Београдске општинске новине
142
Број 33.
ЈовановиА. упутио је 5 предмета, да се хемијски исиитају. Из квартова варошког и иалилулског а и једнога дела врачар. кварта од г.г. општ. лекара Др. Мих. Хаџи-Лазића, Др. К. Динића и Др. Ф. Рибиикара није послат ниједан иредмст, прошлога месеца, да се хемијски прегледа. И тако је прошлога месеца прегледаио свега 64 предмета и то: 17 проба млека 16 „ вина 7 „ ракије 6 „ паприке алове ситне 5 „ зејтнна за јело 4 „ цимета туцан. снтн. 2 „ бпбера 1 „ шећера 1 „ каве туцане 1 „ цигуре 1 „ бозе 1 „ брашна 1 нроба масти 1 „ сирћета
Свега 64 нредмета, од којих 10 беху не-
исправни и то: 3 пробе цимета, 1 проба туцане каве, 1 сирће, 2 иробе алове ситне паприке, 1 млеко (било је још 4 одвећ сумњивих млека, која су такође врло вероватно с водом мешана била, али усл>ед извесне сметње, не беше могућно и те 4 сумњиве пробе млека дефинитивио оценити), 1 проба вина и 1 зејтин. Неисправности те беху у томе, што је цимет био фалсификован сувим хлебом односно шећером, у туцаној кави беше много прженога јечма, сирће је било одвећ слабо место најмање 4 гр. имало је само 2 46 гр. сирћетне киселине, алова паприка беше фалсификована брашном односно кухињском сољу и ситно утуцаном цигљом, млеко с водом номешано, вино укварено имало је 055 гр. сирћетне киселине, зејтин није био чист маслинов, већ с котоновим уљем измешан. Из Државне Хемијске Лабораторије у Београду 4. Августа 1894. г.
СУДУ ОИШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА
Част ми је ноднети Суду извештај о хемијском прегледу воде београдских водовода од 30. Јула до 3. Августа ове год.
в. сарај. ул. Рим. в. <1)ихпек. 1. Нов в. л. Катар. Биљб.в.н.пијаца Новв.МакишШ „ IV , V Главни бунар
Узета проПа
%•
7в-
Теми. воде
17-2 19 18 18-2 13 14 14 14
Чирсти ( Ут ,'ош. матер. | иерман.
Хлора
Азотие I Азотасте киеед. кисел.
Амонијак.
Гвожђа оксида
У ЈЕДНОМ ЛИТРУ ВОДЕ ГРАМА
0.335 0.280 0.538 0.327 0.557 0.530 0.550 0-540
0.0018 0 0.0015 0 0.0026 0. 0.0016'0 0.0033 0. 0.0045 јО, 0.0048 0'
0.0023 0 I
.0048 .004 021 0042 017 009 0075 019
0.0098
0.0095
0.003
0.004
0.001
исз. траг
0.001
трагови
1
0.0013
трагови
0.0005
0.0028
једва прим. траг
0.0002
траг 0.0007 0.0038 0.0006 0.002 0.0024
Г»рој кол У 1 см 3 .
в. мутна
5. Августа 1894. год. Београд.
Оаштипски хемичар, Др. А. Зега с. р.
Год. XII.
