Београдске општинске новине

Год. XII.

- 166 —

Број 39.

0 Б Ј А В А

По одобрењу Г. Министра Народ. Привреде од 19. јануара 1893. г. ПБр. 4240 и ове као и прошле године држаће се тродневни марвени панађур овде у Лазаревцу на дан 6, 7 и 8 октобра тек. год. на ком ће се поред стоке и сви ово-земаљски производи зак. дозвољени продавати. За путове и све остале удобности суд се благовремено побринуо и уредио. Ово се јавља трговачком свету ради продаје и куповине. Бр. 60. Из канцеларије суда општине Лазаревачке 18. Септембра 1894. год. ЈАВНА ЗАХБАЛНОСТ Г. Филип ла Ге отијер од Ферари, по часни грађанин варошч Пирота и Кладова, добротвор и пријатељ српски, изволео је предати општини београдској 400 круна у злату за оснивање болнице у Београду за дифтеритичне болести. Одбор и суд општине београдскеуиме гра ђана београдскихизјављује и овим путемплеменитоме дародавцу најтоплију захвалност. Од одбора и суда општине београдске 22. Септембра 1894. год. у Београду. РАД ОДБОГА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК држан 10. септ. 1894. г. Председавао заступник предеедпика, ч^ан суда г. Мих. П. Живадиновић, ирисуствовао члан суда г. Јон. Антонијевић, од одборника били: г. г. Јеротије А. Миливојевић Јаков Алкалај Ст П. Поповић, Вла оје МилошевиК, Милан Маринковић, Ђорђе Димитријевић, Счва Пегровић, Горчаков Милованови!,, Јарослав Бевуха, Со»роније ЈовановиК, Живко Кузмановић, Фердинанд Ровелт, Миленко Магкокик, Коста Петровић, Љуб. Марковић, Ст. Д. Поиови1., Н. Д. СтеФановић Љ Каљевић, Зах. К Ноповић, М. Мидашиноновић, Павле Ђ. Радосављевић, Стеван ЈосиФовић. I. Прочитан је записник одборских одлука, седнице држане 26. августа о. г. и дримљен је без измена.

II. По прочитању акга истраж. судијо за варош Београд АБр. 5899, 5854, 5У25, 6240, 6204, 5693, 6023, 5978, 5771, 5924, 5855, 6134, 6114, 5857, 6022, акта истраж. судије из Параћина АБр. 5740, акта иетраж. судије из Ниша АБр. 6179, акта истражног судије за варош Београд АБр. 5977, 6115, 6196, 0184, 5796, 6238, 6237, 6241, 6003, 6112, 6135, 6133, 6185, акта истраж. судије из Ниша 5992 и истраж. судије за варош Београд 5898, — којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица. Одбор је изјпвио: да су му ненознати: Анка Сивалини удова, Велимир Николић, Станоје Стаменковнћ, Ненад Јелкић, и Максим Максимовић, овд.; Илпја Јовановић-Кафеџић, слуга, Јоца Баћанов, кочијаш, Благоје Илић, кочнјага, Танасије Вељ,ковић, амадин; Коста Поиовпћ, овд.; Мих. Михајловић, бив. теле графиста; Сима Павловић, келнер; Мих. Марковић-Ђона и Живко Ннкшић — домишљан, скитнице, Панта Гавриловић, таљига<п, Марија ж. Лазара Јовановића, крижача, I Гетар Јеротијевић, келнер; Нестор Гистић, млекаџија, Стеван Петковић, пиљар; Лазар Николић, свирач; Душан Јовановић и жена му Маца, цигани; Јован — Миђа — Јовановић, цига !ин; Антоније Стојановић — Таса кесарош; да су доброг владања и доброг имог.ног стања: Душан Тодоровић, бакалин; Таорђе Соколовиић предузимач, Сретен Мишић, лончар, Стеван Максимовић, пекар; Персида Тасић и њена кћи Јелена, Ђорђе Петровић, бакалин; Гафаило Пашковић, златар; Соломон Демајо, трговац; Давид Гусо; мењач; Јован Ћуковић, трговац; да су доброг владања и средњег имовног стања: Марија Прител, овд., Торђе Митић, ниљар; Живко Снасојевић, пиљар; Марко Иванишевић, фотолитограф; да је Јов. Непшћ, чин. царински, доброг владања и снротног нмовног стања. Ш. По прочитању акга дух. суда Тимочког АБр. 3256 и акта управе в. Београда АБр. 5867, којим се тражи уверење о владању Јов. Димитријевпћа момка касанског и Грујице Дражића бив. контролора. одбор је — овластно:

