Београдске општинске новине

Број 21.

— 95 -

Год. XII.

Бл. ЧорШзновић нзјављује да јеовај рад- врло потребан и да се мора одобрити, али огатро осуђује опшиинске инжињере., гато ове пропусте нису предвидели кад је израда кнез Мнлошеве улине предлагана, него тек сад кад је макадам у кнез Милошевој улпци већ метут. В. Бадер — Б. Чортановић је врло добро казао да ми ово одобрити морамо. Али што овај рад није вршен једновремено са онпм у кнез Милошсвој улидп, треба да нам објасни инжињерско оделење, јер то ннје мала потрешка. Н. Булковић — Ја не бих био за то да се овај посао ради у режији, јер би нам се пребацивало да чинимо нешто нснод руке. Баља држати лицитацију па погато пзиђе. С. Макснмовић — Слажем се с г. Булковићем ијош мислим да треба управника запитати, за што сад предлаже ово каналисање, ио што јеготово рад у' кнез Милошевој улици свргаен. За што то није предвиђено пре па да се не мора опет раскопавати. М. Белизарић — Ја сам противан радуу режијп, јер јетај скуиљи, и кад се начини погрешка општина мора сама да је поправља о своме трошку. Т>. Јовановић — Ја се ономињем да смо за ову улицу одобрили један кредит од 70000 дин. други пут од 6000 а сад Тражи 19000 дин. То је много и ја се придружујем одборницима који хоћс да се тражи изјашњење инж. оделења по овоме. Осим тога ја тражим да се инж. одслење иозове да рашчисти са свим са оним одкопавањем и оним „барикадама" у кнез Милошевој улици. Но саелушању свега овога одбор је решио, одобрава се кредит од деветнаест хиљада иет стотииа деведесет и девет динара и осамдесет иара динарских за грађење каиала за отицање воде ради осигурања кнез Милогаеве улице иа раскрсницама Сјенпчке. Мостарске, Колубарске, Вишеградске и Борове улице, с тим, да се израда овог посла нзда путем кратке лицитације. Да грађешшско оделење поднесе извештај зашто овај посао иије предвидело онда, кад је подношен предлог за грађење макадама у кнез Милошевој улици. У интересу општинских техничких радова одбор је општински одлучио, да председник општине што пре поднесе одбору

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУ ракд У в Е 3 И СИ НАР0ДНИ1Л СЕОБШ IТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА ИАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ. (Академпјски Савет Вел. Школе наградио ареом видовданском наградом општ. СеоградскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим увом. и славиими чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Одбрана Темишвара и Липе по сведоџби Хамера, који је за овај случај црпео грађу из мађарских извора, иије бнла поверена Србима, ве1| Мађарима: Јоћанп-у Ре&о-у и Стефану ЈЈозонском; а у редовима становника Липе, који су нретили своме заповед-

формалан предлог за устаповд.ење општииског грађевинског савета,' који ће имати да руководи свима општинским техничким предузећима. Секретар чита извештај иовереништва о раду водоводне управе. Св. Љ. Велицки — Заиста је за похвалу рад управо водовода. А оскудица је само у л>удима за наилату а грађаии иеће уредно да плаћају. Бране се, иа прилику, за што да плаћају воду кад је нису трошили јер су били у бањи и т. д. Ја бих иредложио да се за нанлату таксеместо 4 узме 6 лнца. С. Азријел — Ја мислим да треба с похвалом примити извештај (прима се). В. Чортановпћ — М.змећу сметњи за наплату водоводне таксе наводи се и то, што све удице нису добиле имена и нумере. М. Капетановић — II ако смо иримили са захвалношћу извегатај комисије, ја имам да запитам господу чланове комисије: да ли нема оваквих случајева да један нстн контролор наплаћује и на Брачару и на Дорћолу. (Има). Чуо сам да један исти контролор пма по 15 кућа на Дорћолу и по 60 на Врачару. Тобитребало боље распоредити. Ђ. Јовановић — Један иде на Тркалиштепа наплаћује, а одатле на ћумрук на у еврејску малу н за то сам ја захтевао да се њих 4 поделе у 4 општинска кварта, а у управи веле да то не може због некакве њихове поделе и рачуна. Председник — И ја сам чинио наиомене о томе, али управа вели да није толико важно удешавати расноред но онима који наплаћују, него по онима који плаћају, а они су то и учинили. У осталом ја мислим да би за општинске интересе било најбоље кад би се место сталне плате извршиоцима од 140 или 150 дин. дало им месечно по 80 дин. а оних 60 дин. да заслуже од ироцента који би им одрсдили. То не би ништа више стало, п ја вас молим да ми то одобрите. Одбор је репшо, да се овај извештај у свему прими, и по њему поступа. Да се ири наплаћивању таксе за потрошену воду више строгости уттотреби. Овлашћује се председник општине да у споразуму са управником водовода може одредити органима за наплату ове таксе тантијему, но само у границама буџетске цифре одређене на илату овим органима. нику смрћу, ако их не сиасе милостивом предајом, нису били само Срби, већ староседеоци мађарски, који су волели да над њима владају Турци него ли Фердинандови глобари.^ 1 ) Шта више ми имамо доказа да су се при одбрани Ј1ипе највише одликовали Срби: Никола Череиовић, Стеван Сабов, Петар Божић, Тодор Велентић, Сава Србљин, Дмитар Мужевић — што смо сиоменули на другом месту — тејош боље утврђује пристрасност Иштванфијеву. СЈамо оно живо учествовање банатских Срба у даљој местимичној борби Турака и Фердинандоваца у Мађарској, најбоље утерује у лаж мађарског шовинисту. Пошто овог пута Турци и Банат већим делом освојише, то се банатски Срби склоншне у Ердељ, преневши тамо и своју еиископску столиц/С из Јанопоља. Тамо се измешаше са староседеоцима Власнма, где се брзо изгубише, примившн од њих језнк и обнчаје.г) Али сви Срби банатски не одоше тамо, већ који могаху пушку носнти стунише под заставу мађар(') Наттег V. Ј: бевсћ. (1. оат. Ке1сћев, В. II. 8. 214-215. ( 2 ) Рајић Ј.; Ист. Серб. св. IV. стр. 28.

