Београдске општинске новине

Год. ХП.

I. За кварт палилулски : Председник г. Марко Велизарић, чланови: г. г. Станоје Николић учитељ, Виљем Бадер директор Фабрике, Андра Одавић трговац и Соломон Ј. Азријел трговац, заменици: г. г. Петко Вељковић иредузимач и Коета Ризнић трговац. II. За кварт врачарски: Председник г. Милош Обркнежевић ковач, чланови: г. г. Михајло Трпковић секретар миеистарства ФчнансиЈе, Атанасије ("теФановић пензионар, Марко Барух мењач и Милан Ст. Марковић адвокат, заменици: г. г. Павле СтеФановић и Ђорђе Бранковић пензионари. III. За кварт теразијски: Председник г. Никола Вулковић, чланови: г. г. Димитрије Нико* лић дрвар. Коста Симић шиедитер, Павле СтеФановић секретар Касације и Никола К, 3. Попо* вић јувелир, заменици: г. г. Ђерман Јовановић чиновник и Мијајло Павловић лончар. IV. За кварт варошки: Председник г. Милош Трпковић каФеџија, чланови г. г. Мата Јова^ новић управник Фондова, Алекса Стејскал судија, Давид .1. Симић трговац и Љуба Јовановић проФесор, заменици г. г. Ђорђе Б. Вељковић земљоделац и Мијајло Јовић учитељ. V. За кварт савакдалски: Председник г. Јаков бајлони, чланови: г. г. Пера Павловић књи* говезац, Владислав Чортановић трговац, Коста Главинић ироФееор и 'Еорђе Димитријевић апотекар, заменици: г. г. Светозар Велицки књиговезац и Сава Вељановић лебар, ^1. За кварт дор-колски: Председник г. Настас Кретић трговац, чланови г. г. Коста Ђурић шнекулант, Михајло Јанковић каФеџија, Милан Канетановић проФееор и Марко 11етровић свештеник, заменици: г. г. Живко Ђорђевић воскар и Стеван ЈосиФовић камењар. Председник бирачког одбора општине београдске биће г. Милован Р. Маринковић иред* седник општине београдске на основу члана 19. закона о општинама. Ваменици нредеедника квартовних бирачких одбора еу г. г. Фрања Тоболар индуетријалац и Илија Милишић трговац. Од еуда општине вар. Веограда 31. Јануара 1894. године АБр. 480.

РЛД ОДБОРА ОПШТННСКОГ I. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23. Јануара 1894.. год.

Председавао ттредеедаик г. М влоб . Р. Маринкови!) ирисуетвовали чланови суда г. г Јоваи Антоиијеви!., Јован Или), и Дим. Т. Вељкови!), кметовски помокници г. г. К. Чуичћ, Андра Надежди!), од одборника г. г. II. ВулкошЉ, Љ - ј С). Ј ођ - л & о - вч Л ц X. С. .5. НшглалкЦ Сомч. Ј. А .з ?кјел, М. Јовић, Ђорђе Б Вел>кови}1, Ж. Ј. Ђор1)°ви(), Ст. Максимовић, П. Крстић, В. Д. Губереиац, М. Обркиежевић, И. Милишић, П. Павлови!), Ф. Тоболар, Милош Трпковић, Ант. С. Јованови!). Ђерм. Јованови!), В. Чоотановић, К. М. г Бури1), С. Љ. Велицки, М. Петроии!), Ђ. Димитријевић, М. Павловић М. Капетаиовић, Д. Л. Симић, С. Всл>ановић,

15. Вддер, .) Бајлони, М Јашсовић, К. Д. Главшшћ, Т. Михајловић, К. .1 Рашић, А. Стејскал, А. Одавић.

