Београдске општинске новине

Год. XII.

— 158 —

Б рој 37.

РЛД ОДБОРА ОПШТННСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК држан 26. августа 1894. год. Председавао предеедник г. Михаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Јов. Антонијевић, од одборника били: г. г. Стеван ЈосиФовић, Јарослав Бевуха, Мнлан Белчевић, Алекса Стојановић, Стеван П. Поповић, Фердиванд Ровелт, Др. Никола Николић, Благоје Милошевић, •Сава Петровић, Јеротије А. Миливојевић, Љубомир Марковић, Милан Маринковић, Ср. Ј Сгојковпћ, Мил. Марковић, Љ Каљевић, Љ. Ков»чевић, Стеван Ђ. Јорговић, Јанаћ Костандиновић, Ђор^е Димитрије»ив, Живко Кузмановић, Со^роиије Јоваиовић, Дим. Милојевић, Коста Петровић, Михајло Михајловић, Горчаков Миловановић, Јован Ристић. I. Прочитан је записник одборских оддука седнице држане 16. Авг. 1894. год. и примљен је без измена. II. Пристунљено јо заклињању до сад незаклетих одборника и заменика, и овом се приликом заклели г. г. Ср. Ј. Стојковић, ЈБуб. Марковић, Љуб. Ковачевић и Миленко Марковић одборници. III. Одборник Милан Ж. Маринковић тражи обавештења односно уличног осветлења електрицитетом, пошто ламне електричне врло мало или ни мало не светле. Председннк изјављује да ће по овој интерпелацији прибавити потребан извештај од надзорне комисије за осветљење и трамвај, — и исти извешгај саоиштити одбору. IV. Председник извештава одбор, да је суд општински решењпма својим АБр. 5404, 5754 и 5763 уважио оставке на одборничку дужност г.г. Алексе С. Јовановића, Тодора Ђурића и Милана С. Мостића на основу члана 59. зак. о устројс-тву општина и општинских власти. Одбор је иримио к знању ово саопштење. V. Председник саошптава одбору, да ће се на дан 30. Августа ове год. када је имен дан Њ. В. Краља Александра I. држати богослужење у свима црквама и позива господу одборнике, да и они овом богослужењу паисуствују. Одбор је аримио к знању ово саопштење и позив. VI. Председник општине извештава одбор да је суд општински решењем својимод22. Авг. ]894.

нерали упадали с војском дубље у турске крајеве — пристајали уз њих, и за њима одлазили у земље на Крајини, остављајући за извесно време своја огњишта. Године 1596. Херберштајн и Леиковић по освојењу Петриње упути се на Еостај ницу. Ту им изађу на сусрет сриски изасланици из околних места, с изјавом да се желе ставити под заштиту ћесара у Бапију (предео што лежи између Уне и Купе од Карловца па до Сиска и Јасеновца) Изјаву су потписали : владика Радослав.^ 1 ) прота са 50 свештеника, војвода, више кнезова и други виђенији људи. У њој они моле, да им се одреди који од 70 поробљених гра дова у Банији, да се тамо населе; и дају наде да ће се предати сви турски градови на граници, само да они дођу с војском. У одговору Хердерштајн им обећа више него што су тражили; „Баз 1г шсМ а !1ен1 (1а§, 80 1г 1)е^'ег(:, ћађеп «оН. копсТегп посћ У1е|шећгтг(%уећ;, <1еп ђ18сћоШп, ^еЈвШсћеп ппе дуеШЈећеп, аисћ а!1еп апс1еги паћшћсћ

(') Грбић га не 1гризнаје за владику, Ваничек (I. 67.) га навива Архимандритом, а Донашић (Карловац стр. 147.) га чак зове протом; једино га- у извештају генерал Хердерштајн зове : „ЕгаМасћо!'''.

