Београдске општинске новине

Год. XII.

- 38 -

Број 9.

Н А Р Е Д Б А Правилима о слободном клању стоке и продаји меса у вар. Београду и његовом атару, члановима ХУШ. и XXXI. прописано је, под којпм се погодбама може месарска радња у Београду и његовом атару упражњавати. Да је лице, што ову радњу упражњава испунило све ове погодбе. добија од општинског суда уверење, које се сваке године у јануауру месецу мора обнављати. Од ових лица ни једну није обновило до сада ово уверење за 1894. год., с тога суд општине вар. Београда н а р е ^ у ј е: да свако лице које жели у овој години упражњавати месарску радњу у вар. Београду и његовом атару испуни прописе члана XVIII. и XXXI. правила о слободном клању етоке и и продаји меса у вар. Београду и његовом атару и извади од сада општинско уверење најдаље до I. Марта ове године. Ко пропусти ово учинити, бике по закону кажњен и радња ће му се забранити. Од суда општине вар. Београда 8. фебруара 1894. год. АБр. 702

ГМХАШША ВАРОШ-ДУНАВСКОГ КРШ. Суд општине вароши Београда 31|ј 1894 године АБр, 499 наредио је одељку ово : „Пошто је настала потреба, да се већа пажња обрати на чистоћу у престоници, преседништво наређује томе одељку да његов старешина највећу пажњу на чистоћу обраћа како улица и јавних ширина, тако и чистоћу по јавним локалима и двориштима приватних кућа и о тома сваке недеље подноси суду шта је у погледу одржац :) а чистоће урадио". С' тога а у интересу здравља људи позван на то чл. 36 закона о општинама а на основу § 326 кривичног закона

СИ1СКИ У СШИЦИ ПР0ТИВ7 ТУ РЛКА У В Е 3 И си шпџа сшш ч ши од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЂ. (Акалемијски Савет Бел. Школе наградио ирвом видовдапском наградом општ. беоурадске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и сдавними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се ту1)Ом славом). Карамзин. —«88»(НАСТАВАК) Ну крајеви, које заузе, беху својина мађарских спахија, они се сада ночеше из бегства враћати и тражити од Срба своју земљу. Ту лежи почетак распре између мађарских спахија и новог српског деспата.

Наређује: да грађанство одељка варош-дунавског највећу пажњу обрати на чистоћу, и то ; да се улице три пута недељно чисте и ђубре на одређено зато место износи и баца. Да дворишта (авлије) чисто одржавају, нужнике, помијаре добро очисте и дезин(јшкују, ђубре из дворишта (авлија) износи и на одређено место бацају. Да сопственици односно закупци јавних локала ове чисто одржавају и најстрожију пажњу обрате, да судови са којима се служе буду чисти и тачно цементирани, да предмете који су за људску храну употребљују буду свежи и за храну употребљиви. А да би се одржао сталан надзор да ли се и у колико грађанство одазвало својој дужности о држању чистоће и друге уредности, — одређене су граћанске и лекарске комисије које ће преглед вршити и своја извешћа подноеити и где со на1>е неуредност казниће се неуредно лице највећом мером по закону. Из канцеларије одељка варош-дунавског 11јц 1894 Бр. 109.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ V. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 13. Фебруара 1894. год.

Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић, присуствовао члан суда г. Ј. Антонијеви)), од одборника били г. г. В. Бадер. Н. Крстић, И. Мидишнћ, М. Велизарић, А. Ј. Одавић, н Вулковић, Љ. Јовановић, М. Обркнежевић, В. Чортановић, М. М. Ђорић, М. Јовановић, К. Д. Главинић, од заменика г. г. А. С. Јовановић, Ст. Максимовић, М. Павловић, С. Вељановић, В Д Губеревац, Ј. Главинић, Ж. Ј. Ђорђевић, Ђ. Јовановић, Св Љ. Велицки. I. Прочитан је записннк одборских одлука седнице држане 10. Фебруара 1894 г. и учињене су ове измене и допуне : у одлуци КЊБр. 34, да комисија за надзор при грађењу електричног осветлења поднесе извештај, да ли је инсталација извржена ио уговору и д^ ли јачина светлости намештених лампи одговара уговору.

