Београдске општинске новине

Год. XII.

- 90 -

Бго.т 20,

електричног осветлења у Београду припада само г. г. Милаиу Капетановићу, Милутину Марковићу и Д-ру Павлу Поповићу, пошто је г. Коста Д. Главинић изјавио, да није еуделорао у раду ове комисије и да према томе нема ни права на награду. По прочитању акта управе вар. Београда АБр. 2441 и акта истражног судије за вар. Београд АБр. 2439, 2353, 2383, 2409, 2430, којима се траже увере.ња о владању и имовном стању извесних лица, одбдр је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Димитрије Милоше вић подинжињер, Тома Иировић зајмодавац и Коста Шпартаљ. адвокат; да су му непознати Милица жена Нинка Ђурђевића, Милош Крунић и Сака Бочарац надничари и Лујз ЈЈајош покућар. Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању и иородичном односу. По прочитању тих молби АБр. 5974, 5828, 5764 одбор је изјавио мишљење, да ее суд претходно уверио имовном стању Томаније удове пок. Илије Вучића-Перишића,, на тек онда да јој изда тражено уверење; да се Марији М; Стојановић може дати тражено уверење и да се Савки Д. Павловић не може дати тражено уверење пошто је за издавање истога надлежна шабачка општина. Чита се иротокол лшштације за калдрмисање Косанчићевог венда од ломљ.еиог камена. Ђ-//мам ЈовановиК је за то, да се 1г ,>е читања лицитације, да увек иретходно одборницима да ирочитају уелове то лицитације и детаљан план израде, како се иоеле евршене лнцитације не би чиниле примедбе на то. Ипжињчр Кчсга Јованови/1 чита опште уелове за лицитацију. Вл. Чорт<тови& вели да је ту стављено да се тротоари х-раде од ломљеног камена, меЈ>у тим одбор је решио да се тротоари не граде од лом љеног камена. Инжињчч К. ЈовановиК објашњава и вели да су ови услови раније грађени, него што је то затражи да види сина Запољина, коме је наменио Будим а и Беч, ако га освоји. Донесоше му једногодишње детенце г и он га лепим даровима обдари. Па користећи се том приликом да ово детенце отирати у Будим, у пуном сјају краљевском, султан увреба прилику, да своје јаничаре уведе у будимски град.0 Лукави поступак султанов није могао наћи нротивлења у радовима мађарског народа, с тога султан свечано нрокламова, да сва Угарска, између Тисе и Дунава, остаје Турхцша у руке, под"изговором, да је жена слаба, да од Фердинанда одбрани те земље до пунолетства краљ>ева. Тако је Угарска посгала турском провинцијом, живећп у том стању сто и иедесет година. А наш летописац бележи тај догађај речима: „В лето 1641. ао смрти Јанушевом оузе цар Соулиман Боудим^,( 2 ) Уредивгаи своје ствари у Угарској, султан не оде на Беч, куда је мислио, већ се око иоловине новембра исте године врати у Цариград.( 3 ) Страх и ужас обузме цео хришћ. евет, нарочиго Фердинанда, што и њему ( 1 ) Ј о п <( и 1 е г е : Ник! (1в Гете-р. оИош. р. 243. ( 2 ) 8аГмпк Р. (1г: Ра.та4ку и т. д. ст . 42. ( 3 ) Н а т т е г V. Ј.: везсћ, (1. озт. Ктсћез, В П. 8.177.

