Београдске општинске новине
Год. XII.
Бки 10.
VIII. По ирочитању молбе црноморско-дунавског паробродског друштва кнеза Гагарина АБр. 5274Ј93. којом моли, да му се устуии у својину земљиште онштинско, на коме је нодигнут друштвени резервоар, како би сс могло друштво на исто земмљиште убаштинити, одбор је изјавио, да но Закону о онштинама одбор оиштпнеки ннје властан да отуђује непокретна општинска и мања _ IX. Иредседник саонштава одбору, да ве11 две године стоји на дпевном реду извештај компсије одборске о називу улица и нумерисању домова у Београду; да је одбор у 1892. г. почео ио овом извештају АБр. 781 Г>|92. да доносп евоја решења о називу удица, иа је у иоловини рада престао због других неодложних послова, те до сада остало недовршено, памолиодбор, даовуствар доврши. По саслушању овога, одборје решио, ов.сашћује се председник општине и одборници Љуба Јовановић и Мата Јовановић и управник грађевинског оделења Т. Селесковић, да према извештајима комисије утврде имена улица београдских и реше питање о нумерисању домова у Београду иа о извршеном известе одбор. X. Председник износи одбору на решење понуду Маше Димића овд. камењара, којом нуди онштини своју кућу на тоичидерском брду иод кирију за тоичиде ])Ску школу, пошто закуи куће Вукашина Петровића у овој годнни иетиче. По прочитању те понуде АБр. 394. одбор је решио, да одборски »оверенпци г. г. Станоје Николић и Др. Павао Поповић одборници и један онштииски инжињер ноднесу одбору извештај о томе, да ли ова зграда одговара иотреби и да ли се морају извршити и какове нреправке у њој: као и о томе, да ли би било за општину нробитачније да је откупи и ио коју цену. XI. Председнпк износи одбору на решење неколике молбе грађана и предлоге грађевинског оделења за калдрмисање улица у Београду. Одбор је одлучио да се сви ови предметиодложе за идућу седннцу, кад буду одборници имали у рукама штампан буџот онштински за 1894. г. XII. Нредседнпк износи одбору на решење нредлог грађевинског оделења за нолагање тротоара у Васиној улици.
СРПСКИ УСТДНИЦИ ПРОТИВУ ТУ РАКД У В Е 3 И СИ НАРОДНШ СЕОША У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА • ндпиоали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ. (Акџдемијски Саеет Вел. Школе наградио шреом видоеданскож наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам нереотат бит у.чнини чужим умом и славними чужоју елавоју" (Време је да преетанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (наотдвак) Но Запољајекако поп Сремад пзрпком вели^ 1 ) за сваки поход доетављао „Цару" Јовану, те их је овај вазда дочекивао спреман. Овоје за нас интересна и важна сведоџба о при(') Види у Лет. М. С. ва 1858. ч. II. стр. 47., опие поода В. Терска.
По Црочитању иредлога ГБр. 598, одбор је реншо, одобрава се кредит од једанаест хиљада н пет етотина осамдесет и шест динара за нолагање тротоара у Васиној улици. Да се израда овог носла да на лицитацију. XIII. Председник •износп одбору на решење предлог граћсвинског оделења о нолагању тротоара у извесним улицама. По ирочитању тога нредлога ГБр. 635, одбор је решио, усваја се у свему предлог грађевинског оделења о полагању трогоара у улацама београдским. Да сс за овај иосао расшпие лиинтаццја за набавку потребне колпчине тротоарских нлоча, а и иолагање тротоара да се да на лицитацију. У нредлогу означене улице да ее овнм редом тротоаришу: а., да се доврши тротоар у улицама Каетријотовој, Љубичиној (од киез Михајлове до Васине), Милаиовој (од Зоре до .Бубичине) и Крунској. б., да се сагради тротоар у улицама Железничкој, нон Дукиној, Коемајској, Господској, Поцерској, ТелеграФСкој, Зелсном веицу, Обилићевом венцу и Сконљанској. VIII. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 21. Фебруара 1894. год. Председавао председник г. Милов. Р. МаринкОВић, присуетвовао члан суда г. Ј. Антонијовић, од одборника били г. г. Ј. Бајлони, Н. Крстић, И. Мвлиитић, М. Цетровић, А. Стејекал, В Чортанопић, Т. Ј. Михајловић, С. Ј. Ииколић, А. Ј. Одавић, М. Велизарић, Н. Навловић, М Капетановић, М. Јовановић, М. .