Београдске општинске новине

Број 27.

— 119 -

Год. XII.

II А Р Е Д Б А 1. Грађанству се ставља до знања, даје најстроже забрањено дирати жице, шине, н остале анарате електричног трамваја. 2. Пешацима и колима, забрањено је ићи ио путу електричног трамваја од болнице за душевне болести до Тоичндера. 3. Пут се трамвајски може нрелазитн на свима ирелазима, који су одређени за то, а.и1 иешаци п кола треба да се склоне кад чују знак да наилазе кола електрична. Ко не иостуии ио овој наредби би1>е кажњен по тач. 5. §. 327. крив. законика до 15 дана затвора. Вр. 10659. Из канцеларије управе града Београда 25. Маја 1894. год.

0 Г Л А С

На основу иредписа г. Министра војеног ФЂБр. 4109 примаће се младићи, у пешадијску и артиљеријску подофиЦирску школу. По чл. З 1 , о уредби и устројству ових школа, младићи као добровољци, имају иснунити следеће иогодбе: Да није млађи од 17 ни старији од-20 годииа; да је свршио два разреда гимназије или реалке, да је телесно здрав и развијен; да има дозволу од родител.а или тутора за ступање у школу; да је доброг вла дања и да је срискн поданик. Испит пријемни неће се нолагати. За ово потребно је да поднесе: 1., крштеницу, 2., школску сведоџбу, 3., дозволу од родитеља или тутора и 4., општинско уверење из кога да се види: јели младић кадгод и за какве кривице био осуђен или ос,)'ђиван од грађанских власги, каоидалије српски иоданик. У молби изјавиће за коју школу хоће, да ли за пешадијску или артил.ериску.

Изјаву са поменутим документима, да иошаље овој команди најдаље до 15. Августа тек. године. Лекарски нреглед биће извршен код ово окружне команде. Бр. 5218 Из канпсларија УП пук. окр. команде 20. Јуна 1.894 год. у Београду.

Т А Б Л И Ц А За паљоље и гашеље електричних лампа у Београду за месец Јунн 1894. год.

Дана

Упалиће се у

Угасиће

се у

12 с,

2 с.

м.

2. и 3.

12 с.

2 с,

м.

4-6.

Неће

се налиги

никако.

7. и 8.

9 с.

11 с.

9. II 10.

9 с.

12 с.

11.

9 с.

12 с.

м.

12.

9 с,

12 с.

м.

1.3. и 14.

9 с.

1 с.

15.

9 с.

1 с.

м.

16-22.

9 с.

2 с.

м.

23-25.

8 с.

50 м.

2 с.

м.

2о-28.

8 с.

50 м.

2 с.

м.

29. и 30.

11 с.

2 с,

м.

Напомена. 1. Ове су таблице израђене према месечевим фазама и на осиову члана 25. уговора о електричном осветлењу варонш Веограда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити п онда, кад се нрема овнм табли цама нначе не би палиле. 3. У 11 часова прс по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од ире па до после ио ноћи. Од суда ошпт. вар. Београда 29. Маја 1894. год. ЕБр. 2741.

Извршене анализе вода београдских водовода дале су ове резултате:

ч Н

Рч н

о М 'о 2 л М

1? ^ о од

и 'а 5 м о 8 М ф о ч О 51 со «

<х> . 33 5? н Ч' о ® М 5

о. « & а 15 С

и 1 & I« & *

СУДУ ОППГГ. ГРАДА БЕОГРАДА Част ми је подиети суду извештај о извршеном прегледу воде од 1—23. Јуна ове године.

•4 Рч Рн к к О М н в

о и к

о м

& н

И м Е? г н

10 О I— СООН

с^С о о о о

1.0 «.о со »о^о^ о о о о о о о о о о о о

Рн Рн и сЗ сЗ сЗ Л А Рн ЕН Н Н со ео ро О О О? м « к

оо '—I 1-0 —Н о о о о о о о о о о о о ббоб

(ч сј

О 1.С 1г— ГГ— 10 00 оо^-соои^омоома:^-ол со Ч — ОООО-^ООООг-ОООО оооооооооооооооо 666666 666666 6 66 6

СО 1Д 'ФСО С0 10 —1С0 10 "Ф гО 10 ОО 10 1.0 10 0000С05000С-1СФ ОООнООО!ЛОМО«нООн ОООООООООООООООО 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

«0 С5 С- 00 00 I— СО 10 1ССн N — ОСОСО-фО) ОООООООООООООООО 0000000000000000 6 66666 66 6 666666 6

Ф1МОоооо(МО<маооо101Мсооооо) -О^нОМО^ОФОФФСООСО СО 00 со >0 СО СО СО 10 00 10 1-0 -Ф 10 10 10 1 о 66 6 6 66 6 66666666 6

1П0'00-1П!М О О (М 1С О О (М тН -Ф >0 >'о 10 >6 >.о »О "ф >о >0 -Ф -ф

о Ф нн н

3 в к .2.

н се

,> >

м м и и «\ В 4 К к о И К

сЗ Н РР Рн

о н д о з К сЗ а % а ^ § : . М и к н и ој о о мвдк

Рн а в

г и " о

Бактереолошка ироба од 11. узета из бунара IV и У на белим водама ноказује 16 клица у 1 см". 23. Јуна 1894. год. Београд. Оаштгшски хемпчар, Др. А. Зега с. р.

