Београдске општинске новине
Год. XII.
- 146
Врој 34.
Ео жели да се ове службе приии ииа се оријавити писменом молбом УП пуков. окр. команди одма или најдаље до 22. Августа ове год. Из канцеларије VII. пук. окр. команде 22. Јула 1894 год. Бр. 6740.
0]^'Ва0XАИ0'Е ,
00 10
00 !>•
УЈзао
т-Н со
о
0П0(1и;.[
о
Г>-
•жДИ 1 ч!аа иоо
со со
со см
т ,'Ј'НШ!11[Ј[
со
со гН
г:н .)\пнг:([([)
т-Н
о тН
1:Гпт:к(1,)Ј
10 СГ)
ћГн.улј
о тН
со тН
'кГннлклј
гсо О
1з:г.)(1|:.[Ас{
со ХО
со со
г:ио(1лЈ Ј
о т—( т-Н
00
с.ч 11(!ј
1>см ■в(1ој гпп^!
со тН
со
•И(1оХ и г:иоо <ј
*о
'ВЈго(]г:Ј^--холу
о о
тН со >о
тЛ\н}<[~)
2278
3167
П00Т0ЈБИНА ПУТНИКА
Јул 1894.
Јул 1893.
ч о Рн -Ф СГ> оо
н о РН М < сб сЗ К сЗ Рч Рн О О и
о Рч <3 М о и к н 3 к о сЗ к*-Ј О
О НЗ о К о РН о « Р 4 а н о н н сЗ н о
ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивени приход у мес. Јулу 1894. г.
.
II
р
и X
0
Д
<5
ТЕЖИНА
——'-*■
: ■ ■
С В Е Г
А
ВРСТА СТОКЕ
<
У
аренда месарска
шнич.т
акса
Јегар. т
ма
КИЛ0ГРАМ.
К
ДИНАРА
ш*.
ДИН.
ПР.
дин.
ПР.
ДИНАРА
ПАРА
Бивола
•
о
Волова
364
9828
—■
72
80
145
60
10046
40
и
Крава
246
4428
—
49
20
98
40
4575
60
о
Телади
126
3636
727
20
12
60
12
60
752
40
М
Овн. и оваца
1151
—-
2302
—-
57
55
57
55
2417
10
рз
Јарч. и коза
217
' —
434
—
10
85
10
85
455
70
Јагањаца
3903
—
3903
—
195
15
195
15
4293
30
Рн сн
Јаради
476
—
476
—
23
80
23
80
523
60
Свиња
1111
. 93768
9376
80
444
40
111
10
9932
30
со
Прасади до 20 к.
4
—.
8
—
. —
80
—
40
9
20
Ирасади до 1 0 к.
10
—
10
—
2
1
—
13
—
Н
Волова
24
4
80
4
80
о м
Крава
18
. -
—
-—
3
60
. 1 *
—■
3
60
со
Овн. и оваца
30
—
—
1
50
—
—
1
50
Јагањаца
310
—
—
15
50
—
—
15
50
Претекли вшиак
<1 со
унесен у варога
—
257
51
40
—
—
;.
—
51
40
с В Е г А
ПРИХОДА:
31544
40
894
55
656
45
33095
40
Упоређење целокупног прихода између ове и проиме године.
Р А
3 л
И К А
1893. Г 0 Д.
1894. Г 0 Д.
М а Њ
В И Ш Ј<
у 189». год.
М Е с Е Ц А
ДИНАРА
НАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
11АРА
Јануар
31758
50
32081
65
323
15
Фебруар
25589
—
30844
90
—
5255
90
Март
26944
60
35104
15
-— :
8159
55
Април
27143
70
30130
45
—-
2986
75
Мај
30914
10
35512
70
'
4598
60
Јуни
30357
50
34560
50
4203
—
Јули
32695
--
33095
40
—
400
40
С В Е Г А
205402
40
231329
75
—
25927
35
Наиомена. Од свиња клатих у месецу Јулу, марвено лекарским прегледом, нађено је 30 комада бобичавих, од којих је месо пронисно поништено.
Из контролног оделења суда општине града Београда 3. Августа 1894. год.
ограничио само на четничка ратовања, како су радили многе хајдучке харамбаше већ да се старао да на свима крајевима уреди народни устанак, и да у свакоме куту српском пробуди народну свест; па у савезу са хришћанском војском да истисне непријатеља из свог отачаства, и да ослободити домовину своју јарма турског, чему тежи српски народ воћ читавих 150 годнна. Покрета народних било је при крају XVI. столећа, као што смо видели, скоро по евима деловима Српства, којн су стојали у ближем додиру са слободним народима хришћанским; али највише је пламен устанка српског лизао северне границе Балкана баш самим крајем тога столећа, о чему ћемо се мало ниже уверити. Турска сила није у стању да устанак угуши никаквом силом, већ лукави везир Ибрахим употребљава: зато врло блага срества, на која дотле силни Турци нису могли никад нп мислити. Хајдуке српске, који му већ „преко тридесет година" задају толике бриге није у стању истребити турском силом, већ зато мити своје поданике Србе, да се њему приволе те да се не одмећу у хајдуке, и
да се не буне, и да му помогну, да истреби те људе, „од којих нико већ толико време није обезбеђен у Србији".^) А. Хамер вели: „Срби и Власи из Смедерева и Темишвара долазе му гомилама; он их оба сипље даровима и даје им чак и заставе. Тим четама хригаћанских поданика, водећи их под њиним заставама, ласкајући им слободама и милостима, он се служи, да истреби хајдуке, од чије пљачке већ тридесет година, како нико није обезбеђен у Србији". Да, тако је било у источним крајевима Српства, за време ове трогодишње војне турске и угарској: А какоје било на оном другом крају, нарочито на Крајинама и Славонији? Тамо имамо за то време још лепшу слику сриског народног устанка. Пређашњи ратови и нападања на турско земљиште крајинских генерала и хрватскога бана, дали су српској раји по Славонији доказа, да је приспео час слободе њихове од мрскога им Турчина. Нрви Херберстајнови и Ленковићеви напади на Славонију г. 1 595
(У СЈевсћ. (Ј. озга. Кешћеа, В. II. 8. 632 - 633.
били су иовод, да се од тога доба потиштена раја врло често бунила против својих господара. Размер тих устаничких покрета српских још је већи, за време ове трогодишње војне турске у Угарској; где се сва турска главна војска била концентрисала, изузимајући само мање аге и бегове, да савлађује местимично одушевљење народа ерпског. Да је још еаме било међу тим многобројним устаницима каквог бољег уређења н договорне радње, и да је било, помоћи од крајишке војске, ван сумње је, да би се одјек народног одушевлења чуо далеко преко Саве, по свој Босни и Херцеговини; тим ире, кад је овамо код нас већ пламтела пушка хајдукова по свпма горама Шумадије, и мочварама равнога Баната, и брдима кршевитог Ердеља. Да укратко прегледамо редом те устанке и њихове главне јунаке. Међу оеталим омањим завадама знаттнија је она измефу ИлиииИа н Рцстан аге СладовиИа. из Чакловца. Илинић обесивцш Сладојевића побуни околне сељаке српске, и за час му чета нарасте до 200 људи. Са њом пође он да пали турске градове. Фратри хришћански помогоше му, иодбу-