Београдске општинске новине

Број 13.

— 57 -

ИМОВИНА

ОПШТИНА ГРАДА БЕОПРАДА РАЧУН ИЗРАВНАЊА НА ДАН 31. ДЕЦЕМВРА 1893. ГОДИНЕ

11 11 11 11

дуг

Влагајна: у готовом новцу у вредећим хартијама у привременим издатцима Оставе: код Народне Банке „ Београдске задруге Имање оаштинско: Непокретно Покретно Грађевине из зајма: Грађење Кеа Водовода Калдрме Канала Школе на дорћолу Дужници: Управа фондова за разне фондове Трошаринска управа Дужници разни Дужници за калдрму Управа водовода

1427 18438 420992

88 34

2160000 60000

5166551 78771

55194 2522988 272341 9862 36241

08 64

47 62 45 25 32

7576 209697 54835 315143 31505

55 83 68 3 30

440858

2220000

5245322

2896628

618758 70

11421567 75

I Фондови:

Разни фондови

140438

Касе Гробљанске фонд

54865

Регулациони фонд (у готову)

1973

197277

Зајам оиштински:

Управи фондова за зајам

74150

Народној банци по текућем рачуну

2108883

—

Београдској задрузи „ „

60000

—

2243033

Разни дугови:

Дијурне инжињерима

За акцеите

2220000

—

Повериоцима разним

17280

Кауције

8820

—

Обртни порез (држави)

1941

°| 0 Народном иозоришту

2776

Божићни ноклони сиротињи

323

2251151

Главница оиштинска:

Глевница Оишт.

5182586

Вишак рачуна губит. и добитка

547518

6730105

11421567

ДУГУЈЕ

РАЧУН ДОБИТКА И ГУБИТКА

потражује

Ио буџету Оиштинском

329165

По буџету оиштинском

385072

Дужници разни

288

—

„ „ трошаринском

447801

„ калдрме

—

329453

„ „ водоводном

Главница (за вишак)

547518

Дужници калдрме

44089

876972

Београд, 31. Децембра 1893. год.

Књиговођа, МЕЛИЈА ЈОВАНОВИЋ.

Главни књиговођч, К. Ј. ЈДНКОВИЋ.

Кад већ добро беху на домаку груне изненада са свију страна Павлова коњица, и својим атабом тако заплаши Турке, да они само гледаху, како да изнесе живу, и не миелећи на какав^отпор. Многе посеку ту, а многе и живе похватају победоносни јунаци Вакићеви/ 1 ) Од тих заробљеника дозна Павле тајни ратни план султанов, као и то да он намерава последњи јуриш да учини сутра дан, као и на коју ће страну граоа ударити. Саопштивши то главном команданту, учинито. да се посада спрсми за очајни отпор, тако да је нашао приправну градску посаду, кад је сутра дан збиља султан удари на одређено место, и поред све храбрости јаничарске ништа ннје могао учииити. Изнурени већ султанови војници толиким узалудним јуришима, стадоше се противити својим вођама, из јављујући, жељу, да неће више ударити на град. Таке немиле појаве у војсци, а и све већи изглед на неуспех, принуди султана да укине даљу опсаду тврдога Беча, под чијим зидинама закопа 40 000 својих бораца. Ко зна да ли би се та ствар овако

(') Зајик Ј.; Ист. Серб. св. IV. стр. 19.

окревула да није Бакић својом победом код Коленберга докучио од турских заробљеника сб последњи одсудан напад султанов и да није услед тога сва посада градска упривила своју пажњу само на ј едну тачку? Ми слободне можемо казати да Бсч овог пута нико други није сиасаи — до Срби ; а Павлу НакиКу за његово мудро и јуначко упуправљање припада пред нотомством вочита захвалност, што је знао до те висине нздићи нонос свога рада.(') Од како је пршгасао мач нророков султан је нрви пут сад тек устукнуо побефен иред неиријатељем, па да би се за то осветио, донусти при новратку у Будим својим јаничарима таку пљачку, да надмашава код којом се разумева нечувено нустошење. Гоњен свуда у иуту од Фердинандове војске приспе султан у Будим, на да би се

(') За доказ шовинизма I. Тада Смичикдаса, иначе стручна писца, нека послужи љегово тврђеље ( Р оу . ћгу. II, 24', да је Павле Бакик ро^ени X р в а т. То би било, кац Г. Тадија, и браћа му не би двојили Србе и хрвате. А.ти кад су на жалост ту провалу отворили и ревно је подраљују, онда бисмо 8амо.тили г. Тадију — ако већ неКе да верује угледном ученом хрвату г. проФ. Месику — б а р срочита Тће1пег-а Молим. Нип{*. ваегат, II, 735 и 742ј и још неке мађарске писц«, ге да се увери у иореклу Павла Вакића!

преставио као победилац, нареди да се Запоља крунише за краља уз опште весеље народно, како дотле времена не запамтише.^ 1 ) Ну све је то слепоме могло засенути очи, да не ниди покренути точак султанове низбрдице. Не само то, вбћ и оно његово објављење народу турском при повратку у Цариград: „како је неверннцима онростио по урођеној својој великодушности и како, видевши да Беч лежи толико далеко <ед границе, није налазио за нотребно да и тај град очисти, уреди и ноправи."( 2 ) Алијеи сувише ировидно ово султавово нрикривање нораза од хришћанске војске, Чим је војска сутланова отишла из Угарске, полети Фердинандо с војском, да новрати своје градтвеу Угарској : Стекавши — одбраном Беча — код пане нријатељства, као браниоц Хришћанства, надао се отуда јачој помоћи; и домаћи рат на скоро ноново се разбукта у Угарској. Да отклони ноновни иоход ради освете неуснеха, Фер-

(') Натшег V. Ј.: Оевсћ. <1. озт. Кмсћез, I) И. 8. 75.Јоп^ијеге; Шв1. <1е 1' етр. оМотип, р. '230. ( 2 ) Станлеј-Ден-Пуди (Мијатовић Ч.); Ист. тур- царевине стр, 117.