тичких права, не дадоше се лако нанравити „робљем" хришћанима. Кад би нам иростор ове расправе донуштао, могли би смо овде рећи коју опширнију о животу сењских Ускока, цриећи грађу из оних, макар и пристрасних, извора, који нам до данас осташе очувани.^ 1 ) Али ће мо се за зада задовољити само тиме, што ће мо у кратко споменути неколико рећи о њима, да би нам њихова борба с непријатељима била што јаснија. (') Што данас имамо познатих извора за историју Сељбких Ускока, то сувОћииом Страни, врло нристрасни! Најонширнији такав иввор јесте онај вадарскога надбискуна М и н у ћ а М и н у ч и ј а: „I Мз(опа <Је«Н ТЈвсћоссћј 001 ргодге8><1 (П §не11а деп^е а1по а1Г а. 1602." и наетавл.ача њетова Павла Сарпија: „А§^оп4а. а1Г Шв^опа Де^П Иасћоссћ! сП МппссЈо Мишсс1 вјцо и1Г а. 1613." Обе иеторије саопштио је у изводу Ч. МијатовиК у „Матици" за 1865. год. Иисди се одликују необичним гљевом и мржњом на Сен.ске Ускоке, те су износили само зла дела н.ихова, којасуови чинили Млечинима, не казујући и узрока рашта су Ускоци билитакви „разбојнвцц и лоиови". Овакав појам о Ускоцима старали су се они онда да шире по целој Европи, те је значмј Сењских Ускока почео та.мнити. То наведе једног Флорентинског трговца, који је трговине ради, дуго живео у Ријеци, а општио са многим Ускоцима, па познавајући истински живот Сељских Уекока, написа у дијалогу другу историју Ускока, као одговор на историју ова два свештеника. Цео тај дијалог штампао је. Рачки у 81аипаша, (IX. 174—250) у оригиНалу. ШвакОвић је у изводу саошнтио исти спис у Гласнику ерп. уч. др. ХХ\ Г 1И. стр. 439—448. Писац у предговору тога дијалога вели: „Нека нико не мисли, да мкне побу^ује корист, моје је једино по буђен.е истина, за коју сам мислио, да ми је дужност казати је као човек, који сам са стварју иа близа познат, и сам толико пута имао прилику да добијем поуздане по датке". Ну као и сви оновремени списи, тако и овај пати од сувишних и прекомерних ф 'Дза библијскнх, те је историјскии с^варима мало пажље ноклоњено.

Док су Ускоци живели у Клису, било их је две врсте: стнпендијарци и авантурци. Али кад пређоше у Сењ, и кад се њихов број повећа, онда поста п трећа врста Ускока, који се зваху Еазалини. То беху већином бећари, који стално живе у Сењу, ту се и родили, а зову се друкчије и гра(јапи. Њих нема више од с г готине.(') Свп се Ускоци обично деле у чете по 30—50 друга. Свака чета има свога четово//у, или старешину, коме су безусловно сви покорни. Ретко кад да их већи број излази у н.мчку, осим ако имају да разбију какву новеЛгу турску војску, која би им пошла да спречн п.ихоно пљачкање. Четујући по суву. као јастребОви прелетали су с камена на камен таком брзином и вештином, да човеку изгледа невероватно. Нису носили ни шлема ни оклопа, нити се служе копљем, већ само нацаком, лаком пушком, „таман како треба људима лаких ногу (Аг(ј[не1шне а гоие! 1ог1 реШе е! Меп 1е«'еге). Некп су још носили као неки штилет — а то су им ,, пожи из потпје ". Као год што су били вешти борци на суху, тако су се одлнковали и на мору. Они нпсу ималп великих убојних лађа, већ су гради мале лађе, тако зване барке, обично да у једној може стати до 30 људи. На таким баркама,

') „Матица" за 1865. год. бр. 24.

које су обичио биле дугу.љаста облика, нападали су они, невероватном храброшћу, велике ратне и трговачке бродове турске и млетачке, и ретко кад да их срећа оманга. Када би их јачи непријатељи иојурили, новуку се они на својим баркама у пличине морске, па ту мирно сеире, гледечи на близу неп})ијател,а, који не може да им се приближи. Свака барка има свога старешину, а такав је могао бити сваки који је био у стању опремити по једну таку барку. „Војводе, имућни људи, иа и саме удовице, свештеници и калуђери помажу колико ко може, да се барке и људи опреме, а после имају удела у иљачки". Ускоци су на све стране имали својих верних пријатеља и шиијуна, који су их увек извештавали о сваком покрету непријатељском, те су они увек знали где да ноставе заседу, и са 1 :0ликом јачином да нападну. Кад пођу у пљачку њпма су прискакали у помоћ и многи бећари „обично из Турске или ирогнаници из Далмације и Анулије". Бећари слушајући оног старешину на чијој су.барци, кад сврше излет. разделе пљачку, онда се разилазе кућама на одмор. Али многи и остају међу њима милујући такав занат. Таки дошљаци у Сењу звали су се Карамаотени. Међу тим сви приморски становници, који су се онда радо ноносили Именом Ус-