Београдске општинске новине

Б ро.т 13.

59 —

Год. XII

По прочитању те модбе АБр. 1647 и поднети\ прилога, одбор је одлучио, да остане у важности њогова одлука од 3. Марта 1894. годино АБр. 1287, ношто ни један од присутних одборника но познаје молиоца ЂорЗђа. IV. Председник износи одбору на мшпљење молбе којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По нрочигању тих молби СБр. 21010 и 3870 одбор је изјавио, да се Василији Алексић може дати тражено уверење : да се Анка Д. Алексић удова одбије од тражења, пошто одбор није надлежан да јој тражено уверење издаје. V. По прочитању извештеја комисијског ГБр. 1202, о одређивању осе у улици Ломиној и акта Милана II. Живковића и других грађана, којим нредлажу како да се одреди оса у овој улици, ■одбор је решио, да се оса у улици Ломиној ■одреди према предлогу комисије, а Милан II. Живковић и остали да се одбију од тражења. VI. По прочигању протокола о®ерталне лициташтјо, држане по трећи пут за израду калдрме у доњем и горњем делу Споменичке улице, одбор је одлучио, да се ова лицитација одбаци као неновољна и друга распише с тим, да се лицитира посебице за горњи а носебице за доњи део Споменичке улице. Да један предузимач може лицитирати за оба дела ове улице. Да се понуде, које се не слажу са пронисаним погодбама не узимају у обзир, како у овој прилици тако и у ни у којој другој. VII. На нредлог одборника г. Ђермана Јовановића <одбор је решио, да се за свако оиштинско пре.дузеће одреди нарочито одборско повереништво из одборника, што су у близини тог предузећа, која ће повереништва бити потпора надзорном ннжињеру као техничком надзорнику радова, нарочнто при пријему материјала и израђеног посла, како би се тиме постигла што већа сигурност. да ће пословн биги израђени према погодбама и од солидног материјала. Грађење топчидерског друма, да према овомс надзиравају г.г. Јаков Бајлони, Стеван Јосифовић и Владимир Д. Губеревац одборнпци. За кнез Милошеву улицу г.г. Ђорђе Б. Вељиовић, Ђорђе Н. Петровић и Мика Павловић одборници. При грађењу основне школе за палилулски крај г.г. Станоје Ј. Николић, Милош Трпковић и Милан М. Ђорић одборници. Прн грађењу калдрме у Доњој Јовановој улици г. г. Марко Велизарић, Ђорђе Димитријевић и Стеван Максимовић одборници. VIII. Председник износи одбору на рсшење неколике молбе овд. лекара за лекарско место, којс је упражњено смрћу пок. Др. Данила Данчевића. По саопштсњу имена лекара, који су молбе својс подпелп и који сви имају квалиФикације за оиштпнског лекара, одбор је после поименичног гласања садвадесет и једним гласом против дванаест изабрао за оиштинског лекаоа господ. Влад. А. Ђорђевића доктора целокунног лекарства. Плагу да му одреди председник оиштине према буџету. IX. Одборник Вг. Павао Поиовић који је до сада био спрече.н, да положи заклетву на ову дужност, заклео је се данас прсд одбором и свештеником. X. Одборник г. Ђорђе Петровић пита да ли су израђени планови за пзраду макадама у кнез Милошевој улици и на Топчидерском друму пошто је дознао да тих планова нема. Председник је одговорио, да су планови израђени и да се по њима ради. XI. Председник извешгава одбор, да је управа водовода послала суду онштинском за наплату неколико стогина рачуна, но којима извесни грађани неће да плате одређену таксу за потрошену воду у својим кућама. па предлаже, да се за наплату ових рачуна узме нарочити човек и да се плати из прихода водовода. По саслушању овога одбор је решио, да се рачуни управе водовода наплаћују. екзекутивним нугем помоћу извршилаца и одељака опшгинских а да се зато не узима нарочиги човек. Да се објави у свима новинама, да ће се ти рачуни на овај начин наплаћивати. ХП. Одборник г. Станоје Ј. Николић моли, да се изнесе на решење молба палилулаца за тротоарисање извесних улица као и да се изаберу школски одбори за све основе гаколе. Председник је изјавио, да оба ова предмета стоје на дневном реду и да ће се решити, кад на њих дође ред.

