Београдске општинске новине

Број 22.

— 99 -

јГод. XII.

ИЕДЕЉНИ ИЗВЕШТАЈ од 2. до 7. Маја 1894. године о хемијском прегледу животних среетава и других предмета од утицаја на здравље људско за онштину вароши Београда. Ив санитет. ревизија,- коју је у кварту налилудском извришо лекар општ. вароши Београда г. Др. К. Динић, послати су Државној хемијској лабораторији на преглед и одену ови предмети: 3 иробе ракије, 2 вина, 4 нанрике, 2 бибера, 3 димета и 1 нроба каве у зрну. Од свију тих пробасамо једна и то паприка беше фалсификована пројиним брашном, остало све беше исправно.

О И № О X о » и р сх о

§ о\ §

Р о 12

в К И Н—/ В о 2 ^

м К ОУ а р м д

Д 23 К С_Ј. 50 & Д & Р

о и к е н В о и ■«

р Т* и ■ о

и о н и к н ►о

м о м и о о м м N Р ОУ о

Ј—*.

1—^

~л

со

от

со

го

1>0

М)

СП

сл

Ј=!

От

со

оо

к)

о*

СО

а*

оо

ОА

оо

к;

►— 11

1—*

1—1

со

1—*

о\

о*

со

СЈ1

ОО

оо

сл

. о

н-*

1-0

(ЈЈ

оо

о*

оо

о о

Н И Ј Е

ОДРЕЂЕН

о о

—л

о*

НИЈЕ ОДРЕЂЕН Јјјј

Н а> В

М X м о 8

Н м о м >■ Ј>

^ о Т 3 в и

9 ^ О о К 6

И со ® н ?=) и • С1>

§]1

К со о Р н е р О о Е ч ' К

№ *СЈ

н со м в ф д ф р И Р со о М о Р сч о о И1Ј Р X о и И м о о и о р р о о о м о *7С о 05 м н р н о

Из државне хемијске лабораторије у Жеограду 12. Маја 1894. год.

статистички прегјгед пожара У мееецу Априлу 1804. г.

1. МЕСТО ПОЖАРА

У КОМ КРАЈУ

У кв. варопгком „ теразиском „ савском „ дунавском ,, палилулском „ врачарском Изван вароши

С В Е Г А

. И к* о « (2 §

< Рн н и о

2. ВРЕМЕ ИОЖАРА

ДОБА ДАНА

с«

Н Рч

еЗ Н

а.

РР

св Н

оч

РЗ

нн

>»

Од 6 с. у јут. до 6 у в.

■

Од 6 с. у в. до 6 ујут.

—

С В Е Г А

—

Примедба : осим тога, било је 5. истог месеца једно алармирање. Из статистичког оделења суда општине вароши Београда 10. Маја 1894. године у Београду. СТАТИСТИЧКИ 3АПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

јалци 2, шпекуланти и предузимачи 24, Гостионичари 21, Интелигенција (војска) 105, ђаци 22, раденици и помоћници 74, Пиљари и бсгааџије 13, иадничари и слуге 72. Из статистичког одељка општине вароши Београда 12. Маја 1894. год.

СТАТИСТИКА САМРТНОСТИ у месеиу Аарилу 1894.

Путнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 1. до 8. Маја 1894. године допутовало 869. отпутовало 840 Од којих су: а.) Пола: мушког 817. женског 52. б.) Вероисповести: православне 747. католичке и протестан. 68, мојсијевске 35, мухамеданске 19, свега 869. в.) Постојбина: Србија 717, Ауст-Угарска 93, Босна и Херцеговина 7, Црна Гора 3, Грчка 5, Турска 26, Бугарска —, Румунија —, Русија — Германија 5, Франц. 4, Италија 1, остале државе 4, ван Европе 1. г., Занимање путника: Тежаци и економи 57, Занатлије 87, Трговци 350, индустри-

Свега је умрло 106, од којих су 58 мушких, 48 женских. II© вероисповести: нравославне 80, католичке 15, протестантске 2, мојсијевске 9, мухамедовске —. По месту рођења: 69 из Београда, 16 т Србије, 21 из других држава. По деловима вароши: 8 из варошког кварта, 8 из теразиског кварта, 11 из савамалског кварта, 15 из дорћолског кварта, 26 из налилулског кварта, 38 из врачарског кварта, — из Топчидера. По брачном стању: 75 нежењених или неудатих, 22 жењених или удатих, 9 удових, — разведених, — ванбрачних. Из статистичког оделења суда општине вар. Београда 17. Маја 1894. год.

