Београдске општинске новине

Год. XII.

- 146

Врој 34.

Ео жели да се ове службе приии ииа се оријавити писменом молбом УП пуков. окр. команди одма или најдаље до 22. Августа ове год. Из канцеларије VII. пук. окр. команде 22. Јула 1894 год. Бр. 6740.

0]^'Ва0XАИ0'Е ,

00 10

00 !>•

УЈзао

т-Н со

о

0П0(1и;.[

о

Г>-

•жДИ 1 ч!аа иоо

со со

со см

т ,'Ј'НШ!11[Ј[

со

со гН

г:н .)\пнг:([([)

т-Н

о тН

1:Гпт:к(1,)Ј

10 СГ)

ћГн.улј

о тН

со тН

'кГннлклј

гсо О

1з:г.)(1|:.[Ас{

со ХО

со со

г:ио(1лЈ Ј

о т—( т-Н

00

с.ч 11(!ј

1>см ■в(1ој гпп^!

со тН

со

•И(1оХ и г:иоо <ј

*о

'ВЈго(]г:Ј^--холу

о о

тН со >о

тЛ\н}<[~)

2278

3167

П00Т0ЈБИНА ПУТНИКА

Јул 1894.

Јул 1893.

ч о Рн -Ф СГ> оо

н о РН М < сб сЗ К сЗ Рч Рн О О и

о Рч <3 М о и к н 3 к о сЗ к*-Ј О

О НЗ о К о РН о « Р 4 а н о н н сЗ н о

ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивени приход у мес. Јулу 1894. г.

.

II

р

и X

0

Д

<5

ТЕЖИНА

——'-*■

: ■ ■

С В Е Г

А

ВРСТА СТОКЕ

<

У

аренда месарска

шнич.т

акса

Јегар. т

ма

КИЛ0ГРАМ.

К

ДИНАРА

ш*.

ДИН.

ПР.

дин.

ПР.

ДИНАРА

ПАРА

Бивола

•

о

Волова

364

9828

—■

72

80

145

60

10046

40

и

Крава

246

4428

—

49

20

98

40

4575

60

о

Телади

126

3636

727

20

12

60

12

60

752

40

М

Овн. и оваца

1151

—-

2302

—-

57

55

57

55

2417

10

рз

Јарч. и коза

217

' —

434

—

10

85

10

85

455

70

Јагањаца

3903

—

3903

—

195

15

195

15

4293

30

Рн сн

Јаради

476

—

476

—

23

80

23

80

523

60

Свиња

1111

. 93768

9376

80

444

40

111

10

9932

30

со

Прасади до 20 к.

4

—.

8

—

. —

80

—

40

9

20

Ирасади до 1 0 к.

10

—

10

—

2

1

—

13

—

Н

Волова

24

4

80

4

80

о м

Крава

18

. -

—

-—

3

60

. 1 *

—■

3

60

со

Овн. и оваца

30

—

—

1

50

—

—

1

50

Јагањаца

310

—

—

15

50

—

—

15

50

Претекли вшиак

<1 со

унесен у варога

—

257

51

40

—

—

;.

—

51

40

с В Е г А

ПРИХОДА:

31544

40

894

55

656

45

33095

40

Упоређење целокупног прихода између ове и проиме године.

Р А

3 л

И К А

1893. Г 0 Д.

1894. Г 0 Д.

М а Њ

В И Ш Ј<

у 189». год.

М Е с Е Ц А

ДИНАРА

НАРА

ДИНАРА

ПАРА

ДИНАРА

ПАРА

ДИНАРА

11АРА

Јануар

31758

50

32081

65

323

15

Фебруар

25589

—

30844

90

—

5255

90

Март

26944

60

35104

15

-— :

8159

55

Април

27143

70

30130

45

—-

2986

75

Мај

30914

10

35512

70

'

4598

60

Јуни

30357

50

34560

50

4203

—

Јули

32695

--

33095

40

—

400

40

С В Е Г А

205402

40

231329

75

—

25927

35

Наиомена. Од свиња клатих у месецу Јулу, марвено лекарским прегледом, нађено је 30 комада бобичавих, од којих је месо пронисно поништено.

Из контролног оделења суда општине града Београда 3. Августа 1894. год.

ограничио само на четничка ратовања, како су радили многе хајдучке харамбаше већ да се старао да на свима крајевима уреди народни устанак, и да у свакоме куту српском пробуди народну свест; па у савезу са хришћанском војском да истисне непријатеља из свог отачаства, и да ослободити домовину своју јарма турског, чему тежи српски народ воћ читавих 150 годнна. Покрета народних било је при крају XVI. столећа, као што смо видели, скоро по евима деловима Српства, којн су стојали у ближем додиру са слободним народима хришћанским; али највише је пламен устанка српског лизао северне границе Балкана баш самим крајем тога столећа, о чему ћемо се мало ниже уверити. Турска сила није у стању да устанак угуши никаквом силом, већ лукави везир Ибрахим употребљава: зато врло блага срества, на која дотле силни Турци нису могли никад нп мислити. Хајдуке српске, који му већ „преко тридесет година" задају толике бриге није у стању истребити турском силом, већ зато мити своје поданике Србе, да се њему приволе те да се не одмећу у хајдуке, и

да се не буне, и да му помогну, да истреби те људе, „од којих нико већ толико време није обезбеђен у Србији".^) А. Хамер вели: „Срби и Власи из Смедерева и Темишвара долазе му гомилама; он их оба сипље даровима и даје им чак и заставе. Тим четама хригаћанских поданика, водећи их под њиним заставама, ласкајући им слободама и милостима, он се служи, да истреби хајдуке, од чије пљачке већ тридесет година, како нико није обезбеђен у Србији". Да, тако је било у источним крајевима Српства, за време ове трогодишње војне турске и угарској: А какоје било на оном другом крају, нарочито на Крајинама и Славонији? Тамо имамо за то време још лепшу слику сриског народног устанка. Пређашњи ратови и нападања на турско земљиште крајинских генерала и хрватскога бана, дали су српској раји по Славонији доказа, да је приспео час слободе њихове од мрскога им Турчина. Нрви Херберстајнови и Ленковићеви напади на Славонију г. 1 595

(У СЈевсћ. (Ј. озга. Кешћеа, В. II. 8. 632 - 633.

били су иовод, да се од тога доба потиштена раја врло често бунила против својих господара. Размер тих устаничких покрета српских још је већи, за време ове трогодишње војне турске у Угарској; где се сва турска главна војска била концентрисала, изузимајући само мање аге и бегове, да савлађује местимично одушевљење народа ерпског. Да је још еаме било међу тим многобројним устаницима каквог бољег уређења н договорне радње, и да је било, помоћи од крајишке војске, ван сумње је, да би се одјек народног одушевлења чуо далеко преко Саве, по свој Босни и Херцеговини; тим ире, кад је овамо код нас већ пламтела пушка хајдукова по свпма горама Шумадије, и мочварама равнога Баната, и брдима кршевитог Ердеља. Да укратко прегледамо редом те устанке и њихове главне јунаке. Међу оеталим омањим завадама знаттнија је она измефу ИлиииИа н Рцстан аге СладовиИа. из Чакловца. Илинић обесивцш Сладојевића побуни околне сељаке српске, и за час му чета нарасте до 200 људи. Са њом пође он да пали турске градове. Фратри хришћански помогоше му, иодбу-