АБр. 5574. разрешио г. Т. Селесковића од дужности управника водовода и предао управу водовода нарочитој комисији, одређепој за преглед стања водовода; да је та комисија примила ову дужност и из своје средине означила г. Светозара Недељковића машинског инжињера дауиме њено водоводом управља; да је судистим својим решењем отпустио из сдужбе г. Милана Јевтића књиговођу и благајника управе водовода и да је ове дужности поверио иривремено г. Јовану Илнћу денозитару, да је суд даље разрешио од дужности и отпустио из службе машинског инжињера г. Милоша Илића с тим, да г. Св. Недељковић и ову дужност отправља; да ћс суд општински у једној нарочитој одборској седници поднети опширан и подробан извештај и разлоге, зашто је ово решење донео одмах извршио. По саслушању свега овога одбор је решио , прима к знању ово саопштење председника одобравајући у свему решење суда општинског од 22. Августа 1894. АБр. 5574. као и отпуст из општинске службе г. Милоша Илића с тим, да суд општински у једној Парочито сазватој одборској седници поднесе опширан извештај о водоводу и разлоге за ово своје решење. XII. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 5634, 5503, 5540, 5464, 5453, 5460, истражног судије за Ниш АБр. 5424, истражног судије за вар. Београд АБр. 4078, 5449, 3741, 3742, 5589, 5465, 5468, 5467, 5466, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица. Одбор је изјавио , да су доброг владања и доброг имовног стања Димитрије Илић учитељ, Коста С. Таушановић б. мин. Ђока Новакозић члан касације, Аца Станојевић штампар, Јаков Ненадовић бив. професор Вел. Школе и Коста Динић лекар; да је Светозар Муњић златар доброг владања и средњег имовног стања; да су му неиознати: Радосав Благојевић скитница, Раде Соколовић калфа коларски, Алекса Костић овд. Сотир Вучковић обућар, Павле Живковић телалин, Риста Ђорђевић зидар, Јован Кушић б. чувар осуђаника, Стеван Петровић 8сћ1о88ег, 1ап<1 ^гегћаИ;, ипс! анс!еге Сћг18Шсће ^егесћИ^кеН, еисћ аиећ ги всћисгеп ппД ги всћегшеп, с1а8 а11е8 еисћ туигкНсћ 8011 ^е§'ећеи V е г <1 е п. Изјату тихСрба геаерал иосла надвојводи у Грац. У одговору на њу надвојвода хвали намеру Срба, соколи их на рад, и најзад им, цо старом обичају, обећава: „нећемо вам никако наше помоћи ускратити, већ ћемо обратити на вас највећу и очинску бригу, те вас никад нећемо држати друкчије од других нагаих верних ноданика. Предаћемо вам и драге соље даровати вам сваком посебице, према каквоћи и према заслузи, ко лико се освоји: поља, котора, и кастела, као заслужену награду заједно са пристојнима чаетама, достојанствима, привииегијама и захвалиостима." . Ну све до краја XVI. ст. од ове сеобе зе б« нншта. Генерали Ленковић и Хербер гатајн, ударили су заиста на Костајницу, али због малог броја војске, нису је узели, а Срби пак, који су се сад имали подићи, видећи како су Иесаровци слаби да их за штите од освете турске, не смедоше се се лита, јер би тиме дошли у опасност да нз

пиљар, Коста Ђорђевић кројач, Милан Радовановић ђак, г Борђе Стојановић елужитељ, Марко Мишић елужитељ, Велимир Николић слуга, Ненад Јелкић слуга, Стоја,н Бабић бив. каФеџија, Станоје Стаменковић служитељ, Пијада ж. Живана Обрадовића тестераша и Милица ж. Танасија Илићакчсанина. VIII. Председник износи одбору на мишљење молбу Марка Стојановића овд. адвоката, којим тражи уверење о породичном односу. По ирочитању те молбе АБр. 2919, одбор је изјавио мишљење да се молиоцу може дати тражено уверење. IX. По прочитању молбе Ђоке Мишића АБр. 3105 и Бранка Басиљевића АБр. 5520, којима моле да се ослоболе дужности присутничке. Одбор је решио, овлашћује се суд општински да разлоге молиоца цени и ако нађе за потребно уважи их, па друга лица одреди на њихова места за нрисутнике. X. По прочитању молбе Николе Марковића ше<1>а статистике АВр. 5769, Милана Антоновића архитекте АБр. 4240 и Николе Драгићевића пожарник АБр. 5712, којима тражс осуство оддужности због болести. Одбор је решио , одобрава се једномесечно осуство од дужности ради лечења Николи Марковићу и Мплану Антоновићу и двадесетодневно осуство Николи Драгићевићу с тим да им се осуства рачунају од дана кад их стану употребљавати. Да се Николи Марковићу изда у напред плата за месец Септембар. XI. По прочитању реФерата пореског књпговодства, АБр. 5413, да одбор општински одредн из сваког краја вароши по једног одборника за члаиа комисије регрутне. Одбор је овластио суд општине, да сам одреди по једног одборника из сваког краја вароши за члана регрутне комисије. гину са својим породицама. Ћесаровца су им претили да ће им се за ово „неверство" згодном приликои мачем осветити.^ 1 ) Ка оним ранијим насеобанама српским у Жумберку, дошло је г. 1597. до 1700 душа српских, али како није бнло више места око Жумберка, они се населе ближе Купи. По сведочанству Валвасора, тада је ту насељено више села. Данас се тамо налазе само два српска села Мариндо код Подбрежја и Во ■ јанци између Винице и Брнемља.( 2 ) Доцније су се и Сењски Ускоци, кад су растерани из Сења> населили у Жумберак. Знатне су српске насеобине по пределима Приморске крајине , а на но се у меетима: Крмаоту и Личу , које су извршене тек початком XVII. столећа. Кад су Турцн освојили већи део Приморја онда су ћесарски генерали гледали, да сво)е градове и земље у Приморју начичкају новам српскии насељеницима, по примеру осталих места на Крајинама. Из истих узрока и генерал Кисел једва дочека г. 1603. молбу два српека кнеза из Турсце да се с народом преселе у Хришћ. (') Г р б ић М.: Карлоп. влад. кљ. I. стр. 85 - 81). С) На истом меету, стр. 26.