Београдске општинске новине

Год. XII.

846 сланине, 2.500 прасади, 296.017 волова, 673 фришке рибе, 400 љуте шљинове ракије, 101.193 грожђе, 45.101 крушака, 136.353 јабука, 1.433 овнова, 19.324 јарме, 144.335 коре брезове, 1.504 кр. ракије, 81.906 мекиња, 20.902 земље за судове, 100.486 дрва за гориво, 886.726 цемента, 290.945 простог камена, 44.700 дуга пин терских. 4.889 стара бакра, 40.474 разне ужарије, 28.500 цигала, 813 камена за тоци.чо, 32.150 разне дрвенарије, 50.841 воде минералне, 757.406 разне ситнице, 10.546 ћебета, 5.027 чоје, 21.311 катрана, 782 масла, 652 воска, 20.000 кукоља, 761 вење, 2.235 дуње, 858 длаке говеђе, 2.174 семе од мувари, 61 семе од арпаџика, 75.913 меда, 4.940 штофофа, 62.595 коске.

СТАТИСТИЧКИ ЗАГГИСИ У ОПШТИНИ БЕОГР.А ДСКОЈ Путнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 26. Дец. до 2. Јан. 1894. год. допутовало 341. отпутовало 240. Од којих су: а.) Пола: мушког 314. женског 27. б.) Вероисповести: православне 287. католичке и протестан. 45, мојсијевске 8. мухамеданске 1,, свега 341. в.) Постојбина: Србија 253, Аусто-Угарска 47. Босна и Херцеговина 10, Црна Гора 1, Грчка —, Турска 11, Бугарска 4, Румунија 2, Русија 1, Германија 4, Франц. 3, Италија 2, остале државе 3. г.. Занимање путника: Тежаци и економи 19, Заватлије 44, Трговци 123, индусријалци —, шпекуланти и предузимачи 4, Гостионичари 10, Интелигенцнја (војска) 73, ђаци 6, раденици и помоћници 23, Пиљари и бозаџије 1, надиичари и слуге 9. Из статнстичког одељка општине вароши Београда 13. Јануара 1894. год.

и хрватеКнх, које највећма ти бегунци брањаху, били јачи и упорнији. НемогуКи наудити онима по тврдим градовима, веБ шта више много нута и грдну штету од њих подносећи, Турци су свој гњев изливфли на оне још у Босни и Херцеговини заостале становнике српске, који као раја хтедоше, да на своме огњишту буду сведоком савршене пропасти Ср пства. С тога кад већ и тако беенило тујк-ко пређе граннце човечанске триељивости, задрхта срце за осветом и у оним мирнијим дувхама српским, на и онн нагоше за својом ранијом браКом. Гј )адови босански. далматински и хрватски, по којима веК одавна бејаше много њихове раније одбегле браКе, примише радо нове бегунце. Љихов број с дана на дан све већма растијаше, тако, да се у Далмацији могла од њих образовати војска ол 1000—1600 људи. То веК не беху ирости бегунци, веК бешевојскаод људи, којлжељнн слободе, жељни освете и боја са Турцима, стунаху ва позив сваког оног, који их позиваше у помоК, у редове осталих војника, да се најжешКе туку са душманином својим. Не зваху се сада они више бегунцима

— 14 -

САСТАНМ ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРЛДСКЕ 23. ДЕЦЕМБРА 1893. Г. (по стекограФСКим белешкама). (СВРШЕТАК). Милутин Марковџћ. — Госиодо, овај предмет, који нас- сад занима, није новина за рад опшгинског одбора. Од 187Н. год. ја сам одборнпк н увекје оваково нитање нзношено и решавано п како је најбоље да се оствари. II. но старом и но новом закону остадо је нсто нарећење. А ио старом закону јасно је да је било спора о томе. Ја знам да је овако решавано. Решавано је, као да су звати и одборници н зтаенпци, а, разуме се, у колико је дошло више одборника, у толико мање замешша, и у томе јс одборско решавање боље решавано. На решавању је било једно нитање, а то је ннтање, о снабдевању водом нз Саве, а то је бпло нод председништвом Богићевића. Том приликом било је у седннци 42, које одборника које заменика. II то је нитање решено овако: 40 је гласало „против" — т. ,ј. да се Београд не снабдева водом нз Саве, 'а само двојнца су гласали за то, да со узме вода из Саве. Ја наводим тај нример, како се онда решавало. Пптање нпје обухваћено у новом закону. Сад да рам кажем, како је за време овога закона, од како смо мп овде одборници. Једном нриликом нокренуто је шггање: како треба сматрати, кад се дееп случај, да дођеЈвише заменика него што има одборника, пошто је у ирактици ансолутно иемогуће, да се остварн како је нредвиђено законом, него, позову се одборници, па кад нема одборника, онда дођу заменици. Да узмем један нример. Председник зове одбориике, и они се сви нотпишу да су звани на два дана раније и, не дођу у седнпцу. Зок'. се заменици, — не долазе ни они. Шта ће да ради? Може ли да пошље жандарма и да зове оне из Палилуле? Он се довија како му је најлакше и зове н одборнике и заменике, и онда у том случају нема никакве разлике између одборннка и Заменика и не гледа се на то, колико је дошло одборника а колико заменика, само да их има довољан број. Сад узмимо другн случај. — Дојђу и сви одборници п сви заменицн. (Мује се: то јс немогуће) — н онда, каквог нрава имају одборници да кажу заменицима да немају ирава н зар да их избаце на ноље?Г То бн било неумесно и не сме да буде, јер други нут неће нико да цође. Дакле. та невоља руководила је одбор п ономад веК поносним именом УскпЦИ. Да, Усног^и, тоје име, које једном речи карактерише цео српски народ, које казује, да кроз цело XVI. XVII. и XVIII. стслеКе Србин не беше ништа друго, него вечити ратник с душманима својим, вечитп борац за слободу домовине своје, вечити бранилац човечанских права, строги осветник тиранима људским. „ г Го су људи, који, иошто Турци покорише Угарску, Грчку, Иугарску. Србију и Рашку и рапшЈшше се по њој — то су, дакле, људи, који нмадоШе срца, тс немогоше да живе под турским зулумом, веК оставише своју земљу, па се склонише у хришКанска тврда места, одакле скоро сваки дан излеташе на Турке, и бише се са њима. Јер им је тешко би.то, жТо изгубише отаџбину своју и до &ЈкГсвоје"^ 1 ) ^Рбци само реч Ускок , па ти се одмах 1зуди успомена на она страшна времена, када цео хришКански свет дрхташе од страха османлијске сабље, а кршни синови српски, наоружани само храброшКу и поносом имсна свог, сатираше небројене хнљаде војиика свога душманина, где год би се четица њи( 1 ) „Матица" за 1865. г. бр. 10.

