Београдске општинске новине

БРОЈ 36.

ГОД. XII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

0 Б Ј А В А Суду опшгине Београдске потребна је једна зграда за стан ноћннх стражара. Зграда треба да је у кварту Дорћолском, да одговара прописима хигијенским за становање људи, да има довољно простора, те да могу становати до 80 поћних стражара. Ко има такову зграду, и жели је дати под закуп, нека иоднесе понуду економном ()де.л>ен,у овога суда најдаље до 1. Септембра ове године. Понуђач у нонуди треба да озн чи где постојн зграда (улица и број) колико и каквих одељења има и колику кирпју годишњу тражи. АБр. 4640. — Од суда оиштине града Београда, 29. Јула 1894 године у Београду.

НЕДЕЉА 28. АВГУСТА 1894.

0 Б Ј А Б А

На дан 30. Августа ове године држаће се офертална лицитација за набавку и намештање таблица за улице и зграде вароши Београда.

Предавање оферата биће горњег дана тачно у 5 сати после иодне. Кауција је за домородце 1500 00 динара а за странце 30004)0 динара у готовом новцу или у вредећим државним папирима. Услови за ову лицитацију, могу се вндети свакога дана у канцеларији, грађевинског оделења између 4 и 6 часова после подне, сем празничннх дана. ГБр. 3088. Из канцеларије грађевинског оделења суда општине вароши Београда 6. Августа 1894 год. у Београду.

0 Б Ј А В А Општина вароши Неготина и ове године држаће петодневни нанађур о Мало] Госнојини, у дане, 8, 9, 10, 11 и 12 Септембра ове године, који ће бити на југоисточном крају вароши, и на коие ће се поред етоке и сви земаљски нооизводи продавати. Ово се јавља трговачком и осталом свету на знање. Од суда ошптине вар. Неготина Бр. 4810 15. Августа 1894. год. у Неготиву.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЋају се НЕПЛАЋ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

РАД 0ДБОРА ОПШТННСКОГ РЕДОВНИ ОАСТАНАК држан 16. августа 1894. год. Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, присуствовали чланови суда г. г. Стеван Ивковић и Мих: П. Живадиновић, кметовски помоћник г. Мих. Ерковић, од одборникаЈ били г. г. Стојан Новаковић, Коста Петровић, Тих. Ј Марковић, Стеван ЈосиФовић, ЛСивко Куамановић, Сава Петровић, Благоје Милошевић, Стеван II. Поповић, СоФроније Јовановић, Горчаков Миловановић, Милан Ж. Маринковић, Јаков Алкалај, Дим. Милојевић, Михајло Михајловић, Јеротије А. Миливојевић, Др. М. Поповић, Фердинанд Розелт, Стеван Ђ. Јорговић, Јарослав Безуха и Јован Ристић. I. Приступљено је закљињању оних одборника и заменика, који се до сада нису заклели а који су сада присутни. Овом се приликом заклоли г. г. Стеван Ивковнћ члан суда — одборници: Т. Ј. Маркови1>, Коста Петровић, [Ст. Новаковић, С. Јовановић, Ј. Ристић, Др. М. Поповић и Јаков Алкалај. П. Прочитан је записник оеднице држане 10. авг. 1894. и примљен је без измена. Ш. Нредседник општине моли одбор, да одреди три лица из своје средине, која ће са председником онштине потписивати менице, по којима општина београдска привремено дугује овд. нов-

СРПСШ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ у В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИОТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАНИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе нсарадио ирвом видовданском паградом оашт. београдске■■). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. , (НАСТАВАК) Гек доцније буде уређена, вели Пико, једн* јепископиј* у Борош-Јанегу, коју иепочетка заиреми, већ помињати, световни Соломон, а црквени Сава БранковиЛ, Тако су Срби сакуаљени око својих цр квеаих иоглавара и даље учествовали у

борбама противу Турака, све до саиога свршетка ратовања, а нарочито су се гомилама дизали за време Бочкајеве буне( Ј ) који их је умео задобити лепим обећањима и великом протестанском трпељивошћу према слободи њихове правоелавна вероисповести, и тиме знатно увећати број устаника. Ми се поносимо овим својим прецима из ХУ1. ст. који су заиста, где су год могли, у свакој прилици, показали своју потпуно будну и живу свест, о свом политичком бићу, о своме националном поносу и задатку. Али у толико више морамо сажаљевати и оплакивати несрећну и горку судбину вашега народа, што и поред толиквх својих крвавих жртава, кроз цело XV. и XVI. ст. нарочнто у последњем дсцеиијуму овога последњег, ипак не би срећан, да му херојски напади његови уроде плодом вас крса слободе његове; плодсм ослобођења његове миле домовине испод јарма турског. Већ му сви напори његови донеше најзад: угушење народног устанка у Славонији; угушење народних покрета у Срему, Ба нату, Ердељу, Влашкој, и свима другим

(V Еп^е1 V. Н. Ј: А11§, \\ г е1Шз{опе, одсек Оесћ. V. 8етеп, В. Ш. 8. 480

крајевима, где год је у ово доба силније било закуцало српско срце за слободои... Потомци лажних Бранковића, по сведоџби Рајића и хроничара Бранковића, остају на својим столицама у Ердељу, и једва да ииају какве аутономије своје, бедно проводећи живот, ирилично дуго, докле нного доцније у II. половини XVII ст. поново приврииено не сијну и њихова звезда слободе, звезда светлости и васкрса српске државне иисли. —

<№

III. Нове ерпске ссобе од 1590—1606. год. Населење вораждинског генералата и Гомирја. — Покушаји костајничких Срба да се иреселе у карловачки генералат (Банију), — Ново досекење у Жумберак, Лич и Крмот у Приморској крајини. ' Струја исељавања Срба у туђину за вреие последњих година XVI. ст. била је врло жива. Тоне је пак поглавити узрок онај крвави шеснаестогодишњи рат на Крајинана преиа Турској. Тренутни уснеси Ћесреваца у тоие рату, не саио да су утицаии