Београдске општинске новине

БРОЈ 43.

ГОД. XII.

тГ *Г^>ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛГЛЛЛЛЛЛГЛЛЛ^ЛЛЛГЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛГЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛГЛЛЛЛЛГЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛГ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛ^^

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: 8Д ГОДИНУ 6 дин. НА НОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНВ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 23. ОКТОБРА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г /1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОИШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИ.ЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се НБПЛАЋ.БНА ПИСМА НБ ПРИМА.ТУ СЕ.

ГРАЂАИИМА ВЕОГРАДСКИМ

Познато је свима коликој опасности могу изложени бити грађани и деца њихода од зараженик слугу и слушкиња. С тога суд оиштине београдске, старајучи се вазда о здранљу овдашњих грађана, одредио је једног лекара, који ће сваког дана пре подне у општинској згради бесплатно прегледати дојкиње, слуге и слушкиње и о здрављу њиховом лекарско уверења давати. Тиме ће се не само имућнији грађани и деца њихова сачувати од многих заразних болеети (венерије, сифилиса, шуге, туберкалозе и т. д.) но и слуге и слушкиње ако су болесни на лечење унутити и од даљег пропадања спасавати. Да би се ова наредба строго вршила, опомиње се сваки који послугу тражи: да никаквог слугу, слушаињу или дојкињу не прима, док му лекаусно уверење уз буквицу не поднесе. Родитељи, који своју децу на занат давати желе треба сами да их иа преглед у општину доводе. Ту ће поред уверења и лекарски савет добити, да ли може изабрани

занат каквих рђавих последнца детињем здрављу донетш Кавеџије и механџије опомињу се нарочито да своје келнере и остагу послугу редовно у општину на лекарски преглед У п У ћ УЈУОд суда општине београдске. 6. октобра 1894. год. АБр. 7088. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК држан 6. октобра 1894. г.

Председавао председник г. Михаидо М. Богикевић, присуствовали чланови суда г. г. Мих. П. Живадиновић и Стеван Ивковић, од одборника били г. г Коста Нетровић, Горчаков Миловановић, Мил. Марковић, Љуб. Марковић, Благоје Милошевић, Сава Петровић, Јеротије А. Миливојевић. Љубомир Каљевић Софроније Јовановић, Ђорђе Димитријевић, Живко Кузмановић, Стев. Д. Поповић, Навле Ј. Радосављевпћ, Мил. Ж. Маринковић, Стеван ЈосиФовић, Дим. Милојевић, Фердинанд Розелт, Милан Белчевић. Јован Ристић, Стеван Г В. Јорговић и Ст. Новаковић. ("СвршетакЈ VI. Председник износи одбору на мишљење молбу Јулке Д. Костића овд. удове, којом тражи уверење о сиротном стању. По прочитању те молбе СБр. 14572, одбор је изјавио:

мишљење, да се суд предходно увери о наводима молитељице, на тек онда да јој изда тражено уверење. VII. По нрочитању протокола лицитације АБр. 6910. држане за давање под закуп права нанлате Фијакерске таксе, на којој није било довољно лицитаната и по нрочитању понуде Косте С. Јовановића АБр. 6846, одбор је / ,ешио: да се право наплате таксе фпјакериске уступи према прописаним погодбама за 1895 год. (од 1. јан. 1895 до 1. јан. 1896 год.) Кости С. Јовановићу овд. за годишњу цену од три хиљаде динара. VIII: Пледседник износи одбору на,решење протокол лицитације, држаие за набавку дрва за огрев суда, његових одељења и ооновних школа. По ирочитању нротокола АВр. 6959 и пошто је одбор са 12 гласова против 10 (један није гласао) одбио предлог судске комисије, да се за огрсв узму само младе јасенове и грабове облице, одбор је, на предлог одборника г. Стевана Д. Поповића, са 15 гласова, иротив 7. (један није глаесао), решио : да се набавка дрва за огрев суда, његових одељака и основних школа уступи према нрописаним погодбама као најнижим

шски усшици противу ту рака У В Е 3 И м мгадш шбш i од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАНИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ.

(Академпјски Савет Вел. Школе паградио п/рвом видовданском наградом оигит. београдске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Бреме је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.

ДРУГИ ДЕО (НАСТАВАК) Турцима оста не само већи део Угарше, већ добвју слободае руке против Мљетака иа Кавдији, одакле их најзад изагнају.

Хрватски и мађарски великаши, озлојеђени овим миром, а разјареии због гажења ирава њихових од стране бечког двора г. 1666. при свадби Јелене кћери Зрињ скове са Еиериком Текелијем, уговоре с мађарсаим незадовољаицима буну против бечког двора. При свадби Леоиолда I. са шааа. ифранткињои Маргаритом заишту иомоћи, преко Фраацуског посланика Гремонвиља, од великог краља Француског Људевита Х1У. Ну он им преко посланика иошље врло ласкав одговор — али без новца и иомоћне војске. Преко АааФија, владаоца Ердељског, затраже помоћ од Турака, ну то изда тумач портин, грк Панајоти. А примас Угарске Суелепсени у сувишној ревности за католиштвом заборави интересе своје отаџбине, те двору одкрије заверу 1668. Зрињског главу завереника у Хрватској — са још некима бечки двор ухвати и одруби им главе сатаром за ово „неверство." Тако је овај покушај браће Хрвага и Маџара, да се ослободе тешког јарма аустријског испао на штету њихову; колово|е завере буду сви на смрт осуђени,

а њихова огромна добра разграбе сами великаши. Док је Аустрија овако срећно угушила заверу Зрињскога није тако лако игало са Еиериком Текелијем, јер овај великаш мађарски, човек бујне и сурове варави, а уз то предузимљив, дрзак, лукав и ирепреден, био је као рођен за вођу незадовољника и убрзо скуаи велику војску од незадовољника и најамника. А како је Људевиту ХГУ краљу фравцуском, требало да заплете Леополда I на Истоку. како би отргао што више вемачких зеиаља на Рајни, то му је Текели послужио аао врло згодно оруђе. Он је новцем стално потпомагао Текелију, само да овај непрестано ратује с Аустријом, па да јој тиме главну пажњу сврати на Угарску,, а одврати погледе с Рајне. — Поред тога младог Текелију креташе на освету два једра срца, две топле љубави : једна према домовини, за коју му је отац главу заложио, и друга према лепој Јелени, младој удовици Ракоцијевој, јупачкој и осветној кћери погинулог гроФа Зрињског, са којом се Амазонком и венча у Ргецу негдашњем дворцу Ђурђа Смедеревца.^ 1 ) Под његовои

— Драгашевак: Полострво илирско етр. 2'23.