решење донееецо. И нрема томе одборском решењу тај услов отпада. В. Б адер вели да се кауција може дати и у имању, јер може бити да неко нема ни папире ни нсвца, него има имања, и тада за кауцију интабулира то имање. Довид СимиГ, хтео би да се прецизира, она тачка, која говори о казни. Коста ГлавиниЛ вели да је ту изостало, да камен који се употреби треба да буде зарубљен, а не шил.аст. Што се тиче тротоара, ако није решен за ту улицу какав ће да буде, то треба решити што нре, јер од тога зависи какав ће да буде ивични камен. Ђермпн Јовановн& мисли да се ова лицмтација не може мењити јер је она већ држана под овим условима; то би могдо да важи тек за у будуће. М. Каиетановуб пита јесу ли те измене лакше или теже, и ако су услови тежи, онда зашто да ее држи друга лицигација. Инжињс.р вели да у случају ако би он одустао од иосла, онда би се на његову штету радило. Тач. 11 гласи: (чита да ће ее у том елучају исплатити из кауције и зараде предузим ача ). М. Велнза. иК држи, да пошто има три врсте камена, дотерани, ломљени и коцкасти, то треба одредити онште услове за све те три врсте камена према нашим примедбама, и онда не треба поеле читати и правити услове за еваку лицитацију. Пред-едннк каже да ту и стоји тако: „ошпти услови за израду коловоза и тротоара у вароши Београду". Дакле сад може само да се код тих услова што попуни за будуће лицитације. Андра ОдавиК је противан тим општим условима, јер нису све улице једнаке, и на једном меету траже се једни уелови, а на другом други. Предсгдник вели да се слаже са господом која хоће опште уелове. Јер н. нр. каква се калдрма од ломљеног камена тражи на једиоме меету .тражи се и на друме. Ту нема никакве разлике. Ако буде само какве теренске разлике, онда ће нарочити услови бити ту постављени. Косга ГлавиниК г.аже да није једно исто да ли стоји у каквом услову на штету предузимача или не. Јер ако стоји, то онда значи да он одговара не само својом кауцпјом и зарадом него и имањем. То треба прецизно казати, јер ту општина добија већу гаранцију. Што се тиче услова, и он је за то да се направе општи услови за сваку врсту камена посебице. предстајаше судбина Угарска. Зато напрегну све силе, и скупи војску хтИшћан. до 100 000 људи, која пође под командом Јоакима Бранденбуршког на Будим да га отме, из турских руку. Али се већ по њеном спором кретању могло наслутити, да никаква жељена успеха неће постићи. У сеитембру 1542. поче Јоаким опсађивати најпре Пешту. Нови заповедвик турски у Будиму, Баги-паша, позове брзо у помоћ пожешког и босанског пашу. Борба се вођаше са нроменљивом срећом по обе стране, док најзад не лупи позади Никола Зрињеки са својих 400 коњаника, те не решн битку у корист Хришћана. Али кад се разнесе глас, да Турцима долази помоћ до 25 000 војника, онда слабодишнп Јоаким нареди оступање, прогласивнга, да је ова војна за сада свршена. (') Да освети малу погибију своје војске, крене се на пролеће 1543. г. с&м султан поново на Угарску. Овог пута беше ренхен, да отме Фердиканду све градове у Мађарској. Огромна флота турска под АлиБегом, пратила је Дунавом наступање још огромније султанове коњице. Чим је султан

(') Наштег V. Ј..- (Јесзћ. <1. овт Кетћев, В. II. з. 183.

Мика ТЈавловиК, је противан томе да се одобри ова лицитација бездруге лицитације са тим измењеним условима. Ђ р. ЈовановиА. вели да је лицитација држана под тим условима, а према томе одбор сад треба да реши прима ли или не прима ту лицитацију_ А ако се хоће услови да мењају онда да се нареди друга лицитација. Председник. — Цените, је ли то скупо за"рад 2*70 дин. кв. м. калдрме, или није скупо. Вл. ЧортановиК каже да се овде не мењају услови, него се он више везује тиме за нас, ту нам је већа гаранција. А што се тиче камена да буде зарубљен, то се по себи разуме, да и он сам мора да да зарубљен камен. К. ГлавиниК вели да што се тиче лицитације, повољнија се цена не може добити, само је питање хоће ли он да пристане на то, а ако н& иристане, онда да се држи друга лицитација. По саслушању овога одбор је решио , да се израда коловоза са ломљеним каменом у улици Косанчићевога венца уступи према прописаним погодбама Ставри Костићу овд. предузимачу ио цени и то: за грађење калдрме по два динара и осамдесет седам пара од квадратног метра; за откопавање земље и одношење у Бару Венецију по један дин. и двадесет пара од кубног метра с тим да камен буде што више зарубљен са доње стране и ако нредузимач неби овај посао нрема прописаним погодбама извршио, општ.. ће носао довршити на његову штету. На предлог одборника г. Ђермана Јовановића, одбор је решио , да грађевинско оделење изради и поднесе одбору на одобрење опште погодбе за калдрмисање улица београдских, које ће вредети за све три врсте калдрме. Предселник чита акт управе Фондова да концем овог месеца излази рок лицима контролног одбора и на њихово место сад треба други да се изаберу. Траба 3 члана за чланове одбора, а три за заменике, свега шест лица. Одбор је решио , да се господину министру народне привреде предложе као кандидати за чланове контролног одбора управе фондова г. г. Никола Спасић, Стеван Јосифовић и Тодор Ђурић трговци и за заменаступио на угарско земљиште, градови: Валпово, Шиклош, Печуј и други падали су један за другим. Допре до Острогана. Сухоземну војску његову, која је 27. јула опколила била град, потпомагала је флота Алибегова. У иомоћ граду крену се коморанске вајде са 40 шајака српских. Лицем на Преображење у 7 часова из јутра пусте се у бој Шајкаши са много надмашнијом турском флотигом; 13 турских лађа иотопе и учине покор међу турским мађарима, поразивши их тако, да је погинуо и сбм султанов љубимац, адмирал Зорнар. Још би горе осакатили Шајкаши турску флоту, и даље би је гонили, да их старешине не уздржаша због њиховог маленог броја.0 Ну од те победе српских мишица, не би никакве користи, кад град, због мале посаде, ипак паде Турцима у руке, који га одмах претворише у свој град, посветив цркву за џамију.( 2 ) Фердинанд се не могаше противити, а Мађари мирно посматраху, како сад султан дели угарске градове својим војводама. На три дела се сад подели негдашње утарско С) Гласник срц. уч. др. књ. 67. стр. Б. ( 3 ) Наттег V. Ј. Оезсћ. (1. оат К В. II. а. 184—192