Београдске општинске новине
Број 13.
— 57 -
ИМОВИНА
ОПШТИНА ГРАДА БЕОПРАДА РАЧУН ИЗРАВНАЊА НА ДАН 31. ДЕЦЕМВРА 1893. ГОДИНЕ
11 11 11 11
дуг
Влагајна: у готовом новцу у вредећим хартијама у привременим издатцима Оставе: код Народне Банке „ Београдске задруге Имање оаштинско: Непокретно Покретно Грађевине из зајма: Грађење Кеа Водовода Калдрме Канала Школе на дорћолу Дужници: Управа фондова за разне фондове Трошаринска управа Дужници разни Дужници за калдрму Управа водовода
1427 18438 420992
88 34
2160000 60000
5166551 78771
55194 2522988 272341 9862 36241
08 64
47 62 45 25 32
7576 209697 54835 315143 31505
55 83 68 3 30
440858
2220000
5245322
2896628
22
72
11
618758 70
11421567 75
I Фондови:
Разни фондови
140438
77
Касе Гробљанске фонд
54865
28
Регулациони фонд (у готову)
1973
61
197277
66
Зајам оиштински:
Управи фондова за зајам
74150
50
Народној банци по текућем рачуну
2108883
—
Београдској задрузи „ „
60000
—
2243033
50
Разни дугови:
|
.
Дијурне инжињерима
9
80
За акцеите
2220000
—
Повериоцима разним
17280
16
Кауције
8820
—
Обртни порез (држави)
1941
33
°| 0 Народном иозоришту
2776
60
Божићни ноклони сиротињи
323
25
2251151
14
Главница оиштинска:
Глевница Оишт.
5182586
96
Вишак рачуна губит. и добитка
547518
49
6730105
45
!
11421567
75
ДУГУЈЕ
РАЧУН ДОБИТКА И ГУБИТКА
потражује
Ио буџету Оиштинском
329165
19
По буџету оиштинском
385072
72
Дужници разни
288
—
„ „ трошаринском
447801
98
„ калдрме
—
52
329453
71
„ „ водоводном
8
19
Главница (за вишак)
547518
49
Дужници калдрме
44089
31
876972
20
876972
20
Београд, 31. Децембра 1893. год.
Књиговођа, МЕЛИЈА ЈОВАНОВИЋ.
Главни књиговођч, К. Ј. ЈДНКОВИЋ.
Кад већ добро беху на домаку груне изненада са свију страна Павлова коњица, и својим атабом тако заплаши Турке, да они само гледаху, како да изнесе живу, и не миелећи на какав^отпор. Многе посеку ту, а многе и живе похватају победоносни јунаци Вакићеви/ 1 ) Од тих заробљеника дозна Павле тајни ратни план султанов, као и то да он намерава последњи јуриш да учини сутра дан, као и на коју ће страну граоа ударити. Саопштивши то главном команданту, учинито. да се посада спрсми за очајни отпор, тако да је нашао приправну градску посаду, кад је сутра дан збиља султан удари на одређено место, и поред све храбрости јаничарске ништа ннје могао учииити. Изнурени већ султанови војници толиким узалудним јуришима, стадоше се противити својим вођама, из јављујући, жељу, да неће више ударити на град. Таке немиле појаве у војсци, а и све већи изглед на неуспех, принуди султана да укине даљу опсаду тврдога Беча, под чијим зидинама закопа 40 000 својих бораца. Ко зна да ли би се та ствар овако
(') Зајик Ј.; Ист. Серб. св. IV. стр. 19.
окревула да није Бакић својом победом код Коленберга докучио од турских заробљеника сб последњи одсудан напад султанов и да није услед тога сва посада градска упривила своју пажњу само на ј едну тачку? Ми слободне можемо казати да Бсч овог пута нико други није сиасаи — до Срби ; а Павлу НакиКу за његово мудро и јуначко упуправљање припада пред нотомством вочита захвалност, што је знао до те висине нздићи нонос свога рада.(') Од како је пршгасао мач нророков султан је нрви пут сад тек устукнуо побефен иред неиријатељем, па да би се за то осветио, донусти при новратку у Будим својим јаничарима таку пљачку, да надмашава код којом се разумева нечувено нустошење. Гоњен свуда у иуту од Фердинандове војске приспе султан у Будим, на да би се
(') За доказ шовинизма I. Тада Смичикдаса, иначе стручна писца, нека послужи љегово тврђеље ( Р оу . ћгу. II, 24', да је Павле Бакик ро^ени X р в а т. То би било, кац Г. Тадија, и браћа му не би двојили Србе и хрвате. А.ти кад су на жалост ту провалу отворили и ревно је подраљују, онда бисмо 8амо.тили г. Тадију — ако већ неКе да верује угледном ученом хрвату г. проФ. Месику — б а р срочита Тће1пег-а Молим. Нип{*. ваегат, II, 735 и 742ј и још неке мађарске писц«, ге да се увери у иореклу Павла Вакића!
преставио као победилац, нареди да се Запоља крунише за краља уз опште весеље народно, како дотле времена не запамтише.^ 1 ) Ну све је то слепоме могло засенути очи, да не ниди покренути точак султанове низбрдице. Не само то, вбћ и оно његово објављење народу турском при повратку у Цариград: „како је неверннцима онростио по урођеној својој великодушности и како, видевши да Беч лежи толико далеко <ед границе, није налазио за нотребно да и тај град очисти, уреди и ноправи."( 2 ) Алијеи сувише ировидно ово султавово нрикривање нораза од хришћанске војске, Чим је војска сутланова отишла из Угарске, полети Фердинандо с војском, да новрати своје градтвеу Угарској : Стекавши — одбраном Беча — код пане нријатељства, као браниоц Хришћанства, надао се отуда јачој помоћи; и домаћи рат на скоро ноново се разбукта у Угарској. Да отклони ноновни иоход ради освете неуснеха, Фер-
(') Натшег V. Ј.: Оевсћ. <1. озт. Кмсћез, I) И. 8. 75.Јоп^ијеге; Шв1. <1е 1' етр. оМотип, р. '230. ( 2 ) Станлеј-Ден-Пуди (Мијатовић Ч.); Ист. тур- царевине стр, 117.