— Ја сам нашао ову земљу пусту и населио сам је са мојим целим народом, одговори деспот мађарским спахијама. — Ми не бисмо оставили ову земљу. да није најсилнији ударио на нас, извијаху охоле спахије. — А ја сам је отео од силнога с пуно деспотског достојанства, одговараше им на то овај поносни Србин, остављајући им на вољу, да мачем бране права своја на бечке баштнне. У то време на угарском престолу сеђаше по вољи већине народе ново изабрани краљ Јован запоља. Познајући снагу и моћ српскога народа, он је имао разлога, што ее тврдо надао, да му противу Фердинанда највише могу помоћи Срби. И није му тешко било задобити их за се. По свој прилици још пре избора свог за краља, још од 1515. г. од кад је угушио онај сељачки покрет, знао је Напоља за инспирације српског народа. Па у колико их је пре угугапвао, у толико је вигае сад морао попугатати. И у опгате оиа веза и блискост између њега и деспота Јована Црнојевића, за коју сви готово мађарски иисци приповедају, можда није проста случајност. А ко

У одлуци КЊВр. 41 : да молиоцу Дим. Шиђанском не треба дати тражено месно каФанско право. П. Одборник г. Никола Нулкоки!) предлаже по ново, да општпна београдска купп известан број удеоница српског повлашћеног паробродског друшштва, ношто су то учиниле скоро све општине у Србији. По саслушању овога одбор је решио, прима се у начелу овај предлог с тим да одборски новереници г. г. председник онштине и одборници Н. Вулковић и А. Ј. Одавић ноднесу одбору предлог, колико удеоница да се купи и из које парти.е да се плате. III. Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По прочитању тих молби СБр. 2239 и АБр. 846, одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном стању Зорке Станковић овд, удове па тек онда да јој изда тражено уверење: да се Петру А. Пачићу судији може дати тражено уаерење само односно његовог порОдичног односа, а што се тиче вредности његовог имања, да се одбије од тражења. IV. По прочитању молбе Проке Рајичића служитеља општинског АБр. 824, одбор је решио, одобрава се молпоцу петнаесто-дневно осуство од дужности, које ће му се рачунати од дана, кад га стане употребљавати.

VI. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. Фебруара 1894. год. Председавао председник г. Милован Р. Маринковић од одборника били г. г. М. Јанковић В, Чортановић, В. Бадер, Ф. Тоболар, Петровић, А. Стејокал, М. Обркнежевић, М. Јовановић, К. Д. Главинић, М. Каиетановић, И. М. Ђорић, М. Велизарић, А Ј. Одавић, од заменика г. г. В, Д. ГуОеревац Ст. ЈосиФовић, Ђ. Јовановић, Ж. Ј. Ђорђевић, Ст. Максимовић, М. Навловић,А. С. Јовановић. Св. Љ. Велицки. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 3 3 Фебруара ове године и примљен је без измена. П. По нрочитању акта истражног судије за варош Београд АБр. 844, 806, 807: којим се тражс уверења о владању и имовном стању извесних зна, да по.јава мсђу Србима, овога „црнога човека", баш у оном тренутку када Запоља прикуиља око себе остале племиће и припрема земљиште за избор свој за краља — ко зна, велимо, да та појава није дело истога Запоље 1 ). Ако поверујемо попу Сремцу, као сувременику и добром познаваоцу краља Запоље, који тврди, да је ЗаПоља славенског порекла 2 ), а наше народно предање да је још родом из села Заиоља у ужичком округу иза Шаргана 3 ), онда нам је слика ове наше поставке јаснија, и ми имамо још више основа веровати, да је Јован Зааоља имао намере, да води иолитику , коју би ми данашњим термином назвали југословенском иолитиком , а деспот Јован пак да је хтео васпоставити старо српско деспотство на мађарском землшшту под окриљем краља Запоља. Краљ је дао начпна, да Срби познаду у њему пријате.ља њихових државних тежња, и обећао им јаке потпоре. С тога су се сви Срби

') Летопис М. С. за г. 1858. ч. II. стр. 43—44. г ) ДрашшевиК признајући га за Слчвенина мисли, та му је отац Стеван био п лемнЛ босански, који се иселио по пропасти Босне. ("Иолострво илирско стр.) ђ Мили&евиИ Ђ. М.: Кнежевина Србија, стр. 1608,