Београдске општинске новине
Год. XII.
— 174 —
Б рој 41.
зак. о онштинама решењем својим од 12. Сент. о. г. АВр. 6284, оставку уважио. Одбор је арумио к знању ово саопштење. III. По прочитању акта истражног еудије за вар. Београд АБр. 6417, 6360, 6419, 6252, 6441, 6493, 6113, 6416, 6361, 6418, 6428, 6427, 6487, 6326, 6355, 6253, 6344 и акта истражног еудије из Параћина АБр. 6412, којима се траже уверења « владању и имовном стању извесних лица, Одбор је изјавио. да су доброг владања и сиротног имов ног стања: Дим. С. Вујић трг. агент; Рафаило Јелишић, бив. трг.; Мих. Крајновић, бунарџија; Евица Богина, овд; Јања Јовановић, зидар; да је Крста Јањић, раденик монопола, доброг владања и средњег имовног стања; да је Александер Јовановић, ђак доброг владања и непознатог имовног стања; да су доброг владања и доброг имовног стања: Ђура Банковић, бив. чиновник; Бранислав Поповић, обављач проститутске радње, Јања Стојановић, каф. и његова жена Наумка, Јован Шелинг, предузимач; Арса Миленковић, чиновник, Јеврем Маринковић, трг.; Адолф Шток, предузимач; да је Антон Чигола, бив. предузимач умро и да му се зато не издаје уверење; да су му непознати Моша"син Мордахаја Коена, сарафа; Јован Андрејевић, пивар. раденик; Милан Станковић, његова мати Марица Станковић и Перса ж. Косте Ђорђевић, пиљара и Андреја Гајић из Бешенова. IV. На тражење VII. пуков. команде АБр. 3069. одбор је «8Ј авио, да је Рафаило Финц, овд. доброг владања и да добар глас ужива у грађанству. V. По прочитању молбе Милана Танкосића, општ. кочијаша АБр. 6515 одбор је — одобрио, двадесет и пет дана отсуства Танкосићу, које ће му се рачунати од дана, кад га стане употребљавати. VI. По прочитању молбе Илије Стевановића, обављача проетитутске радње АБр. 6250. и акта VII.
СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУ РАКА СА НИРОДНШ СЕОБШIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈОКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. ЈЛколе наградио арвом видовданском наградом оишт. београдскеј. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да преетанемо мудровати туђом памеку, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Бечком двору није ишло у рачун да тако рано зарати, па поела у Ц-риград С. Ре пингера да се иирнии путем сноразуму. Ну од свега тога не би ништа. „Нека знаде мој светли цар — писа Ренингер г. 1662. из Цари града — да Турска хоће рата, да ни у чему
пук. командз, дивизије и Управо вар. Београда нод АБр. 6553. — Одбор је решио: да се молилац Илија Стевановић ослободи давања коморе, пошто је он обвезник војени, а ни по имовном стању не би требало да комору даје. VII. На тражење грађевинскег одељења ГБр. 1073. Одбор је одлучио: да предлог о одређивању осе у Балканској улици проуче одборски повереници г. г. Љуба Марковић и Милан Милашиновић одборници и Т. Селесковић уцравник графевинског одељења, па поднесу одбору своје мњење на решење, VIII. Председни ^извоштава Одбор, даје г. Филин Да Ренотијер од Ферари, ночасни грађанин вароши Пирота, познати српеки пријатељ и дарежљиви доброчинац, поклонио 400 круна у злату за оснивање болнице за диФтеритичне болеети. Одбор је иримио : к знању ово саопштење и препоручио суду, да дародавпу преко свих новина изјави топлу захвалност. IX. На предлог свештенства цркве Св. Марка. Одбор је решио : да се Глиша Стојановић кафеџија и Светозар Младеновић кафеџија разреше од дужности тутора цркве св. Марка, а на њихова места изабрао Николу А. Николајевића чинов. министарства финансија и Николу Стојановића кафеџију код „Шумадинца". X. По прочитању извештаја економног оделења АБр. 6384. Одбор је одобрио: да се за огрев свију канцеларија и одељења општине београдске и свију основних школа, набави путем лицитације 605 метарских хвати дрва за огрев. XI. По прочитању иротокола лицитације АБр. 6337 држане, за давање нол закун права наплате таксе на увезени лед за зиму што долази, Одбор је решио: аеће попустити, нити од оних 80 утврђених градова, што су иодигнути противу уговора мира. Турска пре свега хоће, да бан Зрињски разори против Каниже нанерени свој Нови Зрињ, и да цар задовољи Турке за све штете од царске војске око Будииа"^ 1 ) За нас је вдж*н онај услов за мир, по коме Турци траже од цара, да им изда неке хајдуке сраске (&еуеп НаМикеп), који су око Варадина чипили Турцима много штете.