Београдске општинске новине

БРОЈ 35.

ГОД. XII.

^ЛЛ/^ЛЛ/УЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^/^^ЛЛЛЛЛЛЛЛ/У^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^^^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^Л/^^ЛЛЛЛЛЛЛЛ^

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: за годину 6 дин. 11 \ пола године 3 „ на стране 8ЕМЉЕ на годиву . . 9 „

НЕДЕЉА 21. АВГУСТА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ претптату ваља слати упутницом на општински суд а све кореспонденције на уредника Рукописи не враЋају се НЕПЛАТхЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ИЗВЕШТАЈ о радњи зборова, држаних за избор управе и одбора општинског у Београду-

На дан 25. Јуна 1894. год. држан је збор грађана београдских, ради избора 3 члана суда и 4 кнетовска иомоћника. На овоме збору ииало је нраво гласа 1972 грађанина, а од овога броја дошло и гласало свега 276. Сви гласачи гласали су за једне исте кавдидате, те су орема томе изабрати са апсолутном већином гласова За чланове суда: Г. Мијаило П. Живадиновић јавни пра возаступвик; Г. Стевав Ивковић индустријалац; и Г. Јован Антони)евић абаџија. За кметовске помоћнике: Г. Дамњан Димитријевић каФеџија, Г. Младен Милић трговац, Г. Коста Арсенијевић штампар и досадашњи кметовски помоћник, и Г. Мијаило Ерковић секретар општине беогардске. Против овог избора није поднета ни уснеиа ни писмена жалба у законом року.

На дан 27. јуна ове гсд држан је збор за избор 32 одборника и 16 заменика. На овоме збору имало је право гласа 2000 грађана, а од овога броја дошло и гласало свега 212 гласача, који су сви гласали за једне исте кандидате, према чему су апсолутном већином гласова езабрати За одборнике: Стојан Новаковић, државни саветник; Димитрије Стојановић, директор железнице; Андра Николић. држ. саветник у пензији; Љуба Каљевић, министар у пензији, Живан Живановић, државни саветник у пензији; Димитрије Ћврковић, трговац; Димитрије Крсмановић, трговац; Гргур Миловановић цроФесор велике школе; Таса Бавковић. управник Задруге; Алекса Јовановић, члан касац. суда, Димитрије Милојевић, трговац; Душан ДимитриЈевић, секретар касације; Стеван ЈосиФовић, трговац: Др. Никола Ни колић, лекар; Срета Сто.јковић, начелник мин. просвете; Тихомир Марковић, адвокат, Ђура Пантелић, пуковник у пензији; Ма нојло Клидис, трговац; Љуба Ковачевић, проФ. Вел. школе; Алекса Борисављевић, проФ. Вел. школе; Милан Мостић, адвокат;

Стеван Д Поповић, председник пор. управе; Мијаило Јовичић, винар; Милан Милашиновић, инспект. министар. грађевина; Никола Стевановић, чиновник у пенсији; Захарија К. Поповић, јувелир; Милан Маринковић, трговац; Јаков Алкалај, трговац; Мијајло Мијајловић, трговац; СоФроније Јовановић, лимар; Димитрије Христић, адвокат; Љуба Марковић, инжињер. За одборничке заменике: Ђока Николајевић-Хаџи, трговац; Миленко Марковић, чинов. мин. просвете; Васа Николић, дрвар. трговац; Светолик Поповић, чинов. мин. грађевина; Петар Б. Арамбашић, трговац; Никола Д. Кики, трговац, Жввко Кузмановић, трговац; Јован Ристић, баруџија, Тодор г Бурић, трговац; Др. Милутин Поповић, лекар; Милан Белчевић, опанчар; Стеван Јорговић, Фабричар; Светозар СтеФановић, каФеџија, Евгевије Чоловић, трговац; Јсрогије Миливојевић, каФеџија; Горчаков Миловавовић, воскар. Ни против овог избора није поднета ни усмена ни писмева жалба. Кад је изабратима саопштен избор, изјавили су да се не могу ове дужности при-

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРДКА № ЖДИ СШИIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написади Р. АГАТ0Н0ВИЋ и П. М СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе ппградио ирвом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. — -§<§> (наставак) Кањижу је бранила посада од 2000 људи. Град је био доста тврд, те га Ибрахии паша поче одмах редовно и ревњивз опсе днги. Поседарски. заповедник посаде заиште помоћи. Зрињски му одговори да се стрпи за време, јер му иде у номоћ

краљева војска. И збиља 6. октобра дође Мерирр, (Мегсоепг) са 15000 војника на Муру, али он не смеде да започве озбиљну битку и иајзад се повуче натраг. Посада кањишка уплншена углави предају и 22. октобра изађе Поседарски са свима својим људима, и драгоценостима слободно из града, оставивти Турцима град и сву ратну спрему(*). Ибрахим утврди добро град и стави у њ јаку посаду, па се врати у Београд, рачредив војску на зимовање по градовим. Преко зиме г. 1601. отпочне се преговарање о ииру, али не дође до повољна резултата. Рат се оиет отпочне, али тек у јесен. Мерцер удари 9. септембра на Стојни Београд, и заузме га јуришем. Ну на њ' пође сад Хасан паша, па се исиод града заметну крвава битка у којој Турци пострадају. Ох рабрен овом победом цар нареди надвојводи Фердипанду, да што већом силом удари на Канижу, не би ли је повратио. Овај то и учини. Придруже му се све крајишке чете, па затим и Ускоци из Сења, Ријеке, и добро вољци из Трста. Са таком сложеном војскои од 22 000 пешака и 8 000 коњаника, дође

— (') Нигашег 8. 633—635.

v. Ј.: Оезсћ (1. овт. Ве1сћев. В. П.

Фердинанд 10. септембра пред Канижу. Њу је сад бранила турска посада ]ака до 3 000 људи. Опсада се предузме доиста озбиљна; али су се Фанатични Турца тако храбро бранили, да је најзад надвојвода морао оступити (16. нов.) оставивши Турцима врло богату ратну опрему и много хране.^) Док се овако водили ратови између главних трупа Ћесареваца и Турака, дотле је опет у Славовији г. 1600., чим је гора изеленела, букнуо народни устанак, али без успеха. Овачи устанци повављали су се у неколико пута све до год. 1604 ну све без успеха, јер нешто куга, још више турска сила учини крај овим народним покретима; и раја српска у Сжавонији мораде понова савити врат под тешки јарам турски. За ово времс било је чешћих сукоба и у Приморју, где су се нарочито Сењски Ускоци храбро борили са Турцима, задајући им доста посла. Сем куге за ово време Славонску крајину походили су нови пљачкаши, које ола дотле није видела. Турци исцрп љени већ дуготрајнии ратовима, варочито последњим војвама по Угарској, позваше

(•) На истом месту, стр. 048-651.