Београдске општинске новине

Год. XII.

- 126 —

Б рој 29.

ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивеки приход у мес. Јуну 1894. г.

и X

ТЕЖИНА

С В Е Г

ВРСТА СТОКЕ

аренда месар

Ш:

да.ич.т

тар. т

КИЛОГРАМ.

ДИНАТА

11Р.

дин.

пг.

дин.

ПР.

ДИНАРА

ПАРА

Бнвола

Болова

396

10692

158

10929

РЗ

Крава

240

4320

—

4464

—

Телади

128

3532

706

732

—

Ови. и оваца

248

—

496.

520

80-

Јарч. и коза

- -

—

6:5

Ј агањаца

7965

—

7965

—

398

8761

Рн !-<

Јаради

449

—

449

—-

493

Свиња

993

80032

8003

397

8499

со

Прасади до 20 к.

— -

—

Прасади до 10 к.

—

-—

—

Н и:

Болова

о РЗ

Крава

_...—-

; —

—

со

Овн. и оваца

-—

—

—*•

—

■■ ■ ■ — .: V.

—Ј

Ј агањаца

220

-—

—

— 1

Претекли вишак

со

унесен у варош

—

257

—

С11Е.ГА

П Р И X 0 д А :

32765

992

802

34560

Упоређење целокупног пркхода између ове и прош/је године.

Р А

3 л

11 1С А

1893. Г 0 Д.

1894. Г 0 Д.

М А Љ

В 11 Ш !•

у 1Н9 1. год.

М Е С- Е Ц А

ДИИАРА

ИАРА

ДИНАРА

ИАРА

ДИНАРА

ПАРА

ДИНАРА

НАРА

Јануар

31758

32081

—

323

Фебруар

25589

— .

30844

— ■'

5255

Март

26944

35104

—

8159

Април

27143

30130

'■ — ' :

2986

Мај

30914

35512

4598

Јуни

30357

34560

—

4203

С В Е г А

172707

198234

— н ■ '

25526

Напомена. Од свиња клатих у месецу Јуну, марвено лекарским прегледом нађено је 37 комада бобичавих, од којих је месо пронисно поништено. Из контролног оделења суда ошптине града Београда 2. Јула 1894. год."

у Бишћу; А Ламберга обдари скупоценим златним ог])тачем, као и многе друге угледније Бишћане. После деветдана онсаде уђе турска војска 19. маја 1592 г. и у овај град, кбји толико годнни не могаше никаква сила турска освојити. Са иешто војника и многим грађаннма изађе Ламберг из града, нраћек са 400 Тарака „ради сигурности". Ну на путу ирекрше Турци дату реч, па стадоше убијати Ламбергову иратњу те се и оно мало војника његових упусти с њима у бој, заменивпш своје жнвоте млогим главама турским, једва се жив спасе Ламберг са 6 својих другова из„тога покоља. Тако уради и крволочни Хасан у Бишћу од 5.000 Хриигћана, што је остало у граду, посекоше Гурци виш9 од 2 000, а 8С0 деце одведоше заједно са заробљенипима код Бреста у Цариград ( ! ) Тако су турци крвавом осветом ублажили своју тугу за оне хиљаде својих бораца, који за дуго падагае под зи динама Бишћа. 11о освојењу Бишћа Хасан паша скупи у Босни још више војске у намери да заузме Сисак, зашто је још ире тога чинио

припреме. 11у пре не.го дгго Је. ударио на њ сукоби се с баном на■■Купи, па га 19. јула нападе са 15000 људи. Бан остављен од Немаца једва изнесе од боја главу са још неколицином својих људи. Хасан нороби и нопали Брест, иа распе своје чете по околини, које до Сиска поробе до-"4000 људи, а Ноноле до 200 села. 600 одрубљених глава имале су султану показати о опу славну победу његове војске.( 1 ) Одатле се крену Хасан са свом војском Сиску, који већ 22. јула поче опседати, иа са свију страна нонамешта топове, и позове Микачића и другове на иредају. Али када га ови с подсмехом одбију паша отпоче са свију страна живу топовску ватру на градске куле и бедеме. Ну и то слабо номоже. Посада и не мисли на предају. Хасан покупта лу кавством, па нонова позва посаду ва предају. Милачић поручи паши, да ће му нредатп град, пошто му је посада мала, те га не може одбрашгги, али да је срамота за њ, да тако важан град нредаје простим Туршша, већ нека паша пошље само најодличније аге и бегове, да њима преда град. Паша се