( 2 Глас да Турска х«ће рат, узбунио је двор и целу царевину, јер не само да не беше никакве спреме за војну, већ и између главиих зановедника војске: Монтекуко шја а Зрињског владаше јак раздор. Све су то добро зиаки Турци, па с тога се и надаху извесаој победч, те презриво одбијаху сваку ночуду Ренингерову о миру. Тако се от поче нови двогодишњи рат с Турцима Месеца марта г. 1663 крене се сам султан са огромном војскои из Цариграда, на у Једрену, прогласи везира за врховног команданта целе војске. Дошавши у Београд, велики везир нриии опет једно аустријско посланство, које му нуђаше повољпије услове (') На и."том месту. ( 2 ) На шшег V. Ј.: (Јевсћ, <1. оат. КеЈсћеа, В. III. 8, 536.
да се право наплате таксе за увезени лед у варош за зиму што долази, уступи под закуп Сави Вељановићу овдашњем за две хиљаде пет стотине динара и пет пара, по прописаним погодбама. (СВРШИЋЕ СЕ) ЈАВНА ЗАХБАЛНОСТ Г.г. Михајло Павловић, његов брат Ђорђе и син Милорад, трговци београдски, поклонили су општини београдској једну хиљаду динара за оснивање болнице за дифтеритичне болеети и иет стотина динара за набавку серума, најновијег лека против дифтеритиса. Одбор и суд општине у име својих грађана изјављује племенитим дародавцима своју најтоплију захвалност. Од одбора и еуда општине београдеке 10. октобра 1894. год. С Т Е Ч А Ј Управи београдског водовода потребан је један стручан књиговођа, који ће уједно вршити и дужност благајника. Нхзгова ће дужност бити да руководи по систему дуплог књиговодства сав рачунски посао управе, да води бригу о материјаду и инвентару и да врши страиу коресподенцију. Мора бити српски поданик и са докумеитима доказати да је свршио стручну школу за књиговодство, да је досада радио носао књиговође и какав јо у раду био. Поред српског мора потпуно владахи и немачким језиком. Пре ступања на дужност мора положити кауцију, у величини своје годишње плате, а то је 3.500—4.500 дин. у готову или у хартијама од вредности. Плата ће годишња бити, нрема способности, 3500—4500 дин. Ко жели да ее ове дужности прими нека поднесе молбу са свима нужним документима Управи водовода најдаље до 15. о. м. Из Управе београдског водовода 5. окт. 1894 год. ВБр. 5458.
за мир. Ну како с овии тако и са посланством у Оееку Леоаолдо I не прође боље, јер сад везир тражаше 30 000 дуката, као данак за последњу годину. П« да би показао и силу своју, изведе посланике на једно брдашце, са кога им доле у равници иоказа 121 600 војске, 123 пољска и 12 опсадеих топова, 6 000 камила, које су вукле ратни материјал, и 10000 саиих мазга^ 1 ) Ратва позорница била је Угарска. Турци се поглавито окоие на градове: Ђур, Еоморан, а нарочито Најхаузел (Меић и .ч -Цјуаг). Њега је бранио гроФ Форгачи , са јакои војском, у којој је био и заатан број српскпх хајдука. Наведен, лажнии извешћеи својик ухода, да спречи прелазак Турака преко реке, при изласку из града буде потучеи, те се мораде вратити. Опседнувши град Турци га позову на иредају али он се ве даде све докле га Мађарн и Неици који беху у његовој војсци не нагнаше, да нреда град уз слободан излазак посаде. Колико су Турци полагали на добитак тога града, најбоље нам сведочи Факат, да су у Цчриграду чињена највећа благодарења пророку, и брат 1 На истом месту, стр. -537.