Београдске општинске новине

В рој 8.

- зг-

штвеног дома, у коме би оболели п неспособни за рад чланови друштва иашли уточишта. По прочптању те молбе АБр. 6553Ј93. одбор је рсшио, усваја се у начелу ова молба Опште радннчког друштва с тим, да се иста упугп одборском новереништву изабратом у седници одборској од 24. Маја 1893. год. АБр. 2824, да оно размисли, које би се земљиште могло уступити овоме друштву. па да поднесе одбору извештај. XIV. Председник саошнтава одбору, даје породица пок. Томе Вучпћа Перишића у 1893 год. поднела молбу, да јој општина даде издржавање од иоклона, шго је пок. Вучић оставио општини : да је одбор општински решењем својим од 15. Нов. 1894 год. АБр. 6880 упутио ову молбу нарочитом повереништву на оцену и мишљење, па како су два члана тога повереништва истуиили из одбора. то иредлаже да. се на место њих одреде друга двојица. По саслушању овога одбор је репшо, да на место г. г. Николе X. Поповнћа и Мнх. II. Бончић буду чланови овоме повереииштву г. г. Марко Волпзарић и Андра Ј. ОдавИћ одборници. XV. Председник износи одбору на решење молбу дома сиротне и напуштене деце, којом тражи од! опшТине новчане помоћи за новоподнгнуту занатску школу у Београду. Одбор је одлучио,; да овај нредмет остане за прву идућу седницу.

НЕДЕЉНИ ИЗВЕП1ТА.Ј од 7. до 12. Ф бруара 1894 године о хемијском прегледу асивотних срестава и других предмета од утицаја на здравље људско за општину вароши Београда-

Млеко Милерам Масло Хшјмак 1'акпја Вино

прегледано 4 5 44- 2 1

оенорено 4

Свега 20 7 Поред тога извргаено је и 15 анализа вода из новога и старог беогр. водовода. Из 7 анализа воде у нов. беогр. водоводу било је иросечно ■ 1 литру : 0.525 гр. чврстих материја осушених на 100 до

110" ц.; утрошеног калииерманг. 0.0025 гр. хлора 0.019 гр. азотне киселине (Н 2 0'') 0.0024 амонијака незнатних трагова ; азотасте киселине не беше. — Оксџда гвожђа (из једне анализе) 0.0028 гр. Врој бактерија у 1. Ст 3 (из две иробе) 58. — Температура воде 8.5° ц. Из 4 анализе воде варонхкога водовода нросечно у 1 литру / чврстих материја осушених на 100 — 110" ц. 0.822 гј >. утрошеног перманг. 0.0016 гј >. Хлора 0.0054 гр. Азотне киеелине 0.0085 гр. Амонпјака н Азотасте кисел-ине не беше. — Темиер. воде 8.3° ц. Из 2 анализе воде бнљбиљдер. водовода иросечно у 1 литру : чврстих матер. осушених на 100—110° д. 0.335 гр. Утрош. иерЦ^нг. 0.0018 гр. Хлора 0.0056 гр. Азотасте киселине 0.0052 гр. Амонијака и Азоске киселине није било. — Температура воде 6.5° ц. Из 2 анализе воде римскога водовода ироеечно у 1 литру: чврсзгнх материја осушених на 100 — 110° ц. 0.257 гр. Утрош. перманганата 0.0019 гр. Хлора 0.0061 Азотне киселине 0.0105 гр. Амонијака незнатних трагова, Азотасте кис. тгаје било. Као што се из резултата ових анализа беогр. иијаћих вода види, ништа абнормнога није пађено. Из државне хемиЈ - ске лабораториЈе у Београду 17. фебруара 1894. г. СТАТИСТИЧКИ 3 АПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРЛДСКОЈ Иутнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 30 Јан. до 6. феб. 1894. године доиутовало 784. отпутовало 573. Од којих су: а.) Пола: мушког 748. женског 36. б.) Ве])Оисповести: православне '671. католичке и протестан. 94, мојсијевске 6. мухамсданске 13, свега 784. в.) Постојбина: Србија 608, Аусто-Угарска 117, Босна и Херцеговина 23, Црна Гора

3, Грчка —, Турска 7, Бугарска 3, Гумунија 2, Гусија 1, Германија 6, Фраг.ц. 5, Италија 5, остале државе 3, ван Евроие 1. г., Занимање путника: Тежаци и економи 60, Занатлије 88, Трговци 330, индустЈглјалци 2, шпекуланти и предузимачи 4, Гостионичари 18,Шнтелигенција (војска) 155, ђаци 25, радсннци и иомоћници 49, ПиљаЈ»и и бозаџије 2, надничари и слуге 23. Из статистичког одељка општине вароиш Београда 7. фебруара 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПОЖАРА У ГОДИНИ 1893. 1. МЕСТО ПОЖАРА