За то порадимо живо и искрено, да наша српска прииомоћ пострадаломе становништву Цариграда, не изостане иза нлемените нотпоре других! V Беграду, 5. Јула 1894. г. Средишног Одбора: 1! редселнчк Митрополит Михаил ПотпредсвЈНнцн: Мијаило М. Богићевић председник онштине, Никола Крсмановић трговац, Димитрије ЋирковиЂ гвожђар. Секре.тари : Спасо X. Ристић — Шокорац секретар мнн. Финансија, Милорад Терзибашић трговац, Никола К. 3. Поповић јувелир. Блчгајнчцн : Главни: Мијаило М. Павлови1п тргован, тгомоћни: Мијаило Јовановић иенз. судија, Илија Антоновић гвожђар, Коста Ризнић трговац. Чланови: Ћорђе Вајферт Гувернер Прив. Нар. Банке, Јеврем Грујић изванр. посланик у пензији, Стојан Новаковић држ. саветник, Стојан Вељковић држ. саветник, Милојко Лејшанин ћенерал, Јован Авакумовић мин. председник у пензији, Сава Груји1> ћенерал, Ћура Хорватовић ћенерал, Милован Јанковић предс. Гл. Контроле у пенз.. Архимандрит ДучиК, Архимандрит Фирмилијан, Сулејман Ефендцја Фалаџи11, Мика Кр. ЂорђевиК нзванр. посл. на распол., Едија Вули трговац, Аћим Чуми!) мин. предс. у пензији, Др. Лаза Пачу управ. држ. монопола, Никола Спаси!! трговац, Макса Антонијевић јувелир, Димитрије Стојановић директор железница, Жовко Давидови!) држ. савет. у ненз., Пера И. Јовановић трговац, Јован Јелкић трговац, Вучко Стојановић начел. мин. фии ., Аца Новаковић јавнп нравозастуиник, Јован Калабић трг., Милан Ст. Марковић адвокат, Јован Анђелковић занатлија, Ђока Ђорђевић адвокат, Стева Ивкови!> индустријалац, Коста Шуменковић каФеџија, ТанасијеЂ. Кумануди трговац, Пера Ј. Петрови!. индустријалац, Јовица Варловац трговац, Срета Ј. Стојкови11 начел. мин. иросв., Аца ВранковиК јав правозаст., Настас Павловић трговац, 'Вока Аћимовић т])г., Стеван Д. Поповић предс. порес. управе, Владимир Савић начел. мин. фнн .. Никола 3. Поповић јувелир, Мијаило Миловановић начел. мин. војног, Никола Вулковић трговац, Коста Таушановић министар у оставци, Никола Хаџи Тома трговац, Марко Стојановић вице-гувернер Пародне Банке, Тихомир Марковић јавнч нравозаступник, Димитрије Крсмаиовић трговац, Јевта Павловић трговац, Андра Николић министар у нензијн, Димитрије Стаменковић трговац, Јован Дилбер апотекар, Алекса Јовановић касац. судија, Никола Христић налел. мин. спољ. посл,, Светислав Вуловић ректор Вел. Школе, Давид Л. Симић трговац, Милан Ж. Маринковић трговац.

5 000 војника, и многим топовима, падне бесни Хасан 10. маја 1592. а под зидине овога града. Знајући, како су храбра срца браниоца градских, и како су тврдо зидине те да му треба доста труда и времена, да, ако може, освоји овај град, Хасан иокушаваше да разним уходима и нодговарачима привели заповедннка, да нреда град. Али се овај не превари, већ нославши Ауерспергу вест за помоћ, закуне 13. маја Немце, Хрвате и Ускоке, да ће бранити град до ноеледње капи крвп. Чим је Хаоан видео, да се Бишћани не могу натерати на предају отноче са свију страна врло живу топовску ватру да драд, тако да већ посада поче губити наду на спасење. Помоћ не долазаше ни с које стране, а напад Турака све већи, те то поколеба духове у већине грађана Хрвата п Немаца, који изјавише Ламбергу, да су вољни нредати се Хасану, пошто се град не може одбранити. Многи писци криве Ламберга, што је и сам брзо клонуо духом, те јепонустио усплахиреној светини, да Хасану понудн предају. Хаеан се томе јако обрадује, па уговори са Ламбергом слободан излаз свију онпх војника и грађана којп нису вољни остати на даље

( [ ) ]ј о р а 8 1« К ВШ:.с 1 Мћаока кгајјпа стр. 161, 91

(') 8апб1к1а8 Т.: Р оу. 1ит, кљ. II. етр. 79.