Танковић, од заменика г. г. Стеван Максимовић, Ст. Јосифови >., Т>. Јовановић, Ф. Тоболар, П Т. Милић, Ј. Главинић, Св Љ. Велицки, Т>. Н Петровић. I. Прочитан је записник одбореких одлука седницс држан 17. Фебруара 1894. год. и у одлуци КН>Бр. 71, учињена је допуна, да се п Орлов•ска улица уврсти међу оне, које ће соу овој години тротоарисати. П. Одборски заменик г. Петар Милић који је до сада био спречен да иоложи заклетву на ову дужност, заклео се је данас пред одбором и евештеником. 111. Одборник г. Стеван Максимовић нримећује, да не гору као што треба ламие електричне. Председник изјављује, да ће обратитн пажњу друштва српско-француског на ово. јатељству и тесној вези деспога Јована и Срба са краљем Ј. Запољом. Услед оваке појаве ко не би помислио, да деспот Јован Црнојевић није исте крви, које иЗапоља? — Балентин је нашао снремна за бој деспота Јована, и наравно, као што се у напред могло знати, сила Терекова била је и сувише слаба, да сузбије тежње одушевљеног народа српског — и он би разбијен. Његовим трагом прошао ;је и Вл. Чакија из Чоме.( х ) Заплашени племићи обрате се краљу Заиољи: — Нека изволи Б. В. уклонити од нас овога човека, да не влада над нама, јер већ синови и кћери наше, што срећом осташе од турских руку, у опасностн су од њега, — цвиљаху ма1). пдемићи код краља. — Кад ја не могу да владам над вама, који сте противу мене и бунтовници, нека влада он кад има сам своју силну ракру (сриску) војску. Ајасам мали, јер сте узели мој скиптар краљевски из мојпх руку, због ваше ребелије и непослушности: дакле не могу се на њега подићи, беше одговор краљев.( 2 ) (') Летопие М. С. за 1858. г. ч. II. стр. 49. ( 2 ) Летопис М. С. за 1858. г. ч. II. отр. 48—49. Гласник срн. уч. др. књ. 28 стр. 64.
IV. Нредседннк износп одбору на мишлење молбс којима ее траже уверења о сиротномс стању. По прочитању тих молби СБр. 2860, 2856, одбор је изјавио, да се суд нредходно уверн о имовном стању молилаца Јеле ж. Светомира Давидовића адвоката и Љубице Гакићеве овд. на тск онда да пм изда тражена уверења. V. Прсдседник накнадно износи одбору на мишлење молбу Петра А. Пачића судије, АБр. 816, којом тражи уверење иоред породичног одиоеа још ио томе, да су он н његова три рођена брата доброг имовиог етања, Одбор је накнадно изјавио мишљење, да еу Михајло, Петар, Гадивоје и Божидар, синови Алексе Пачића доброг имовног стања. VI. Иредеедник напомиње одбору, да ће се сутра ирославити дан прогласа Краљевпне н ступања на престо Његовог Величаиетва Краља Александра I. и нозива одборнике, да у свечаном оделу ирисуствују благодарењу у Саборној цркви а одатле да иду кориооатпвно у двор на нодворење. Одбор је примио I; знању ово саопштење п иозив. VII. По ирочитању нротокола ОФерталне дицитације ГБр. 601, држане 10. Фебруара ове годинс за гра1>сње основне школе за налилулеки крај, бдбор јо одлучио да овај иредмет остане за идућу седницу. НЕДЕЈБНИ ИЗВЕШТАЈ од 14. до 19. Ф: бруара 1894 године о хемијвком прегдеду животних среетава и других предмета од утицаја на здравље људско за општину вароши Београда. нрегледано оенорено Бнбер 6 2 Паприке 7 3 Зејтина 6 2 Вина (> Ракије 4 Цимета 4 Каве прж. туц. 2 2 Боје 2 _— — Овн су иредмети нрикупљенп нз кварта савамалског ириликом ревизије, коју је из вршио општ. лека}) г. Др. Е. Михл. ■ Бићемо нослушни и нлаћаћемо В. В. као за време крсташа, мољаху се нлимићи. — 'Иутите у миру, док не узмора к мени доћн на заиовест моју, завртни краљ. Из свега овога не види се ништа друго, до велика сила и моћ српског деспота, тако да је се и сам краљ боји, и ако би бно рад, да Јлу деспот сруши иенокорне илемиће. Ну није дуго трајало пријатељство између десиота Јоваиа Црнојевића и краља Запоље. Докле се Запоља верно држао задане речи, дотле су му и Срби указивали безграничну љубав. Какојекао племић био веома марљив и заузимљив човек, Срби мишљаху, да ће он, чим се крунише, одмах ударити на Фердинанда и истерати га из мађарских градова. Али он то не чини, зато га и оиомнње Раде Божић, „да иохита да лекарија]не одоцни". Али он ни тада нигата не предузима. За што? За време војводства свог бегае вредан и бриЖл.ии и брзо отправљагае послове; али у краљевству своме нигата нс смеде, него бејаше плагаљив нигае нон Сремац.С) Видећи га овако не (') Летопис М. С. за г. 1858. ч. II. стр. 41.