У КОМ КРАЈУ

Кров

Таван Слене

Димњак

Радион. соба дућ-

Подрум

Оетало

< и н ра о

У кв. варошком

1 3

„ „ теразиеком

ј —

—

„ „ еавеком

I —

—

„ „ дунавском

—

„ ,, палилулском

—' ■

—

— •

,, ,, врачарском

—

Мзван вароши

—

СВЕГА

—

2. ВРЕМЕ ПОЖАРА

ДОБА ДАНА

ч ф 8 н

в сЗ а о н >>>

| Среда

н Рн м н ср

РЗ н о Н

сЗ Н о хо О

сЗ $ ф к (V И

Еч к сс о

Од 6 с. у јут. добув. Од 6 с. у в. до 6 ујут.

6 3

3 3

3 1

7 4

1 3

6 3

32 20

С В Е Г А

6 | 4

4 | 9

Но месецима било је пожара: Јануара 6, Фебруара 5, Марта 8, Априла 0, Маја 4, Јуна 3, Јула 1, Августа 2, Септембра 3, Октобра 5, Новембра 3, Декембра 6, Свсга 52 ножара. Примедба. Сем тога било је 5 узбуна пожарне чете, но које су се после показале као неосноване. Из статистичког оделења суда онштине вар. Београда 10. фебруара 1894. годиле у Београду.

— вели Ч. МијатовићС) — историја овде има иосла са једним ђенијалним авантуристом са раним издањем Шћеиана Малог", коме је име Црнојевића служило, да брзо стекне популарности мећу Србима, а сродство са Брраковићима, помоћу омиљене и многоиоштоване личности у Срба 1 — мајке Ангелине, да стекне нско право, првенство, на старешинство међу Србима. Без сумње, он није био само прост човек, већ какве више способности, који је умео да се користи временом, и да разуме ирилике, у којима ее налази. И његова појава са тнм нланом и програмом његова рада ннје нроста и случајна ствар, већ је резултат можда дугог његовог студирања: на који би се начин могло помоћи српском народу у оном хаосу замршених догађаја. Он је зиао иотребе српскога народа, разумевао њихове тежње, па је и програм свој удесио ирема њиховим захтевима. Његов је програм политички с иримесама социјалних побуда. „Велики нрограми, као и велике идеје и велике истине, највише воле кратак, силовит тако рећи муњевит С) Годишњица Ник. Чупића, кн. 1. стр. 59.

облик.

ПГироким програмима никад се свет

зинком: слобода од Турака. слобода од мађарских саахија , нашао је овај човек у народу српском одзива, као што се муњи, кад састави, гром одзивље".^ 1 ) Оекудица тога двога српски народ највише је тиштала, и нашавши у његовој одважности, бистрини, мудрости и красноречивости јемства, да ])С он једини моћи остварити тај и његов и свој ирограм, врвели су к њему гомилама, не сматрајући га као обична човека, већ као нешто вшне; „дајеустању чудеса чинити" — вели сувременик иои Ђорђе СЈ>емац( 2 ). Народ га ирогласи десиотом на место збачвнога БериславиЛа; те он, чим доби власти и уважења, показа и вештине да одговара датом му достојанству. По угледу на мађарско краљевство ои уреди свој двор, који је с почетка био у Суботици. Посгави за дворског иалатина или благајника неког војводу Суботу. ( 3 ) Над војском српском, ко.ја могаше изнети 12 000 ! ( т ) Годиши.ица Ник. Чупића, књ. I. стр. 58—59. (') Летоиис М. С. за г. 1858, ч. II. стр. 32. ( 3 ) На истом месту стр. 40.

људи,( х ) постави за главног команданта, Како се чини, једног од петорб браће Бакића по имену Климентија .( 2 ) Уреди н своју пратњу дееиотску од 600 коњаника, које, да би их у очима мађ. илемића направио страшнијим, прозове јаничарима. Срби га у свему слушаху, потпомагаху и новцем и снагом и во.лћом, а што је најглавније и одважношћу. Уредивши тако своју војску, Он одмах пј )иступа остварењу једне поло вине свога краткога и јаснога ирограма: Из потиских иредела нређе преко реке Тисе, да овај крај с десне етране, што белне остао у неколико пуст, захвати и да на њему концентрише радњу евоју. Ту му летеше Срби такође са свију страна, тако да се он већ није имао ничега бојати, да му што год не етане на иут радње његове. (НАОТАВИЋЕ СЕ)

( 1 ) На истои месту, стр. 41. ( ? )Стојачковић А.: Черге дит. стр14.-