Београдске општинске новине

Год. XII.

градску, и иошто и ио буџету има могућности, јер су истим предвиђена два марвена лекара, предлаже, да со за марвеног лекара оиштине београдске узме Светислав К. Терзић, којијеуБечу свршио ветеринарску школу и који нрема акту Министарства унутрашњих дела од 24. Фебруара 1894. г. СБр. 1611 има квалиФикације за марвеног лекара. 11о саелушању овога и но нрочитању молбе Терзићеве АБр. 1066 и акта Мин. унутрашњих дела АБр. 1106 одбор је решио, да сеуонштинску службу за марвеног лекара узме Светислав К. Терзић. Илату да му у границама буџета одреди нредседнш; општине и да му се ночне издавати, кад дужност буде примио. V. Сходно одлуци одборској од 24. ®ебр. 1894. г. КЊБр. 87, председник износи одбору на решење питање о награди члановима комисије за надзор при грађењу електричног осветлења у Београду. По саслушању тога предлога одборје решио, да се чланови комисије за надзор при грађењу електричног осветлења у Београду новчано награде за уложени труд око тога иосла. Величину награде да предложе одбору г. г. Вл. Чортановић, Марко Велизарић и Марко Петровић одборници. VI. Председник извештава одбор, да је Његово Високопреосвештенство Архијеиископ Београдски и Митроиолит Српеки одредио за свештеника цркве на новом гробљу г. Марка Ерића са платом од 100 дин. месечно и о томе известио суд оиштински актом својим од 11. Фебруара 1894. г. ЕБр. 351. По саслушању овог саонштења и по прочитању тога акта АБр. 813, одбор је одлучио, да се умоли Његово Високопреосвештенство да иостављање свештеника за цркву на новом гробљу одложи за извесно време, пошто је оиштпии немогуће да буџетом одређену суму за издржавање овог свештеника пздаје за сада, јер мора на свпма буџетским Партијама да чпнп уштеде због издржавања ноћних стражара, чије издржавање није ушло у буџет за ову 1893. год. Да обреде црквене у тој цркви врши и од сада београдско нарохијско свештенство редом. УП. Управник грађевинског оделења општине београдске нзвештава одбор, да је Димитрије Шиђанеки на нисмено прпстао да сагради школу за

ОРПСКИ У СТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И Ск ШЏШ СЕОШМ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. {Академијски Савет Бел. ПТколе палрадио ирвом видовданском наградом оишт. београдске). Мото: — „Порл нам перестат бит уиними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом намећу, и славити се туђом славом). Карамзин. — (НАСТДВАК) У коме ве.ти десиоту: да се ништа не боји од краља Запоље, јер бо ћемо ми одмах од горе да кренемо велику војску на њега; и онда сви од до.тс можемо ухватити тога издајицу целог Хршпћанства и ти Кеш бити иосле тога десиотом; и у Мађарској што је

палилулски крај прсма решетБу одборском од 24. Фебруара 1894. г. ГБр. 727 за 118.923'75 дин. и подноси одбору текст уговора на увиђај и одобрење. По нрочитању тога нацрта уговора, одбор јо решио, да се о грађењу зграде за основну школу за иалилулски крај закључи уговор са преДузимачем Димитријем Шиђанским према овом поднетом нацрту уговора с тим, да се у истом уговору унесе и ова тачка: ..Вгапкове ако се буду показали према примедбама грађевинског савета има предузимач урачунати но ценама попуштеним као што уговор наглашује. На <1>асаду пак, ако би се она мењала у кориет веће озбиљности, било то по плану грађевинског оделења било то по плану грађевинског савета, предузимач нема права да тражи никакав вишак". Да се зидање ове зграде има извршити на терет зајма. УШ. Председник износи одбору на решење предлог грађевинског оделења, да се у згради за основну школу за палилулскн крај уведе централно грејање, заједно са понудама појединих Фабрика за инеталацију овог ложења. По ирочитању тога предлога ГБр. 886, у коме су изложене и цене појединих понуђачај одбор је решно, да се у згради основних школа за палилулски крај уведе централно ложење и да се инсталација овог ложења уступи Браћи Кертинг из Кертингсдорфа код Хановера у Немачкој, као најнижим понуђачпма за тринаест хиљада и иет стотина динара у злату, нрема иронисаиим ногодбама и њиховој нонуди. Инсталација ова има пасти на терет зајма нартије одређене за грађење осповиих школа. IX. Управник грађевпнског оделења саопштава одбору да је према решењу одборском од 24 Фебр. 1894. год. ГБр. 766 најнижи понуђач Никола Лукић пристао, да оправку топчидерског друма изврши према пронисаним ногодбама и нредрачуну грађевинског оделења с тнм, да му се зарада сваких петнаест дана исплаћује, у противном, да остаје нри свом ОФерту. По саслушању овога и по прочитању протокола саслушања ГБр. 867, одбор је решио, да се оправка тончидерског друма уступи Николи Лукнћу нрема нрописаиим погодбама, плановима и његовом пристанку а за предрачунску цену од тридесет и осам хиљада осам стотина двадесет н седам. динара укупно. год имао добра десаот од г^ара Сшиспунда ту соаствеиост данагињим даиом и^клонисмо ти и дадосмо и {^) Овако обећање. по старој праКтици лукавих Хабсбууговића, било је мамац, којим су уловљени Срби, да за њих крв лију ! Десноту српском, комс је главна жеља била, да оствари програм свој и свога народа, овака ласкава понуда, ма од кога долазила, била је довољна да репш његов положај; а рачунајући на цара немачког Карла V., да ће својом силом помоћи брата свога Фердинанда, да оствари своје аспирације на круну угарску, ннје се дуго премшнљао, да отвореио пристане уз Фердинанда. Са десиотом Јованом пристао је уз Фердинанда и већи део Шајкаша, али су неки остали и даље уз Запољу. Бакић, Божић, Балабан (Ва1аћап аЛоквсеп« Тгаспаииб) и Марко Јакшић остану и даље уз Запољу. Тако се Срби у овој борби за круну угарску поделе на двоје. Узрок овог пристанка неких војвода уз Запољу а неких уз Фердинанда неиознат је. Ако не бисмо смели претпоставити, да (') Летонис М. С. за г. 1858. ч. П стр. 51.

