо у понашању блажији, и никад не би дозволио, да један одборник каже своме другу, који но занату један посао разуме: ти се не занимаш овим нослом, то није твој занат, ти не знаш Ове ствари. Ако хоћемо тако да говоримо, онда ми моЖемо наћи и други излаз да идемо кући и да не свршнМо никакав посао. Тако то бива. кад људи иромене улоге пау место да раде један посао који треба да се ради, оии раде нешто друго, што се њима доиада, ато .јена сваки начин и погрешно и штетно. СаД да пређем на саму сгвар. Мени се чини госнодо, да је сувише уско оно тумачење, које даје г. Љуба Јовановић члану, на које сс позива И вели да баш треба да буде 16 одборника, а не више. Треба да се занитамо зашто је законодавац унео ово нарећење, па ћемо битп на чисто, чије јо мишљење правилно: Љубино или Бељино ? Сад тамо се каже : ако се један нредмет решава на се но рсши, онда у другој ссдницп, ма колико да дође може се решавати. То је из нужде као год оно нри накнадном избору, кад не Дође довољан број ири ирвом избору, колико *је закон одредио, на накнадном избору решавају онолико коликб их доћс. ЈТптање је, јели овакав случај Овде? — Овде кије такав случај, овде пема те нужде, шта вишс могу да, тврдим но неким знацима да п сам оиштински суд, кад нас је звао у седипцу. друкчије је сватао ствар него Љуба. Суд је однОсно нредседник позвао и замснике и одборнике да доћу на седницу. Л одборници и заменици су се одазвали својој дужноети, .дошли су на седницу. Сад се кажс не требају иам заменици за то што нам не треба више од 16. Лко таквом логиком хоћемо да се служимо, онда можемо да искључимо ииреко. 16 одборнпка. Дакле ја сматрам да би ми требали да поиунимо број бар до -2, ако нећете више кад су дошли људи; а каД нс би бпли доптли, Онда би могло бпги довољно п 16. Ја ирошли пут ниеам говори:6 против онога репгавања, што је решавало 32 лица, него за то што је било 38. До 32 може. Међутим у овом случају довољно је и 22 да решавају ствар. Лли кад су људи дошли, мн не

треба да им кажемо идите куКп, не требате нам 16 нас је ту а ми смо довољни. То је уско гледиште, које ниједан правник не може одобрити. 'То сам имао да кажем. Ђока Новаковић. — Ја бих молио госиоду да се ми мирно норазговарамо и онда ћемо ствар раснравити, не треба са неком жучи да говориио. Сад да иређем на ствар. Овде говоримо о случају једном, који се десио пре једног дана. Члан 55. закона он разуме други случај, разуме случај кад на првом састанку не дођс довољан број, онда се решава са половином чланова, колпко треба за решавање по чл. 76. закона о онштинама. На нрвом еастанку био је довољан број и он је распуштен, значи да ствар није решена, и такав случај не може да, се узме као случај у овом чдану закона, јер у томе чдану 76. стоји само то кад ие дођо довољаи број, онда се решава са половином. Друкче не може тај члан да се иримени у овом елучају, кад има одборника, који могу пуноважну седницу да образују, кад их нема треба попунитн број до 22, значи да нредседник несме изоставити оне који су дошли иа ма то били и заменици. Дакле и њих треба позвати да образују иуноважиу седницу, кад их има. Веља Тодоровић. — Мени је мило кад г. ЈБуба као филолог зна боље закон него ја као правник алп колико је његово мишљење онравдано внди се из тога, што два правнпка, који су говориди, слажу се са мојим мишљењем. Мика Банковнћ. — Ја сам дошао доцније него што, је почета еедннца. Из овога што сам чуо, чинп ми се да је ствар у овоме, треба ли нопунпти број одборника са заменпцима иди не. Јели о томе реч? — : (Јест). Ја налазим да ирела закону и нрема ономадашљем разлагаљу правпика треба овако да етоји. На ономадашњем сасЈ .анку бно је јодан предмет на рошавању, донуштено је и да се, гдаса п иошто је то свршбно, тражида се закачка, да се то поремети, и услед нереда у седннци дал»н рад је учињен немогућ. На ( јвомо састанку како дотнчнп члан закона о ошнтинама говорп, иужно је да иа нрвом месту дође неонходно нуждан број, а то јо нреко 16 одбориика, закон непскључујс да будс п 22, али не будо ли тај број, нико нема права да тражн, да се неки већи број попуни п замоњеницпма. Ми то треба да, нмамо па уму. Љуба Јовановић. — Нећ ноколпко господе говорннка ночелп су свој говор речима о ладноћи

