Београдске општинске новине

Год. XII.

— 106 -

Број 24.

кона а у поновљеном случају забраниће му се нриступ на трг. Од суда општ. града Београда 9. Априла 1894. год. АБр. 2237.

Н А Р Е Д Б А Чланом ХХУШ. правила о слободном клању стоке од 19. Новембра 1890. год, АБр. 2164, забрањено је у рејону варопш Београда продавање живе стоке по вароши, већ се иста може продавати само на једном месту, које суд општински за то одреди. На основу поменутог члана — правила Суд општине варонш Београда, НАРЕЂУЈЕ: да се куповина и продаја живе стоке у рејону вароши Београда врши искључиво само на марвеном тргу — Тркалишту. Сваки купан и продавад који се о ову наредбу огреши, казниће се по параграфу 326. казненог закона. Одсуда општиневар. Београда2. Априла 1894. год. АБр. 2038.

Н А Р Е Д Б А 1. Грађанству се ставља до знања, да је најстроже забрањено дирати жице, шине, и остале аиарате електричног трамваја. 2. Пешацима и колима, забрањено је ићи по путу електричног трамваја од болнице за душевне болести до Топчидера. 3. Пут се трамвајски може прелазити на свима прелазима, који су одређени за то, али пешаци и кола треба да се склоне кад чују знак да наилазе кола електрична. Ео не поступи по овој наредби бпће кажњен по тач. 5. §. 327. крив. законика до 15 дана затвора. Бр. 10659. Из канцеларије управе града Београда 25. Маја 1894. год.

ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивени приход у мес. Мају 1894. г.

о т н о <Ј <1 № (ч <1 05

ВГСТА СТОКЕ

н к о « <1 05

Рч

<Ј со

Бивола

-—

Болова

320

Крава

304

Телади

185

Овн. и оваца

Јарч. и коза

—

Јагањаца

11006

Јаради

Свиња

936

Прасади до 20 к.

Прасади до 10 к.

Волова

Крава

Овн. и оваца

—

* Ј аг ањ аца

282

Претекли вишак

унесен у варош

—

-зЈ <3

тежина у килограм.

4823

73782

276

СВЕГА ПРИХОДА:

II Р И X О Д

аренда месарска

динара пр.

8640 5472 964 6 11006 78 7378 2 14

33616

дин. нр.

64 20 18

550 3 374

4 14

1059

80 50 15

30 90 40 20 80

20 80 10

дин. пр.

128 41 18

550 3 93

60 50 15 30 90 60 10 40

837

С В Е Г А

динара нара

8832 5534 1001 6 12106 85 7846 2 18

4 14

35512

40 60 30 60 80 20 30 20

20 80 10 20

Упоређење целокупног прихода између ове и проиш године.

1893. Г 0 Д.

м е с е ц а

Јануар Фебруар Март Април Мај

С В Е Г А

динара пара

31758 25589 26944 27143 30914

142349

50 60 70 10

1894. Г 0 Д.

динара пара

32081 30844 35104 30130 35512

163673

65 90 15 45 70

Р А 3 Л И К А

М А Љ Е

В И Ш Е

у 1894. год.

динара

иара

динара

323 5255 8159 2986 4598

нара

15 90 55 75 60

21323

9Ј

Напомена. Од свиња клатих у месецу Мају, марвено лекарским прегледом на ђено је 18 комада бобичавих, од којих је месо прописно иоништено. Из контролног оделења суда општине града Београда 2. Јуна 1894. год.

синови били тако растурени у служби својих душмана, ми се ипак морамо поносити тиме, што то беху српски умови, који знадоше подићи и уздржати османско царство на највећој висини славе и величине. Јер докле везироваху српски Соколовићи, дотле царство турско задаваше највећега трепета хришћанској Јевропи; а кад њих неста, оде за часак и она слава оружја турског и од тог доба, па ето и до данас, мало по мало бујица турска скупља сеусвоје првобитно корито. Нови султан беше мирољубив и Максимилијан похита да му пошље честитања за ступање на престо. Тек г. 1568. дође се до мира на осам година на основу 1111 ро88п1е1л8 с тим, да се ни са једне стране не сме пленити, нити делити мегдана, „а цар ће свога савезника, цара турскога султана Селима, сваке године о новој години, по посебним иосланицима са почасним даром (ЕћгепреибЈоп) од 30 000 дуката походити".(') Али канда је за срнску и хрватску крајину и овога пута мало врдеео овај мир. У историји борбе Хришћана с Турцима пад Сигета је један такав догађај, који својом важношћу ноставља граниЦу једне велике еиохе, испуњене непрестаним наглим растењем османске бујице, и нсто такнм опадањем снаге хришћанске. Зидине сигетске (') 8 т 1 е 1 к I а в Т.; Р оу. ћгу. кш II. стр. 60.

покриле су истина најхрабрију одбрану хришћанства, али су својим рушевинама затрпале за навек љути „бич Јевропе", силног Сулејмана, са чијом смрћу остави народ османски и онај ратоборни дух про роков, који највећма чињаше да Турци онако нагло и силовито напредују. „Смрћу Сулејмановом побледео је полумесец, и није му више било сјаја Сулејманова; смрћу Зрињскога засветли звезда Даница хришћанском свету, приправљена је место одбранбенс навална хришћанска битка". И ако су извесни историци мишљења, да су неки узроци опадања осма.нске бујице иоступно, али непрнметно расли још за владе Сулејманове, нпак ми мислимо, да је поред оних пет узрока, које најопширнији писац турске царевине — Хамер наводи, био најјачи: сама природна иоследица историјских догађаја, који својим гигантским корацима, довевнш турску силу на кулминациону тачку, нису нмали времена да јој поставе добар и чврст основ, те је она одмах после смрти свог највећег преставника морала слабити и опадати са оном истом брзином, којом је и раела. Турска сила у ово доба ништа друго не преставља, доједну велику речну бујицу, која је услед велике количине кише брзо нарасла п прекрилила преко свога корнта непрегледна поља и долине, па чим је сунце

грануло она се стала повлачити својим првобитним обалама. Оно пак што Турци чине и после пада Сигета, да увере Хришћане о својој пређашњој сили, само су иоследњи знаци јачине једног снажног организма, који се узалуд отима очевидне смрти. Очекивати је било, да ће се Турци, срушивши и последњи бедем српско-хрватске одбране, расплинути но заосталим хришћанским земљама, па да по свом обпчају развију полумесец и пред бечким зидднама. куда вазда циљаху. Али не само да тога не беше, већ везир Соколовић, враћајући се кући, и не помишљаше на поновни поход на зап. Јевропу, старајући се да одржи у турској власти оно, што дотле беше већ турско. Без сумње, да је и овај генијални српскн син увидео, да је турска сила на врхунцу, и да се сада враћа нижем степену, те је за то одмах био склои миру, који се после кратких преговора и закључи у Цариграду, 17. фебруара 1568. год. на оеам година. Између 6 тачака тога уговора, за нас је врло важна друга тачка, која по ХамеруС) гласи: да се Хајдуци Асаби, Мартолози. Левенто н Харамије или пљачкаши морају у узди држати, те ако што украду, да се казне, плен да им се одузме и оштећенику да се врати. Ускоци и пребеглице (') Сгевсћ. Л. овш. КеЈсћеа, В. II. 8. 867,