Београдске општинске новине

Год. XII.

Услови се могу расмотрити до дана лицитације у књиговодству Управе Водовода, и у Суду општине жарковачке. Позивају се куици да на ову лицитацију до1>у. ВВр. 354(5. И:: канцеларије Унравника Водовода, 11. Јула 1894. год у Београду. II О 3 М В

Према наређењу VII. пуков. окр. команде од 12. Јула т. г. Бр. 6420 позивају се ниже пменовани ђаци који нису свој рок у сталиом кадру одслужили, да неизоставно предстану 22. ов. мес. истој команди ради упута у стални кадар на одслужење свога рока, и то: Живко Д. Петковић, Јован Ав. Ђоковић, Никола М. Ковић, Драгутин 15. Марковић, Милутпн I). Марковић, Милаи С. Јаконић, Милан IАнастасијевић, Тодор 15. Богдаиовић, Љубомир Ј. Кујунџић, НиколаТ. Павловић, Никола М. Ристић, Радивоје А. Ристић, Војислав С. Ноповић, Љубомир М. Крстић, Јосиф С. Недока, Радивије И. Радосављевић, Владислав Вујић, Коста В. Костић, Милан М. Марковић, Рудол®. <1>. Винтера, Милан Д. Д^ кић, Ђорђе М.- Кара-Јовановић, Божидар В. Савић, Милан М. Радојковић, Живан В. Караиешић, Ђорђе Н. Рапшћ, Радош Пауиовић, Иван Ђ. Ђонић, Антоније Продановић, Милош Р. Милошевић, Мијаило .1. Јанковић, Вића Радосављевић, Милоје 1.1. Милојевић, Арсеније Ж. Илић, Драгутин С. Нешковић, Милош С. Ареић, Драгољуб Пешић, Тихомнр Срећковић, Милосав Дедовић, Милош Радић, Јован Столић, Драгољуб Матејић, Душан Миланковић, Жнвко Д. Вициковић, Мијаило Средановић, Драгчшуб М. Буквић, Снасојо Милосављевић. Јован Вула Марковића, Божидар Ј. Миливојевић, Милорад Живковић, Чедомир Ј. Стаиковић, Сиасоје А. Барјактаровић, Карл В. Бадер, Бењамин (1 Хајим, Максим Ф. Арер, Богољуб М. Лазаревић, Бојислав Ј. Милосављевић, Светозар Д. Јанковић, Тнјосав Маршићанин, Љубомнр Н. Вучковић, Мнлан Бугарски, Милан К. Гребенаровић, Милутин Шгуловић, Васа Кнежевић, Александар Јолцнћ, НаФтали Ешкенази, Атанасије Шуменковић, Станко Вељковић, Никола Ранојевић, Милан М. Вукомановић, Дра-