у говору, о толеранцијн, ит.д. Би се сећате, како сам ја нрекјуче говорио да се сноразумемо и братски да радимо. Оида је се чуло дајте да се гласа, и то је се чуло донде, док се нисмо пребројали. Иошто смо се пребројали. онда је друго настало. Даклв, ако је било до ладноће. ја самје показао и показаћу увек да, могу бити хладаи, ијош ношто да могу бити пдеменит н да могу иружити братеки руку ако је онај коме је нружам нрима како треба. Ади у овомо ја хоћу да кажем за што ја ие покдањам онолико иажње стручном мишљоњу колико би требало. Стручно мишљење троба да се одржи ирво на оној висини, коју заслужује. па ће онда онај и имати потпуно право и да тражи оно иоштовање, које он заслужује. Мећу тим госиодо овде је таква ствар, да ми стојимо каоунапред обслежени људи различног Мпшљења. Чим је тако (Ђока Новаковић: ја се ограђујом). .Ја не говорим ово г. Новаковићу, алп овде јето споменуо Ј'. Веља и ми сви знамо да је општо мпшљење о целој овој ствари онако како ја, говорим. Дакле ја овде већ могу да сматрам госп. Вељу не као судију п с/г|>учљака него као ваштитника једне или друге стране. На посдетку госп. Веља ће ми призиати да ја могу сматрати да је ту од њогово стране више адвокатска ствар, да заштитп једну страну. Може битн да ја имам погрошно мншл,ење о адвокатском нозиву: и ако је доиста нОгрешно, ја ћу радо нримити исправку. После овога објашњења, ја ћу да нређем на ствар, оелањајући се на говор г. Новаковића. Г, Новаковић каже: како овај чл. 76. вреди за такве случаје, ако на првом састанку не дође довољан број одб.орника. Моћутпм овде у закону не пише тако. Овде стојн: „Ако је одбор о једном истом предмоту но други пут сазван". Ми сад не можемо знати, какав је тајпн смисао у овим речпма, овдо је изриком казано : ,,око се одбор о једпом истом продмоту по другн пут сазпва" нт.д. Таока Новаковнћ. — То се можо да разуме само онда. кад не дође довоњан број : (Чујс сс: п кад се растури). ,'Буба Јовановић. — Овде није био наступио тај случај, да није бнло довољног броја одбррннка као што каже г. Ђока. Ннјс морало да будо да се мн разиђемо због цесноразума, но ствар је могла таво нспасти, да се нисмо могли нотиуно обавсстптп и да смо оставили, да со обавестимо п даље и да други нут рсшавамо. Ја мисдим да је законодавац у овомо члану закона нмао главну намеру да заштити онштину од елучајног нзненаћоња И.1. оиштинеког суда, да не би општински

