Београдске општинске новине

Бро

Ј 50.

— 207

Год. XII.

! А Њ Е

Управа Водовода, уељед неуредног плаћања рачЈша од стране појединих потрошача и да би одговорила својим многостраним обвезама, принуђена је да се послужи среетвом које јој даје чл. 19. правила за везпвање новог београдеког водовода: „Да се сваком оном потрошачу, који своје раније неплаћене рачуне — сем текућег — неће да платп , на највише два позива од стране контролера, обустави даље издавање воде све донде, док свој дуг неизравна. Достављајући поштованом грађанству ову своју одлуку , управа водовода моли га, да неуредним плаћањем недоведе исту на ово крајње срество, непријатно и за Управу и за потрошаче. Из канцеларије Управе Водовода 25. новембра 1894 год. Вод.Бр. 431. у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 24. Новембра 1894 г.

Председавао : Председвик беогр. општ. г. Мих М Богићеввћ, присуствовали чланови суда: г.г. Мих II. Живадиновик и Јов. Антонгјеви]), и кметовски помоћник г. Д. Димитријевић. Од одборвика били г.г. Јеро'1ије А. Миливојевић, Љу*. Марковик, Стеван Јорговик, Ферд. Розелт, Стеван П. Поповић, СоФроније ЈовановиК, Јосиф С Јоаановик Љ Каљеви!), Влагоје ЛГилошевеК, Алек а Стоја овиК, Сава Петрови)!, Стеван Јоеи«овић, Коета Нетровић, Горчаков Миловановић, Ђорђе Димитријевић Н. Д Стевановић, Ср. Ј. Стојковић, Михаило Михаиловић, Павле Ђ Радосављевић, Мил. Ж. Маринковић, М. Милашиновић Мил. Марковић, Јароелав Безуха, Бг Никола X. Николић, Зах. К 3. Поиовић, Живко Куамановић, Стев. Д. Поаовић, М. Јовичић и Јован Рисгић. I;, Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 17. Нов. 1894. год. и учињена је измена: да је Светислав Павловић-Белотрепић момак трговачки доброг владања и доброг имовног стања. П., Председник надзорне комисије за електрично осветдење н трамвај износи пред одбор нитање

о контролисању н оверавању контера за електричну струју, које оверавање комисија тражи, да се извршује у физичком институту Вел. Школе и по одредбама чл. 32. уговора. Пошто концесионар не пристаје на начин контролисања, који комисија предлаже и унућује комисију на изборни суд, то комисија, пре него што би продужила даљи рад но тој ствари, пита одбор да ли он усваја гледиште комисије и да ли у опште одобрава рад комисије у том питању. По саслушању овога одбор је реш»п, одобрава се у свему гледиште и рад надзорне комисије за осветљење и трамвај односно контролисања и оверавања контера за електричну струју, и овлашћује се комисија да продужи даљи рад по тој ствари у правцу и духу, у коме је до сада радила. III. Председник општине објавллје, да је на дневноме реду, нитање о рејону варошком. Пошто су поново прочитани извештаји већине и мањине одборског повереништва, изабратог да ово питање предходно проучи, одбор је на предлог одборника г. Љубе Каљевића после поименичног гласања са 15 гласова (других петнаест гласова уздржало се од гласања а један је одборник отишао из седнице), решпо, да се питање о рејону варошком заједно са извештајима зећине и мањине одборског повереништва изнесе збору грађана београдских на решење. Дан збора, чланови г.тасачког одбора као ц формула како да се на збору о овоме пнтању гласа, да се одреди доцније.

изјави да ће се управљати ио одредбама овога правилника. Имена овлашћених инсталатера објавиће се у службеним Општинским Новинама. Члан 2. Сваки овлашћени инсталатер, ире почетка инсгалације поднсће повластичару у два једнака примерка тачан план инсталације у размери 1 : 100. Један примерак тога плана биће израћен на плагну. На плану морају бити означени сви спроводници (жице) као и сваки објекат који чини део те инсталације. Спроводници биће обележени линнјама разне боје и то црвеном за положан пол, плаветном за одречан а зеленом за неутралан иол или компензатор. Повластичар ће тако ноднесени план испитати и најдаље у року од 24 сахата, а.ко се план тиче инсталацнје до 20 лампа (или мотора испод једног електричног коња) или у року од три дана ако инсталација обухвата до 100 лампа (или моторе до 10 електричних коња), одобрити шга учинити на њ' своје примедбе. (За инсталације веће од 100 лампа (односно за моторе јаче од 10 елек. коња) рок за иреглед нлана биће осам дана). Према учињеним примедбама, инсталатер ће свој план допунити или исправитн. Ледан примерак одобре-

ПРАВИЛНИК за инсталацију електричног епровођења у ВАРОШИ БЕОГРАДУ. Члан 1. Инсталацију електричног сировоћења било за освегљсње или какву другу потребу а за струју из електричне централе Српско-Француско Друштва, у вароши Београду и његовом атару, може вршити само онај овдашњи грађанин, који буде на писмену молбу од стране суда општинског на то овлашћен и који у тој својој молби изрично