Да се о овоме послу закључи са предузимачем уговор а исплата да падне на терет партије буџетом одређене за одржање калдрме и друмова. X. Управник грађевинског оделења општине београдске извештава одбор, да најнижи понуђачн Гиста Крстић и Јаков Дамјановић не пристају да друм у кнез Милошевој улици узраде према нредрачунској цени грађевинског оделења сходно решењу одборском од 24. Фебруарт? 1894. год. ГБр. 767: да су Живко Тришић и Стојан Анастасијевић овд. предузимачи иротоколарно изјавили да пристају, да овај посао изврше но иредрачуну и по нроиисаним ногодбама с тим, да стари камен и шљунак из те улице могу унотребити за израду овог друма а да за сваки кубни метар сгарог шљунка и камена илате општини четири динара, као и да им се зарада плаћа тачно сваких чегрнаест дана, у противном не одговарају. ако носао у остављеном року не буде готов. По прочитању те изјаве, одбор је решио, да се грађење макадама и откопавање до нове нивелете од споменичке улице до стражаре трошаринске у кнез Милошевој улици устунп Жнвку Тришићу и Стојану Анастасијевићу нрема прописаним ттогодбама, нацрту н њиховој понуди а за предрачунску цсну од седамдесет девет хиљада четрдесет динара и осамдесет и пет пара и додатку предрачуна у шест хиљада седам стотнна и педесет динара, укупно за осамдесет ипетхиљада седам стотнна деведесет динара, и оеамдесет и нет пара. Да се о овоме нослу закључп са предузимачима уговор и иснлата да падне на терет зајма. XI. Одборник г. Илија Милишић доставља., да се у Ломнној улици много помије и нсчистс воде просипа те кужи ваздух и ирави нечистоћа. Председнпк пзјављује, да ће учинити нзвнђај и иоетунити са кривцем по закону. ХП. Председник износи одбору на рсшење молбу Живка Тришића, да му се устуни иод аренду општински каменн мајдан „Бела марама" на трн године, а који је мајдан занушген и не доносп општини иикаква прихода. По прочитању те молбе и мишлења грађевИског оделења ГБр. 801, одбор је решпо, да се општински каменимајдан „Бела Марама" уступи под аренду Живку Трипшћу но стим, да се просу Бакић и Божић, добро познајућл лукавостп Хабсбурговића — који миого обећавају, ди би што маље испуни/ш, — више налазили јемства за остварење сриске мнсли код тромога Запоље; онда би пре могао томе бити узрок риваљство између ]>акића и Божића са деспотом Јоваиом. Јер смо напред видели, да је Јован брзо стекао популарност у Срба и помрачио њихову ранију славу. Ну како му драго, тек главно је то, да је прелазак деспота Јована на страну Фердинандову био од пресудна значаја по обе завађене стране. Узаман је Запоља покушавао да одврати деспота 6д Фердинаида, ономињући га на задану реч и положену заклетву верности. „Већ има 4 месеца, како са мојим људима у пустој земљи лежим (одговара деспот Запољи). Њ. В. учинило се глуво, а није хтело са мном пецати или мени какво год добро учинити, и ништа ми није дало у руке. М у Будиму седи Њ. В. као немо. Сад, вере ми, најмилос/гивији Фердинандо толико ми је новаца послао, и још ми је обрекао добра дати донационим иисмом са висећим печатом, и не знам већ како да му одслужимг. Сад сам слуга у служби цара Фердинанда,