0 Б Ј А В А

Суд ово опиггински има за издавање под закуп, кошење траве у новом општин ском сењаку, и старом гробљу. Ко жели ма које од ових трава под закуп за ово летњу сезону узети, нека се ради тога обрати одел.ку палилулском ово општинског суда где ће и цену сазнати. АБр. 2916. — Од суда ошптине Београдске, 16. Маја 1894 год. у Београду.

беседа, коју је на том већу говорио бан Никола Зрињски. Из ње наводимо само оно место, које описује у иетини онодобну војску турску, што је у толико значајније,-да су Турци и са таком војском, могли да застраше хиљаде хришћанских оклопника. „Истина је — вели Зрињски — даТурчин у бој води велику војску, ну људи више веЛе него што је истина. Ја сам већ видео турске војске, које је сам сулултаи водио, видео сам их ка'но младић од 22 године, кад су узалуд на Беч јуришале, за тим када - су с мало сгаве Кисег опседале и када су, . због наше немарности, Острогон и Столни Београд заузеле. За то и твроим, да није турска сила онолика, како се обично говори. Султан нема више пешака јаничара од 12 000—14 000. Број његових коњаника из Европе и Азије 25 000—30 000. Исто толико може бити његових моњаника телесне страже и оиих, који му служе иа Крајини у Угарској и Хрватској. Остала хрпа коју Турчин са собом води, и недолази у бој, него у табору чини разне службе, а да ју и нанусте, не може учинити никакве штете, јер је без чеетита оружја; многи имају само сшшре, а многи су и без

њих. То су убоги турски поданици из Грчке, Бугарскс и других подј армл,ених земаља. Када знам, да је толика сила Турака, онда с поуздањем велим, да би нам доста било 70 000 коњаника и иешака, да ее с непријатељем на бојном пољу огледамо".( 3 ) Максимилијан посла посланике у Цариград, да мир обнове. Али и ако је он избегавао рат, мораде примпти бачену му рукавицу. Неки његови генерали заваде се нешто са ердељским војводом Јованом Жигмундом Запољцем, и отеше му нека места год. 1565. Уговором пак у Сатмару, Жигмунд се мораде покорити Максимијану, одрекавши се круне угарске. Кад то дочује султан, нлане гневом на Максимилијана, и велики везир Мустафа СоколовиК , Србиниотурчењак, нриправи војску на свима крајинама. Посланици ћесареви још еу иутовали ио Цариграда, када он заповеди свом брату Мустафи Соколовићу, босанском паши, да удари с војском на Славонску крајину. Град Круаа још је била на том крају најјача; њу су, као што смо раније видели, Турци покушавали да заузму, али ниеу

•С) -ВгоЛ сЈЉГаа Т.; Р оу. .Јигу. кн>. II. овЈр. 54.

успели. Сад са тврдо реше, да је пошто по то освоје. Крупу је бранио дични Србин Матија БакпА, лрат соколова српских Павла и Петра Бакића. Чим су Турци опколили град, позопу Бакића да се преда с посадом. Бакић одбије позив, али одмах разашље гласнике заповеднику крајинске војеке генералу Јовану Ауерсиергу, Николи Зрињском, бану Ердеду и Фравкопану Слуњеком. Ну хришћанска се војска одвн!1 споро купила, л за то време су Турпи свуда око Круие ископали шанчеве и утврдили се. Посада са храбрим Бакићем на челу, храбро одбија турске јурише, кад се једва 21. Јуна појави с оне стране Уне 7.000 хришћанске војске, под командом генерала Ауерсперга. Из Бихаћа довезу и 3 већа тона, и наместе против турских шанчева око Крупе. Турцима 16 дана опсаде нестане оружје, те је Соколовић слао но њу у Бањалуку. Бакић је преклињао Ауерсперга, да удари сада е војеком на Турке; али овај то не учини, па забрани и Франконану Слуњском. А П. Фаркашићу сам се крену да заштити Бихаћ. Тиме је решсна судба Круне.