суд општински, да тражена уверење за ову двојицу изда. IV. Председник износи одбору на мишлење молбу Ј. С. Недића, зидара, којом тражи уверење о свом породичном односу. По прочитању те молбе СБр. 13.444, одбор је изјовио: мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење. V. На предлог команде жандармериске АБр. 6090. одбор је — оАобј/ио: 20. дана отеуства Николи Порезановићу, ноћнем стражару, које ће му се рачунати од дана, кад га стане унотребљавати. У1■ По прочигању молбе Мих. С. Протића, апотекара АБр. 5865, одбор је — џешио: да се молилац Протић оелободи дужности прусутничке, а да суд на његово место одреди друго лице за нрисутника VII. На тражење кварта теразиског АБр. 5147 и по прочитању предрачуна грађевинског оделења ГБр. 4147, одбор је О1об/л<о: кредит од 96Г55 дин. (девет стотина шесдесет и један динар и 55 стоти), за оправку здраде, у којој су канцеларије тога кварта. VIII. По нрочитању реФерата ошп. марв. лекара АБр. 605!, да се набаве два настува штајерске расе, одбор је после ноименичког гласања е& тринајест гласова, нрогив девет, решио: да се овај предлог одбаци. IX. На тражење грађев. оделења ГБр. 4427, да се одреде одборници за чланове комисије за одређивање оса у појединим улицама, — одбоЈ) је овлач' ио : суд ошитински, да одреди чланове комисија за одређивање оса уличних и да пропише, који ће се одборници позивати у комисију за нријем појединих радова, материјала и за ирисуствовање при лицитацијама. Цар радо црими такав извенпај, јер одва]ањем војничке крајине од Хрватске створио ()& област, из које би по вољи могао иопуњати редове своје војске у верској војни која јако бешњаше. Сазнав за намеру цареву Хрвати стану свим среетвима гоннти Србе. А кад овима то досади, пошљу ови цару депутаиију, коју је водио мачвански архимандрит Максим Предојевић. Цар их леао нриии у Гегенсбургу. Срби су захте вали: ца их не иредаје бану и бискупу; да им ве дирају у земл.е које су они васелили, а они ће границе бранити од Т)рака; да им се да добра и законита унрава• и да им за владику утврди архвмандрита Максима, Цару се допаде ова изјава Срба одмах; издаде „8Ши1;а Уа1асћогиш"( 1 ) — закон који је обухватао сва државно-нравна и војничка наређсња за уређење једне засебне области. По овоме статуту, главна унрава вараждинским генералатои дата је царском генералу, капетанима и народним кнезовииа. Било је три капетавије, у Крижевцу, Копривници и Иванићу. Кнезови су бирани по селима а кнезови све три капетаније бирали су судију (') Цео етатут мтампан Је у Паничековој ; Ист. вој. кр. књ I. стр. 65 - <57.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУ РШ У В Е 3 И И НМИДНН! Ш» 1ШНЈ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКДРАСПРДВА У ДВА ДЕЛА НАЦИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академијски Савет Вел. ЈПколе наградио арвом впдовданском нагро.дом оишт. београдекеЈ. Мото: — „Пора нам перестаТ бит умними чужим умом и сдавними чужоју славоју" (Време је да ирестанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. — — ФФ(НАСТАВАК) Кад г. 1632. „снежви" краљ Густав А долф славним победама јако нритесни Фер динанда II. овај нотражи номоћи од Хрватског племства, али се они изговорише да морају да чувају границе од изненадног упада. Да их ма колико задовољв он посла

изаслааике на Крајину да с Хрватима ствар уреде ио ранијем обећању. Кад чуше Срби у вараждинском гепе ралату да долазе изасланици ко)и ће да их ставе под власт хрв. бана и загребачког бискупа сви се узбуне па на општем скупу у селу РовишКу , одлуче заоетвом: да ће радије умретв, него ли доћи под власт по иова и племства; а ако ии краљ не да боље правице, да ће тражити себи другог госно дара.( х ) Срби су знали како плеиићи носту пају са својии „кметовима", а оиазили су и бушења бискупова око вере њихове; на су волели да се врате у Турску, него да им у веру дирају. Ово народно расиоложење у вараждинском генералату вајбоље нам из носи истинитост Смичикласова тврђења, да су ти Срби са владикои Симеонои прииили државну (католичку) веру хрватску. Царски изаславици и крајишки генерали кад видеше таку одлучност Срба иреиа хрв. господи, одговорише цару: да овај народ никако не дира, већ да га и даље остави под својом влашћу, јер ће се иначе вратити у Турску а то би били онасно ио аустријску Д[ жаву.

(■) На истом месту, етр. 203.