11 Секретар чита извештај повереништва: којим породицама бив. онштинских чиповника треба и на даље указивати помоћ ошптинску. Поеле говора одборника Одавића, који изложи побуде које су их руководиле; и напомене Чортановићеве: да би ово стање имало вредити до оснивања ч>онда чиновничког о новој години; говора Тодора Мпхаиловића, Соломона Азријела и Милаиа Капетановића: да се удови пок. Петра Хаџи Јанића издаје и на даље потпора, одбор донесе следећу одлуку: Усваја се у свему овај извештај и да се п])ема истоме издаје из оин1тинске касе на име издржавања овим породицама умрI лих онштинеких чиновнпка и оволико, и то: Од 1. Априла 1894. год. Милеви удовој Драгољуба ('тоји.љков.ића ио четрдесет динара месечно; Зорки удовој Јевте Неимаровића по четрдесет динара месечно; Станки матери Петра Хаџи Јанића ио тридесет динара месечно; Савки удовој Љ. Родовића по тридесет динара месечно; Видосави удовој Л. Поповића по тридесет динара месечно; Станки удовој Драгољуба ГГоновића по трндесет динара месечно и Берти удовој Алберта Каиа по двадесет динара месечно. Од 1. Маја 1894. год. Станији матери пок. Тасе Јанковића и унучадима по тридесет динара месечно укунно. На предлог одборника г. Тодора Михајловића да се издаје на име издржавања од 1. Априла ове године Јелисавети удовој Петра Хаџи Јанића ио тридесет динара месечно. Да председник општине до 1. Јануара 1895. год. спреми правила за пензиони фонд чиновника општинских, који би фонд општина потпомагала сумом што се на ово издржавање годишње одрећује. Марко Петровић — Ја мислим да вам скрепем пажњу на јога један појав у нашој престоници. Наш је. Београд но броју иросјака постао други Битољ. Здравии читави људи па зареде и просе. ских војсковођа, да воде борбу противу Турака. Било је и неких српских војвода, који су под собом имали повећи број српских војника. Тако смо већ сиоменули онога Србина Милака , који јд 1552. управљао „мушеначком војском као помагач, и који ће потоње године (1553.) погинути кад ће се освојити Темишвар"; За Димитрија Овча/ревиРм сам Ишванфи вели ово: „1)ете Мив Ос1агоуШи8, па!;еопе Тгах, срш" пиШиа вИрепсНо а(1(11('1и«, сиш песиИап аиогиш е(ј иШип а1а 1ипс Б1ррае аоЉБа!".^) А без сумње да свака тица своме јату лети, те је и у тој чети Овчаревој било самих српских ко • њаника. Исто тако Хамер сиомин.е/ 2 ) међу другим маћарским војсковођама, који су 24. фебр. 1552. год. јуришали на Сегедин, и неких иет стотина хајдука, н г:ао р.ојсковођу још Петра БакиКа. Мећу оннм хајдуцнма, нека је било и друге народности, али ипак тај занат четнички својствен је бно, у оно доба, само Србима. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ,(') Р1со( Е. (Павловић Ст.): СрбиуУг. кш. I. стр. 69. ( г ) Сгеасћ. 3. озш. Кешћез, В. II. 8. 218.