Београдске општинске новине

Год. XII.

— 138 —

Број 32.

Да би ее на свима трамвајским линијама вароши Београда одржао правилан ред, суд онштине вароши Београда у споразуму са надзорном комисијом за осветд,ен>е и трам вај, као и у сиоразуму са управом града Београда, прописује ова: ПРАВИЛА ВА ВОЖЊУ НА ТРАМВАЈУ 1. Свака трамвајска кола полазе са чела одговарајуће линије у тачно одређено време а но часовнику, који је надзорна комнсија одобрила и који на челу линије мора бити објављен. Улажење путника у кола као и силажење бива само на означенига трам вајским станицима дуж сваке линије. 2. Свака трамвајска кола могу повести само одређен број путника, који је у сваким колима, на видном месту истакнут. 3. У случају навале и кад има више путника но што кола могу повести, управа трамвајска раздаваће путннцнма карте са редним бројевима по реду доласка на станицу. Нуштање у кола бива прозивањем редних бројева и то само на једном уласку задње платформе. Свн остали уласци у кола морају за то време бити затворени. Нико се без карте не сме у кола пустити. Ако са једне станице полазе двоја кола у исти мах, најнре 1>е се путници пуштати у ирва па онда у друга кола. 4. Кад се сва места, која су за одговарајућа кола одређана, заузму (било на челу линнје или уз пут) кондуктер ће истаћи таблицу са иатписом: „нема места." Нико се не сме у испуњена кола пустити. Кад испуњена кола дођу ма на коју међустаницу, пустиће се у кола само онолико путника, колико их буде на тој станици изашло. б. Сваки путник има нраво понети собом бесплатно кофер, завежљај или што друго, али што ни у једном правцу није веће од 50 сантиметара нити теже од 10 килограма.

Ове ствари мора путник држати на ко ленима како неби сметао другим путницима. 6. ЗАБРАЊУ1Е СЕ: Стајање на седиштима (ово вреди и за децу) — стајање на улазним степеницама или на степеницама са стране код отВорених кола — пушење у затвореним колима — вођење и ношење паса н других животиња — иишсње ирљавих предмета, као и предмета, који би својим смрадом били досадни путницима гласно псовање и скарадан говор као и све оно што квари удобност путника или вређа јавни ред и морал. 7. Писмоноше, разносачи депеша, ватрогасци, полипијски и општински служитељи и чиновници кад иду службеним послом не плаћају подвоз; али тада у једиа иста кола ие може ући више од четворице јавних служнтеља (осим пожара и случаја иеодољиве силе). Сваки онај путни г кога се позив не може раснознати ни но оделу нити но каквим другим спољашним знацима а има право на беснлатну вожњу, ваља да

има нарочшу личну карту, коју мора ПОказати кондуктеру или контролору, кад год они то затраже. Ко такву карту не покаже иди иокаже карту која није његова, мора платити за своју вожњу а туђу карту одузима контролор нли кондуктер н о томе извештава надзорну комисију. — 0 томе ко има ирава на бесплатну карту решава надзорна комисија. Наномињући, да Ђе сваки онај ко противно овим правилима поступи бити кажњен, Суд општине вар. Београда позива поштовано грађанство, да својим понашањем иде на руку извршењу ових нравила, као и да и само (где случајно не би могла надлежна власт доспети) доставља, било иолицијској власти непосредно, било да запише у нарочиту књигу (коју сваки кондуктер мора са собом носити и свакоме путнику на захтев дати), сваки изгред, па ма долазио он од стране друштвених служилаца или од стране неуљудних путника. Од суда општине вар. Београда 21. Лула 1894. г. АБр. 4633.

СУДУ ОИШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА Част ми је поднети Суду извештај о хемијском ирегледу воде београдских во довода од 21—27 Јула ове год.

Узета

Темп.

Чврсти матер.

Утрош. перман.

Хлора

Азотне кисел.

Азотасте кисел.

Амонијак.

Гвожђа оксида 1

Број кол.

