Београдске општинске новине

ГОД. лп.

— 22 —

ЛРОЈ О.

I. За кварт палилулски : Председник г. Марко Велизарић, чланови: г. г. Станоје Николић учитељ, Виљем Бадер директор Фабрике, Андра Одавић трговад и Соломон Ј. Азријел трговац, заменици: г. г. Петко Вељковић предузимач и Коета Ризнић трговац. II. За кварт врачарски: Председник г. Милош Обркнежевић ковач, чланови: г. г. Михајло Трпковић секретар министарства ФчнанеиЈе, Атанасије (ЈтеФановић пензионар, Марко Барух мењач и Милан Ст. Марковић адвокат, заменици: г. г. Павле СтеФановић и Ђорђе Бранко* вић пензионари. III. За кварт теразијски: Председник г. Пикола Вулковић, чл^нови: г. г. Димитрије Николић дрвар. Коста Симић шпедитер, Павле СтеФановић секретар Касације и Никола К. 3. Попо< вић јувелир, заменици: г. г. Ђерман Јовановић чибовник и Мијајло Павловић лончар. |У. За кварт варошки: Председник г. Милош Трпковић каФеџија, чланови г. г. Мата Јова* новић управник Фондова, Алекса Стејекал еудија, Давид Л. Симић трговац и Љуба Јовановић проФесор, заменици г. г. Ђорђе Б. Вељковић земљоделац| и Мијајло Јовић учитељ. V. За кварт савамалски: Председник г. Јаков Бајлони, чланови: г. г. Пера Павловић књш говезац, Владислав Чортановић трговац, Коста Главинић проФееор и Ђорђе Димитријевић аш> текар, заменици: г. г. Светозар Велицки књиговезац и Сава Вељановић лебар, VI. За кварт дор-колски: Председник г. Настае Крстић трговац, чланови г. г. Коста Ђурић шпекулант, Михајло Јанковић каФеџија, Милан Канетановић проФесор и Марко Петровић свештеник, заменици: г. г. Живко Ђорђевић воскар и Стеван ЈосиФовић камењар. Цредседник бирачког одбора општине београдеке биће као најстарији по годинама пред* седник квартовног бирачког одбора г. Никола Вулковић. Заменици председника кварговних бирачких одбора су г. г Фрања Тоболар индуетријалац и Илија Милишић трговац. Од суда општине вар. Веограда 19. Јануара 1894. године АБр. 212.

О Б Ј А В А Суд општинс вар. Београда извештава грађанство, да су набављене нове марке за пее за ову годину, с тога се иозива сваки, да у току овог месеца јануара набави за своју ианшад нове марке, иошто старе више не вреде. Нова марка кошта три динара, а кад се изгуби има се заменити другом уз доплату од једног динара. Од суда општине вар. Београда, 8. јануара 1894. год. СБр. 268.

ОБЗН АНА

На дан 10. фебруара о. г. до 12 сати пре подне држаће ее у канцеларнј и грађевинског оделења ошптине вароши Београда офертална лицитација за грађење школе у Падилули. Офертн морају бити у затвореном куверту снабдевени са таксеном марком од 10 динара. План предрачун и услови могу се видети у канцеларији грађевинског оделења код „Лондона" у канцеларнјском времену.

Кауција износи 13500 динара у готовом новцу или вредећим држашшм хартијама. Из канцеларнје грађевинеког оделења суда оиштине вароиш Београда ГБр. 39. 10. Јануара 1894. год.

0 Б 3 Н А 11 А Пошто ее на дан 20. о. м. није могла да држи офертална лицитација за израду макадама у кнез-Милошевој улици, јер није доћи. Међутим готови суиарник Фердинанду у круни угарској био је сада најсилнији племић мађарски, Јован ''апоља. Још за живота ЈХудвикова тежио ј • он за круном, па је на то н употребљавао разна срества, само да је се дочеиа. „Запољи не би било неугодно, да се држави и каква несрећа догоди, јер би ју он, са својом моћи, ласно опет освојио и учинио себе краљем", писаше јопт за живота краљева посланик млетачки својој илади.! 1 ) Зато и није чудо, што Запоља са својих 40 000 војника није учествовао на Мухачу, ма да од бојишта не бешедалеко само неколико миља. Право Фердинандово и жудња Заиољина није султану Сулејману била непозната, па је с тога налазио за најбоље, да оетави нерешено стање угарске краљевине, обећав само круну Запол>и( 2 ) знајући добро, да ће се између њих двојице изродити. свађа, која ће захватити и Ш'0 народ мађарски ; а посљедица те борбе, биће само њему од користи. Тако је у истини и било. Тек што је султан ирешао Дунав, септкмбра 1526. г., хитајући Цариграду, а нећ међу магнатимл ■ - > (') 8 га 1 с ј к I а в Т.: Ротј. ћгу. књ. II. стр. 10. (') Наштег ▼. Ј. Сгевсћ. (1. оат. К. П. 8. 55.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И Ск НАРОДНИИ СЕОБШ I №НУ од 1459—1814. год. ИОТОРИЈСКД РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НД17ИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академујски Оавет Вел. Школе иаградио ирвом видовдапском наградом оишт, београдсгсеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит уиними чужим умом и славнима чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Султан је још био немоћан, да тако велико краљевство потпуни уцишти,, знајући, да му на Мухачу није помогла толико иадтоћноот њбгове војеке, ксилико неслога ма г џарског нлемства, која ниједала, да се сав маџарски народ сложи против турске силе.

Бојао се сада, да се брзим преобраћањем маџарске крал>евине у турску провинцију у том морално растројеном народу не пробуде жеље за слогом, а одатле и за слободом своје домовине, па да за час његове лаворике оду у ветар. С тога је тражио начина, да још више ували племсгво и народ мађареки у унутрашњу међусобну свађу, па да га тиме још већма ослаби и изнури — да га направи неспособним и за најмање иротивљење доцнијој жељи његовој: да у Будиму место краља седи његов паша! Срества су лежала у самом стању угарске краљевине, у коме она беше после 29. августа 1526. г. По уговору између краља Владислава и цара немачког Максимилијана, имало је угарско краљевство, ако остане без мушких наследника припасти кући Хабзбуршкој. Аустријски надвојвода Фврдчнапдо. као унук Максимилијанов, а шурак пок. краља Лудвика, полагао је на основу тог уговора нотпуно право на круну мађарску. Али племићи мађарски мрзели су,Хабзбурговиће, па им је сада најнИше на памет долазила саборска одлука од 1505 г: да на престо мађарски не може туђинац