сетога дана у преговоре е Турдима, да им иреда г]>ад, под условом елободна шз.таекај немачке којске. Диина вомпарацнја н:ше1)у оне Јдачнце српских синова, крјн издншућн од тешке глади, не помишљаху на прсдају, очајничкп се. одунираху по некрлико месеци, 1! ове гомиле Немаца, којп ни двсет дана не могаху'гледати пред собом етрахппитн табор турсае војеке! Турци једва доне-] кају таку нонуду Стефанову, п допусте му слободан п:злавак са целом војском и имаи.ем што на леђи.ма и коњима могу п:шети. а само топоне и друго тешко оружје, да оетаве у. граду.^ 1 ) Шесет н пст година ее бедеми Јајца заливаху крвљу српскнх и. хрватских еинова, ] а иод зидинама хиљаде туреких бораца остављаху своје кости, као вечии мопумеиат њихова јунаштва и отачаствољубља, и Турци тек еада први нут улаае у тај неиобеднн град босански, не отет силом, веК срамиом предајом иемачких плашљиваца}... Краеан наук за потомство, . да „туђа ру.ка свраб не чеше".

Иошто иаде и овај најчвршћи бедем Хри- ту освоје остатак незаузетих градова. Чете шћанства на југозападу Европе, догоди. ее се њихове распрште и но Лнци и Крбави. одмах оно, чему се свакп н надао. Остали I Градови: Удбина, Мрсињ, Бунић, Иишаћ, слабији градови босанекн и не • иомишљаху | Комић у Крбави; Радуч, Ловинац, Молојић, више на какву јодбрану. ГБихови заповед-1 Грачац, Капижа, Рибник, Новп, Јабланац ници гледаху само, како да спасу својс до мора у Нодгорју;/ Нерушић, Косињ н гдаће. Андрија Рад^овићдааиоведник. Вања- ] бве др Нрозора код Оточца, један за друлу«е, на Врбасу, града доста јаког да из- гим падаху у турске руве. Наде и бискудржи подужи отпор, чувши за иад Јајца, пија модрушва, а бисвуп срећно умаче на заналн свој град, па са оно мадо посаде г Оток; ■ -нод-ааштиту млетачву. Тур^ка међа умаче нреко Оаве. Тако учинише и оетали у Лици и Крбави шпла је сада: од"Оточца з.аповедници. Турци б.ез икаква отпора зау- н.а Плитвицу, на на Кореницу. Ибраим-иаша зму у Посни јоиг и ове градово: Пело Је- : утврди своју. столицу на Удбини 1528.-г., зеро, Обровац, Левач, (код Еп^е1а 8еуа12г) п-а одатле владаше у име султаново над

Вегеруаг Лрага!;:, Пергу, Гребен и Бочац; а Сребрник, Тешањ~-м-ЈЈоко још раннје беху пали у њихове руве. (ЈвИ^су освојењем

целом 111|б;(вом' м .!пк1»м. 1 • Вигие него икада до сада загрози онасност Сењу и Клиеу, што се Турци из

Р) Наттег V. .1. веаек. с1. о.чт, Еегећев, В. II. 8. 61.ВтШк1ав Т. Рог. 1пт. кљ. II. отр. 8. — Ргад. Аипа1ев г. Нипд. Г у. г. 19.0—191. — Еп^е! \\ Н. Л. А11§. ЛУ«1Шв1. В. 1П. о». ек Сгеаећ V. 8етеп 8. 438.

Турцп довршили заузепе целокуандк-кџдљев- освојених земаља снустише и у Приморје. стаа босапског , а тиме се довршује и паддаејВЈшоведник обају градова беше чувени Еру] највеће српске зем.ве, Србије и Босне. Остада' алп он оде да штити Кдис, поручивши је Турцима потиуно отво])ена Хрватска, з-а Сењаћкш,, да се бране како знају. јТ .им јсдан део Далмације, Лике и КрбаДе. I Не слажу се сви наши извори, да ли је Јајце пало почетвом 1528. или крајем 1527 јг.;' али ми мислимо, да то ствар нингта не мења, кад се зиа, л.а су Турци одмах но освојењу Јајца упали у Далмацију, да н Р) Грбик, м. Кардов. владичанст о, кљ. I- стр. 16.

(СВРШИЧ1Е СЕ)