Нредседиик извеиггава одоор, да је на ужем (избору обављеном 17. Дедембра 1893. год. нзај брат за предееднИка ошптине г. Милован 1'. Ма-1 I ]>'инковић доеадашњи иредеедпш;, зачланоие суда I г. г. Лован АитОнијевић, Јован ИлиКн Димитри]о ( Вељковић досадашњи чланови еуда, за кметовске номоћнике Коста Чуппћ. Андра Надеждић досаI дашњи кметовски номоћници, Стева А. ( 'теваној вић трговац и Коста Арсенијевић штампар: да | су на накнадном нзбору извршеном 28. Дсцемб])а

1893. год. изабрати за одборнпке г. г. М. Ј. ковић члан Касације, К. 1'лавинић ироФ. Вел. Школе, Др. М. Т. Локо држ. хемпчар, Л. Ј. Одавпћ трг., .']■). Јовановић ирОФ., Н. Вулковић грг., С. Азрнјел трг., Ђ. Новаковпћ члан Каеације, М. К';шетановпћ нроФ. Вел. Школе, М. Велпзарић члан Гл. Коитроле, Др. М. Гадовацић лекар, Ђ. Дпмитријевић анотекар, М. Јосимовпћ инснектор железнице, М. Трпковпћ каФ., Др. II. Поповнћ лекар, М. Јанковић ка®., Т. Мијајловић трг., Н. Крстић трг., М. ОбркнежсввК ковач, ,). Бајлони пндустријалац, М. Петровпћ свешт. и нар. носланик, II. Иавловић к-њиговезац и нар. поеланик,

СРПСКИ УСТАНИЦИ ШРОТИВУ ГУ Г 1КЛ У В Е 3 И СИ НАРОДНШ СЕОБАНА У ШНУ од 1459—1814. год. НСТОРИЈСКА РАСГ1РАВА У ДВА ДЕЈ1А написали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЋ. (Академџјску Оавет Вел. Школе нилрадио п.рвом вндовданском наградом оишт. београдске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужши умом и сдавними чужоју славоју" (Време је да нрестанемо мудровати туђом иамећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ^(наставак) Турци су, освојивши Орбију и уииштивши њеиу политичку самоеталнбст, уништили стари српски државни склоп; али нису уништили извор животне снаге срцског народа, да ради било на обнов.вењу старог или на стварању новог склопа др-

жавног; нису убили кдице природног нагона срдскога живља, да тежи за слободом и за | остварењем своје идеје: да домовину своју ослободи исаод туђина. 1>нла је дакле уну-' тарња потреба народна, да на тој идеји ради. ,,И он је радио, не по каквој шеми, нити | по каквом гсрограму, него по унутарп.пм својим инстиктима, који су му сами од себе долазили, а које може бити ни еам разумевао није". Доказ су нам зато оне силне емиграције српске у туђину, и оно силно унествовање Срба у свима ратовима јс Турцима. Српски десноти. све док се то I достојанство погрешком угар. краљева није извграло, били су оличени нреставници те ! борбе и тежње српског народа за оства I рењем народне идеје. Па и носле, — кад ! охоли племићи мађареки мислише, да ће разним ујдурмама и политичким кајишима одвратити српски народ од те његове жудње, што у њој назираху неког баука за своје старешинствб, — Срби се показаше потпуно достојни носиоци српекс мисли, пружајући Мађарима поуке за будућност, да у живу рану срискога народа више не дирају. Шта нам друго показује пристајање срнског народа уз сељачки покрет г. 1515.

до то, да Стефан Штнљановић није био ништа друго, до .оличени преетавник срп. тежње да се Мађарима нокаже: како нема на своту еиле, која ће из груди српских синова и кћери истиснути жудњу за слободом. Па и кад иолитичке прилике у Угарекој иагнаше Србе да ее нокоре неминовној прнродној еи.ти (Турцима), ипак онн беху ти, који последњи устуиаху испред непри јатеља, и тада скупо се наплаћујући са њима за евоје иовл.ачење. За то су нам докази: ИГабац, Земун, Београд, П.-Варадин, Мухач и т. д. Сремске равнице причаће, док траје евета и века, о српеком ве.тиком јунаштву у овој џиновекој борби. Па зар да другови тих Леонида клону сада духом? Не. Мухачка катастрофа, као што смо ка зали, била је мотор, да ее челични борци српски више прикупе и да јаче к срцу пригрле српску мисао. У томе им иђаху на руку и полнтнчке прнлике у обновљеној краљевини, и они приступају првом кораку еамосталног политичко-државног рада. Уетупајући исиред иоеледњих навала турских из нредела доњега Срема. ернски живаљ нађе се после мухачке битке. у већој. маси у равницзма.