130

гол,уб М. Остојић, Сава Милутпновић, Милан М. Влајковић, Драгутин М. Марковић, Владимир Ј. Милутиповнћ, Радомир Н. Милосављевић, Благоје Б. Барловац, Милорад Ј. Ристнћ, Војин И. Поповић, Драгутин Н. Стајевпћ, Л>у г бомир Ј. Поповић, Миј аило Ј. П. Гудовпћ. Јохан С. Г. Коен, Сава Г. Јовановић, Миливој Д. Јовановић, Мнхаило Е. Шулц, Војислав Ј. Кујуиџић, Војислав Ј .ања Димитријевић, Коста К. Ђорђевпћ, Гавра А. Пиколић, Милан Ј. Танпћ, Ђорђе А. Дада, Драгутин Ј. Ристић, Светислав М. Иетровић, Милан Н. Бопшовић, Милаи М. Стојковић, Јован С. Лазаревић. Живко Јов. Барловца, Момчило П. Татић, Андреја К. Цветковић, Новица Перовић. Иваи М. Поповић, Станисав С. Венички, Данило Пајевић, Јосиф Безуха, Божидар Перовић, Славољуб Ковач, Антоније Вилдоваћ, Данило М. Пајевић, Јован Ми.љковић, ЈБубпсав Д. СтеФановић, Боривој А. Ценић. ДрагољЈ'6 Ст. Мијатовића, Андреја Д. Димић, Ђорђе Т. Костић — Нанка, Таса Ђ. Ристић, Драгутин Ј. Јерменић, РудолФ А. Бикло вић, Милан Ђ. Миловановић, Војислав Ст. Везенко РаФаило Ј. А. 1>оен, Војии Ст. Караиешић, Јован М. Начпћ, Душан М. Вељковић, Марко М. Кара-Ма]жовић, Павле Протић, Драгол.уб АранђелОвић, АндрејаТодоровпћ, Петар Југовић, Милаи Ђорђа Остојића, Андреја Ристе Перовића, Милорад Јована Стевчића, Јован Дим. Мпленковића, Светозар Дим. Нешића, Војислав Вељка Рашића, Никола Алексе Ристића, Соломон Моше Фарки, Владислав Ђор. Клипковског, Војислав Глише Недељковића, Љубисав Саве Лаваревнћа, Сава Мплорада Шанчанина, 'Борђе Дпме Јања, Милан Тан. Ђорђевића, Војислав Весовић Душан Д. Стојановнћ, Милош М. Перонијевпћ, Цветко Јаковљевић, Никола А. Маџаревић, Стеван Грубић, Симеун Радаковић, Јеремија Поиадић, Живаи Паите (Јимеуиовића, Петар Анте Нешића, Милоји Марјановпћ, Милорад 3. Јовичић, Филии Т. Филпновић, Милан СтеФановић, Димптрцје Пере Крстића, Костадип С. Тодоровић, Сто.јан М. Дамњановић, Машимир Ђ. Булић, Горивоје Ј. Поновић, Радисав А. Пачић, Мнлан ,1. Илијћ, Миливоје М. Петровић, Миливоје М. Башић, Никола Г. Витковић, Коста Младеиовић, Чедошнр Бркић, Војислав 11. П авличевић, Мил н Ј. Иротић, Драгомир Р. Јованковић, Милан А. Илијћ, Танасије Љ- Тодоровић, Вук Мартиновић, Гаврило Јоваповић, Драгољуб Коетић-Димитријевић, Максим Глигоровић, Милан М. Мишић, Тпхомир Васиљевић, Радован Нетровић, Ко се од именонаних обвезника не би

Б гој 30.

овом позиву одазвао, на њему ће се ирименити чл. 14. закона о устројству војске. Од стране Суда оиштине вар. Воограда 15. Јула 1894. год. АБр. 4205.

Т А 13 Л II Ц А За паљење и гашење електричних лампа у Београду за месец Јули 1894. год.

Дана

Уналиће се у

Угасиће

се у

1. и 2.

11 с.

м.

2 с.

Зј

м.

12 с.

2 с.

м.

1 с.

2 с.

м.

5. и 6.

Неће

се

налити

никако.

8 с.

м.

10 с.

8. и 9.

8 с.

м.

10 с.

м.

10. и 11.

8 с,

м.

11 с.

12—15.

8 с.

м.

3 с.

16—25.

8 с.

м.

3 с.

20-28.

8 с.

м.

3 с.

29.

9 с.

м.

3 с.

30. и 3 1 .

11 с.

3 с.

Нааомепа. 1. Ове су таблице израђене пре ма месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и рнда, кад се према овим табли цама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа оида, кад исте светле од ире па до после по ноћи. Од суда оншт. вар. Веограда 30. Јуна 1894. год. ЕВр. 3293. општински послови Пажња. У данашњем броју доносимо објаву од прошле годиие о наилати таксе за одржавање гробова, пошто је велики број сопственика гробова на новоме г]>обљу, који врло неуредно илаћају ову таксу за одржавање. Препоручује се грађанима, ди иснуие своју дужност, што им је овом наредбом одређена, јер Ве суд бити иринуђен, да нрибегне крајним средетвима.