се и у будуће као до сад приликом санитетских ревизија, нрописно пришпљају пробе јела и пића ради хемијскога прегледа. У исто доба нарочито је наређено да се обрати озбиљиа па;кн.а на млеко , које се по вароши продаје и да се тога ради из свакога кварта недељно бар по пет проба млека упу^ују на преглед Државној Хемијској Лабораторији. Поред млека има да се обрати озбиљна пажња и на ииАе, које се по каванама и механама продаје и тога ради да се редовно а најмање два пут месечно узимају сумњиве пробе вина, иива, ракије, лпкера и т. д. и упућује такође Државној Хемијској Лабораторији па преглед и оцену. Напослетку бар један пут месечно одузимаће се и слаће се, да се хемијски прегледе пробе масти, масла, милерама, зејтанч, сир&ета, хлеба , крунног и ситног бибера, иаприке, каве, цимета ., за тим слаткиша, воштаних свећа, боја, штролеума, козметичних срестава, а и свију других предмета, који би својом употребом могли шкодљиво утицати на здравље људско. Наређено је, да се обрати нажња и на бунарске воде у вароши, које служе за домаћу потребу, купање и т. д. и да се од времена на време узимају пробе воде из нојединих бунара, из којих се вода троши и шаљу Државној Хемијској Лабораторији ради прегледа и оцене. После те наредбе Унраве вар. Београда ; извршене су такве санитетске ревизије у месецу јулу у следећим квартовима: 1. У кварту Савамалсмом, у коме је оиштинеки лекар г. Др. Е. Михл , извршено је 4 ревизије и ра ш хемијскпх прегледа иослато је 25 предмета. 2. Из кварта врачарског општ. лекар г. В. Ђорђеви/1 извршио је 1 ревизију и упутио на хем. преглед 14 предмета. 3. У кварту дорћолеком, општ. лекар г. Др. С. Поис извршио је 1 ревизију и послао на преглед 20 нредмета. 4. У кварту теразијском извршена је 1 ревизија и општ. лекар г. Др. Змај Јов. и све Турке побију. У том дође и Ленковић пред град, где затекне турску војску, нриправну за бој. У борби која се у брзо отпоче Турци нагну да беже. Ну Ускоци у место да их гоне одаду се нљачкн. Увидевиш то одбегли Турци, поврате се и раштркане Ускоке сузбију и натерају у град. Носле неког в])смена исиаде Ленковић са 600 друга из града, али Турци извепггени раније о томе од Млечана тако га дочекају, да се он једва са неколико друга пробије и оде у Сењ. Ту скупи до 1 000 људи да с њима помогне Клису. Али га у томе изненади глас да се Клис предао-С) Кад је папа римски чуо за поновни пад Клиса, проклињао је невсрие Мдечићс, који су и његову јсдну лађу натоварену храном, коју беше послао Клишанима у иомоћ, заробили, и задржали је све док није Клис пао. Сада сс пак ови лукавп пријателш хришћанства, разбесне иа Ускоке Сењске н на Далматинце, да су их немилице стали гонити и хватати где год би их нашли, китећи њиховим телесима вешала своја ио морским нристаништима далматинскога 0 виђег 1>: у делу „ВоЉа Нгу . з ТмеЈ" (стр. 515 до 230; оиширно је описао ову борбу.
ириморја. Зато се сада и Ускоци на њих тако силно разгневише, да су им се жешће отпочсли светити него и самим Турцима. Жешћи и важнији рат ове године водио се у Угарској, где је сам султан иредводио војску. Прво је напао на Ерлаву. Опсада потраја дуго, али се најзад 13. октобра мораде нредати уз слободан излазак, јер је доцкан приспела помоћ, коју посла надвојвода и врховни заповедник Максимилијан, који се сада био здружио са ердељским кнезом Жигмундом Баторијем. Између те и султанове војске отвори се битка у долини Керестовој, која је у први мах испала у корист Хришћана, али иосле, када су ови ночели да пљачкају шаторе, место да даље гоне непријатеља, Турци навале на њих и онако збуњене и претоварене пљеном до ноге потуку, тако да Турци уиоређују ту погибију мађарску са мухачком ногибијом. Ио овој победи врати се султан у Цариград, а тиме се заврши ратовање за ову годину.(') Нема сумње да су и банатски Срби учествовали нод Баторијем у овоме рату. За Србе у Ердељу н Румунији Рајић помиње да су ( ! ) Нагатег v. Ј: Оеасћ. д. 08т. ЕеЈсћез, В. II. В. 613—617.
нод 'К). Бранковићем у друштву са устаницима Ловака Дебељака учествовали у војнама Михаила Молдавског са Турцима. Белики везир Синан-паша са 100 000 људн крене се у лето ове године (1596.) у Блашку да разори Букурешт и Трговиште. Михаило имајући мање војске повуче се назад, до града Његрудова, где застане, да сачека ненријатеља. Синан нареди дасе одмах оира ве иорушени зидови Букурешта и Трговишта, које је Михаило у повлачењу поруишо, па се са једним оделењем крене на Његрудову. Ну Михаило га ту дочека и тако иотуче, да се једва жив снасао. У том боју у великом броју учествовали су Срби под Бранковићем и Новаком.^ 1 ) Пошто су Турци те године коначно потучени и изгнани из румунских ировинција — продужује Рајић, — ирикуни Бранковић својс чете, и отирати Жигмунда Баторија до у п})естоницу му Београд (Ердељ), где му он лепо захвали на услузи, и отпусти га. „Сад Торђе дође са својим сином у Јенопољску (Ванат), као у своју новонаеељену отаџбину, где су се стекли из збегова многи
( Ј ) Ист. Сербов и т. д. ев. IV. стр. 60- 62.