Б рој 3.

да се здруже и одборници и заменици, и они су решавали. Тако је практиковано неирестано до сада. да се увек гледало. да што већи број дође у седпицу, јер што више њих решавају, то је нравилније решење. Дакле, ирема таквој практпци разуме се, није могло друкче да се решава, него да се зову и одборници н заменици. Тако је и прошде године рађено, шта више, тако је решавано и нрошле седнице. II кад; је на прошлој седници било 82 одборника п пет заменика, онда ја мислим да то решење не може да буде непуноважно, нсго јога боље што је био већи број одборника, кад јс решење донето н са нотпуним бројем одборника и нешго више. Ја не разумем, и чудповато мн је за што су ^оворили иротив тога да оно одборско решсњс не важи. То је нелогичио ирема ономе што је законодавац хтео да постигне, н кад је на прошлој седници било 32 одборника и 5 заменика, откуд се можс казати, да ипје било довољиог броја за решавање по закону. Сад је на реду, да се реши да ли је овај предмет бно на прошлој седници или није, или унраво је ли прошли нут било седницс или није. Ја мислим да нико не може тврдити да овај предмет није био на прошлој седници и да каже, да није решен, јер зар би бнло важнпје да не вреди једна одлука, коју су донела 32 одборника, а да вреди одлука. коју би донели 16 или 21 одборник. То би бпо један ансурдум, Кад се каже у закону да се за један нредмет сазива седница, који је решаван и био на дневном реду, а овде .је тај елучај, онда откуда се може казати да овај цредмет ннје бпо на нрошлој седннци и да се није ни дошло до седнице као нгго каже г. Ђока Новаковпћ. (Ђока Новаковић. Ја нисам то каЗао). Овде не само, да је овај нредмет изнет на нрошлој седници, него је у пола и решен, и откуд се сад може да каже да је ово нов нредмет. То би значило да није било ни дошло до рсшавања, међу тим било је одборскпх решења и по другим предметима иа по истој логици мрже се сматратп да и ти нредмети нису решенн. Према томе ја мислим да ову ствар можемо решити сад са овим бројем одборника који је овде на окупу, и да нам заменици не требају. Всља Тодоровић. — Мени је непријатно што морам по трећи нут да узпмам реч, али ме је на го иЗазвао г. Љуба Јовановић. Ја сам казао да ја сматрам да сад треба да буде довољан број

хова, сусрела са каквим везиром или пашом турским. Стара митологија класична дивно нам нрестав.ка божанску борбу Титана са зевсом и осталим олимпијским становницима. Али је још величанственија и значајиија борба српских Ускока са Турцима! Зевс је имао у номоћи муње и громове, и све оно што свемоКни Бог може створити, пајеједва савладао своје непријатеље; али. српски Ускоци. шта су они имали? Ншпта друго сем храбре мишице, јуначка срца, тврде вере и нечувеног самопоуздања у своју силу, ва су ипак са таким непобедним оружјем сатирали свога непрпјатеља, очували понос српског имена, очували, бар у горама, лучу слободе и самосталности српске, оставили нам красних примера углед у челичењу наших срдаца и наших карактера. Жао нам је што нам одређене границе ове расправе не допуштају, да оиширније проговоримо о ернским Ускоцима, јер би се о њима имала да напише и веКа књига, на да се ипак неискаже све, што би слику Ускока сраског потиуно прсставило. Иу ипак ми Кемо у колико се тиче иредмета, о коме пишемо, говорити и о њима, истичући само