доноае"; а осећајуки се скорање недаће (1529) Сулејман не оде на Беч где га очекиваше војска Карда У. већ ов >ј иоход заврти опсадом Еисега. А да би непријатељу што више наудио, одстуни кроз Штајерску Чопорн његових пљачкаша раснлину се на све стране у пљачну. Но често се судараху са немачком и мађарском војском од које нреврне осетне губитке. Једну такву чету код Најштата дочека наш соко Лавле Б^киК са својим коњицом и тако нотуче, да је сам својом руком с коња конљем својим смртну рану вођи турском Осману.( 1 ) А код града пак кацијанер потуче 13. сеп. исте год. 8 000. Турака, погубивши и једнога нашу Турског.( 2 ) Главна трупа султанова од Осека крене се на ножегу, а Ибра хим везир на Саву, не изостајући такође ни у беонилу над јадним становништвом иза оних мојих пљачкаша. Пожегу султан спали, и редом све градове до Горјана. Овде изда заповест да се више не роби, .јер је то већ царска земља. Никад се није обнстинила изрека народна: „Куда турско коиито прегази ту трава више не ниче"

(•) Н а т т е г v. Ј.; Оевсћ с1- овт. ке1сће8, В. II. 8 93. I 2 ) 8 т Ј.ел.Тс! а« Т.; Роу . ћгу кн> II. стр. 30.

као овог пута у овим јадним земљама, кроз које прође султанова војска. —задовољивши се са 20 000. заробљеника хришћанских, врати се султан у Цариград, а такође и она скупљена војска Карлова код Беча разиђе се не учинив никакве користи. Да се боље припреми за рат са Запољом. Фердинанд је тежио да ношто по то закључи мир са сузтаном. Најзад његов роћак Јеронин Задранин у септ. 1533. г. закључи у Цариграду жељени мир но цену Стојног Београда.^ 1 ) Последицз овога кратког мира биле су те, да је ионова букнула домаћа свађа између Запољеваца п Фер динандроваца, а за то време су Турци напредовали према хрватској и Далмацији. Остављајући да доцније опишемо те успехе турске, овде само напомињемо, да је онсада Клиса 1536, г. нрннудила сву хрватску господу и краља Фернанда, да нредузму један ратни ноход према Драви и Сави, који је у ратној историји познат под именом ј Кацијанеров иоход на Осек. на.ставиђе €е <ВШ>

ОПШТИНСКИ НОСЛОБИ

Цене хлебу у прошлим годинама. Према актима општине београдске у 1892. и 1893. години биле су ове цене: У 1892. години

од

ДО

к . . О р< ЕП

О Д в и

V тежини

З акључно

а ИН В

сч ^ а Ч « с и

грама

1 Јануара

11 Фебруара

; 25

962

12 Фебруара

1042

17 7,

1143

2 Априла

1000

3 Априла

13 „

1043

14 „

5 Маја

909

6 Маја

16 Јуна

870

17 Јуна

1 Лтла

910

2 Јула

16 Јула

953

17 „

1 Септембра

2~Ј

1000

2 Септембра

19 Декембра

1112

20 Декембра

2 )

1180

у 1893. години

1 Јануара

1180

2 Јануара

15 Априла

1052

16 Априла

1 Маја

1053

2 Маја

1 Јуна

952

2 Јуна

1 Јула

1000

2 Јула

1 Септембра

1053

2 Септембра

16 Сеитембра

1112

17 Септембра

15 Новембра

1053

16 Новембра

2 Децембра

1000

3 Децембра

31 Децембра

952

НЕДЕЈБНИ ИЗВЕШТАЈ од 7. до 12. Марта 1894 године о хемијском прегледу животних орестава и других предмега од утицаја на здравље људоко за општину вароши Београда-

Из санитетске ревизије у кварту иалилулском коју је извршио општ. лекар г. Др. К. ДиниК, послати су државиој хемијској лабораторији ови предмети на нреглед и оцену: 3 пробе ракије. 2 вина, 1 кава ирж. туцана, 1 со, 1 цимет, 1 паприка, 1 штирак, 1 зејтин, 1 сирће, 1 цигура, 1 петролеум, 1 бибер, 1 пиринач, 1 гриз, 1 леб 1 маст, 1 кут. сардина. 1 чоколада, 1 восак, 2 кобасице свега 24 предмета, од који беху неисправни: 1 проба паприке измешана спројин. брашном

цемента бибера вина

Т) п

земљом и иеском с брашном или су • вим лебом с кухињском соли с водом.

На истои месту, стр 31.

остали нредмети беху иснравни. Из санитетске ревизије у кварту врачарском, коју јо извршио општ. лекар г. Др. Ф. Рибникар послати су ови иредмети на прглед и оцену: 1 проба зејтипа, 4 кобасице, 3 вина и по једна проба: паприке, бомбона, соли, фиде, масти, играчке за децу, колача, некмеза каве у зрну, масла сира, земљ. посуђа, ракије, пива и леба, свега 23 пробе, од којих су се као неисправне показале: 1 проба наприке измешана с пројин. брашн. 1 „ масла „ с лојем 1 замљапи суд рђаво глеђеисан и употреба истога била би шкодљива по здравље људско.