проба

воде

У ЈЕДНОМ

ЛИТРУ ВОДЕ

Г Р А М А

у 1 см 3 .

Лримвдбз

Вар. в. цвет. трг

'"/ 7 ;

Н- 4 °р о

0.365

0.0016 0.004

0.0095

в. мутиа

Рим.в.Фишек.П

0.309

0.0016 0.0056

0.010

Нов вод. Лабор.

18- 5

0.540

0.0018 0.020

0.0028

0.0006

Биљб.в.п.пијаца

20-°

0.360

0.0015 0.0042

0.005

Новв.Макиш I.

25/ /7*

15- 5

0.500

0.0003 0.037

0.0028

траг

„ н.

0.480

0.0006

0.028

0.016

„ III.

0.571

0.0028

0.019

0.001

нез. траг

0.004

„ IV.

0.526

0.0034

0.010

0.0006

нез. траг

0.0002

0.0017

„ V.

0.555

0.0045

0.0073

0.0008

0.0005

0.0008

Нов. в. гл. бунар

0-566

0'002

0-022

0.0027

0.0002

0.0028

Опш. б. код сењ. (црпка 11)

0423

0.001

0-0105

0.020

0.00016

27. Јула 1894. Београд.

год.

Оаштински хемичар, Др. А. Зега с. р.

СГПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА у в е 3 и СА НАРОДНИМ СЕОВША У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академпјски Савет Вел. Школе наградио арвом вџдовданском нагри.дом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужнм умом и славними чужоју славоју" (Нреме је да нрестанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.

(НАСТАВАК) Нападну изненада на варош, заузму је оилене, па се за времена с добивеном плени, коју су и:!ме1)У себе поделили, повуку у своја сигурна склонншта."(') Овакој одушцн на-

( Ј ) На истом месту.

роднога одушевлења одговарали су и иокрети народни који су одјекивали и на другом крају овога полуотока, што ћемо мало ниже видети. А сад да споменемо један догађај, који је и данас тако свеж у успомени. У сред овог пламеног мора устаничког налазила се турска војска код Београда, не знајући како и где прво да трчи, да угушује пробуђену свест народну. Али се налази у њој људи, који се питају: шта ли то може бити, што тако силно загрева и одушевљава срца оне до јуче тако мирне раје српске? Н бесни потурица, Србин из срца Старе Србије, Садразам Сииан , о комеприча народна вели, да је још као младо чобанче једним само нагласком доводио дивље исе, да пред њим пузе^ 1 ) — сећа се извора душевних покрета свога народа, зна да Ке та раја српска, која сада тако силно ломи и руши све што јс турско, сутра отићи да богобојажљиво лије сузе пред Кивотом Св. Саве — па се решава, да једним ударцем уништи то најбогатије врело српског оду

шевљен.а, и (') Срећковића страна 75.

српског надања. „С и н а н - п а ш а", -

,Оном патБеоград, 1865,

ничком нараштају српском Св. Сава је био у многоме погледу срце, које га је тешило и храбрило. У оној страшној ноћи у којој су по сриским земљама авети, крволоци, вамиири народа српског нировали, и која је већ преко 130 годнна трајала, Савин је манастир био као тврда кула морска, на којој се никад не гаси сјајан пламен, који далеко у мрак светлост баца. И видели су је не само они, који су се борили с таласима за голи живот, него су је видели и Турци, у скрлет одевени гусари хришћанске цивилизације." Има спомена од путника онога доба ; који су походили манастир Милешево , где је лежао ћивот Савин, да је тело Св. Саве било у великом уважењу не само код Срба, него и код Турака и Јевреја.^ 1 ) По уверавању тога писца од ових је манастир Милешево имао више ирихода него ли од самих Срба. Ноштовања која је Милешево задобило у ионеких Турака, но себи је довољно, да у фанатика потурица ускипи мрзост. А сада иак мржња је та била још већа, кад се са свију страна одушевљена раја дизала. Ие само оне, који су с пушком у

(') Годишњица Н. Чупића, књ. I. стр. —