рехт нред Сиском распусти своју војску, а остави само известан број харамија српских да споља стражаре око града. Чувши Турци, да су се ови повукли од Петриња, дођу под Сисак, да се освете за Хасанову погибију, Сам град је последњом војном јако био оштећен. Они српски стражари око града, чим видегае велику силу турску разбегогае се, а посада се неко време одупираше, док најзад 24. Августа Турци на јурига не заузепхе и тај тако значајан по њих град. Међутим зато је време великп везир Синан напредовао у Угарској, опсађујуЈш Весирим , који му се иосле тродневна отпора предаде 13. октобра, уз слободан излаз носаде; тако му се на осам дана касније предаде и градпћ Палота , чија иосада на нревару би иогубљена. Иза ових усиеха, услед насталих зимских кигаиих и снежних дана, буде Синаи иринуђен врати^п своје чете у Београд, и разместити их ту на зимовник. Одатле иошље извегаћа султану, тражећи му новнх ноткреплења. Много је несрећније у то време будимски Хасан-паша продужио борбу са мађарским четама подЗрањским Надаждијем, Пал-

фијем и Хардеком. Убитци код Столног Веограда 3, новембра изгуби иаша 6 000 војника и 40 топова, оставивгаи и сам главу на бојном нољу. Охрабреии таквом иобедом Мађари крену даље на освајања градова и у брзо задобише више градона.( 1 ) Овим догађајима свргпено је ратовање за 1593 г. да се на пролеће понови јачом жестином. Последице ових малих успеха мађарског оружја крајем 1593 г. за нас еу врпо важне Рачиркаии сриски живал. по Ванату, Ерде.т.у и другим румунским ировинцијама, који је дотле или мирно ћутао, или, што је вероватиије, местимице својом снагом учествовао у рату г Гурцима, са Румунима и Мађарима, сада се пренуо прплнком ослобођења једнога дела Ваната одтурске властн, и помиптљао на организацију растуреиих делова својих, гато би постигао општим устанком свију ердаљских и банатских Срба. Тај покрет, који се оиажао по свима базама српеким, није био мали и без значаја, јер се јавл.а сада један човек, којн се препоручује, за вођу тог српског устанка. г Го беше ердељски кнез Жигмупд Баторија, који — Натшег V. Ј. Оезсћ (1. опп. КеЈећев В. II, 8.585

тада живо стаде радити да састави савез се кнезом молдавским Ароном. и влашким Михаилом. Као динломатски посредиик у овој радљи, истиче се дворанин молдавскога кнеза, већ напред поменути лажни ВранковиИ Ђ'>рђе, који збиља намераватпе потнуно оправдати присвајање туђег презимена на се. Ако је веровати неиотиуним изводима Рајићевии из хронике Бранковићеве, Ђорђе бегае тај, што је први обратио пажњу Г>аторнјеву на значај, који срнски народ у таком. савезу може имати.(') Рад на том савезу текао је без сумње преко зиме 159,'! и 1594 г. Банатски Срби ]»адо прихватипи* п редлоге Баторијине, и иослаше му свога владику Теодора ТпводоровиКа. и нонуди га деспотским достојанством.( 2 ) Мађарски нак историк Салаји, сиомиње иоред владикејош и бана Саву и Вељу Миронића ( 3 ) Паторија се радо прихвати понуде Срба, и обећа им помоћи. Срби се тиме охрабре и „свакојако историјски је факт, да ее у Јуну 1594. у јужној Угарској тако речи нз ритова банатских" — који у многоме погледу чине Ср ( ! ) Рајић Ј.; Ист. Серб. св. IV. стр 51. ( а ) Р 1 с о I Е. Шавловић Ст.): СрбиуУг. књ I. стр 71 ( 8 ) Гласник Срп јч др. књ XXVIII стр. 95