нога плана (и то онај на платну) сгавиће се на расположсње надзорној комнсији а други ће добити инсталатер натраг да но њему предложену инсталацију изврши. Кад сс један план одобри, инсталатер га ни у чему не ће смети мењати без претходног споразума са повластичарем. Свака нак измена или донуна првобитно одобренога плана у току инсталације мора битп унесена у нлан тако да деФпнитиван нлан са свпм верно нредставља извршену инсталацију. Спроводницп ће од всзе са главним спроводником проћи кроз струјомер, (ако се њиме одрећује количина утрошене струје) на одатле (код већпх инсталација) до једне или више центалних табли са којих се онда гранају на разне стране према иотреби. Члан 3. По свршетку сваке инсталације, повластичар ће се , најдаље у року од три дана, (од кад буде о томе извештен) на лицу места уверити, да ли инсталација како у целини тако и у појединостима одговара одобреном плану као и да ли је изолација иисталације извршена ирема одредбама овога иравилника. II кад иовластичар нађе да је инсталација уредна, и да је инсталатср водио рачуна о свима прописима

је, по својим силама, на својој страни рат водити ; учињена освојења припашће ономе ко их је оружјем освојио'^ 1 ). Душа овом савезу био је папа, који је својим новцем богато иотпомогао лигу, а својим утецајем дајвише допринео да се установи и одржи. Сви ратови, који су до сада са Турском вођени , били су ратови за одбрану, рат пак од год. 1684. рат је за ослобођење, јер пропашћу код Беча Турска је почела да иде бржим корацима своме паду , који се у првим годинама овога рата веома убрзаше; а 1089 г. на бечком двору иочеше грамзиви Хабсбурговићи да се питају надом, е ће ускоро Турке протерати из Европе. Ну, ма да учинише извасно успехе, срећа их не послужи у томе. Војска аустријска ратовала је на бојишта.' једна је опседала Будим а друга од 10 000 нод маршалом Ј. Леслијем оде у Хрватску да с баном у друштву ратује. Њихово делвње видећемо мало доцније а сад да пођемо за онима к Будиму. Војвода Лотриншки у путу освоји Вишеград, 27 јуна одбије Турке од Ваца. Пешту на левој обали Дунава са мало муке К1орр 0. Раз Јаћг 1683. е{е. 8. 387-

заузме, па отпочне спрему за оисаду Будимо. При опсаЦвању пребегли Срби донесу вест да војска, која иде у помоћ Будиму, није више од три миље удаљана од Будима^ 1 ). Херцег Лотриншки нападне је са свом кава.љеријом 22 (12) јула код Хамзабега и разбије сераскера Сулејман-пашу са 150 000 људи заробив му и заставу. У исто време Лесније с банам Н. Ердефом нападне на Вировитицу. Турска посада расције у ^раду кровове с кућа и стане грурањем топова навјештаваћи суседним турским градовима да им у помоћ дођу. Паша словонски забе(1е војске внше хиљада и утабори се двије мнље од Вировитице код Слатине. Хрвати, доенавиш то, крену ноћу па рано у јутру појаве се пред табором турским; Разбију турску војску а хиљаду Турака нстану на бојном пољу.( 2 ) Кад виде обсађени Турци да им је помоћ потучена п})едаду се са слободним излазом, ну у путу их присретну друга оделрња па их иомоћу пратње побију и опљачкају.( 3

['] ЈЛе РгетШЈ^е ТћеИпаћте еЛс. 8. 21. [ 2 ] 8 т 1 с 1 к 1 а 8 Т.: Бује81о§ос1. ог1. 81ауоп1је књ. I, стр. 114. [ 3 ] 1Ме Ггеп-И. ТћеИп е(;с. 8. 16.

После овога Леслије упаде у Босну са 4 000 људи, то зада такав страх Турцима да посада остави Ст. Градишку са 50 топова. Ово проузрокује и под других оближњих варошица.^ 1 ) Опсада Будима сврпш се без успеха ма да је тамо било на 57 000 људи, међу којима се помињу 2 000 Срба под пуковником СушпАем ; а то зато што су Ћесаревци потцењивали снагу турску. При јурилшма посада их је жестоко одбијала са великим губитцима; то и дуге кише нагнају Тесаровце те 30. Окробра напусте опсаду. Неуспех код Будима, којим се заврњи ова година ратовања, учини неповољан утисак на Хришћанство а особито на пчшу. Као што смо видели, прошла година ратовања није била срећна по Иесаровце, ну ова (1685.) и дале су читав низ срећних победа по њих. Томе су нарочито припомогли: одушевљена борба и припомоћ Срба, нарочито доцније, као и закључени мир с Француском 15. Авг. 1684. г. те Аустрија сву снагу управи на Турке.

Вапигеп: 0. М. Шишић, Ист. вој. краине књ. I. стр. 224.