Београдске општинске новине

— 215

Крој 51.

шити до (7000) седам хиљада динара, из иартије за ноиредвиђенс трошкове (види ГБр. 1591.) Кад је и како је то одборско решење -саопштоио г. нроч>. Андоновићу не види се из акта, која стоје на расположењу грађевинском оделењу. Међутим, да му јс то решење саоиштено, и то у скоро, види се из тога, шго је г. Лидонови11 ; према рсверсу од 11. Децембра, 1890. год., изузео пз грађеванског оделеша : 1., једну књшу, у којој је снисак главних тачака, које су нри мерењу варопш Београда употребл,ене: 2., једну књигу утврђених тачака главних прн снимању нрестошш,е Пеограда: 3., једну књигу обсервираних кугова: 4., једну књигу свију прОФИла, угврђених при нивелисању престонице вар. Београда, п 5., 13 секција Халачијевих оригиналннх планова. Лисмом својим од 20. Децембра 1890 год., чражио јо г. Андонови1| од предеедника онштгше, да наредн благајнп оиштпнској, да му се у ночстку сваког месеца може издавати по (1200) хил>аду две стотине динара, како би могао од нове године рад отпочети (види АБр. 252.) 2. Фебруара 1891. год. изузеојег. Андоновић 11 секција Халачијевих оригиналних нланова у размери 1:500. Уговор између онштине вар. Београда и г. Андоноппка потписан је 14. Фебруара 1891. год. Уз тај уговор нриложена је и свеска техничких услова, 1,оја је потппсана такође 14. ФебЈ)уара, 1891. године. Према томе уговору требао је г. Андоновић рад да отпочне најдал.е до 1. Марта 1891. годп да га доврши за пет месеци. а најдаље до 15. Августа 1891. Овај рад требао је г. Андоновић да извршн по истом начину, као што је и Халачп нзрадио, а према свесци техничких услова. Општина београдска има, према угово]»у, да .нлаћа за тај рад. а., Г. Андоновпћу сваког месеца по 500 дин.; б., За десех иомоћника техничара, који би -цод његовим руковођењем радили, по 5 динара днспно за рад у пољу. Дал.е је Општина била дужна дати г. Андоновпћу три момка и сав потрсбан матсријал сем ннструмената. Свс то да се плаћа из одобрене суме од 7000 дииара. Ако би се за времс рада исцрпела одобрена сум.а од 7000 динара, илн ако г. Андоновић не •би био готов са радомдо15. Августа, 1891. год. онда је он обавезан, да о свом трошку доврши рад н од онштине не може на име тога ништа внше тражити. ЈосиФа за наследног краља Угарске. А сталежи се одрекну права на оружану опоиицнју, која су имали по алатној булн краља Андрије II. од 1122 г,(') и тако Угарска потпаде под Хабсбурговнће. Нобеда код Осека зададе Турцима у Хрватској и Славонијн панички страх. А султан на глас у овој несретној битци за плака се. „Не сузе, него крв треба падишах да пролива — рекао је један стари јаничар на то — ал' је падиншх у харему ил, у лову, док му се војска за веру бори н умире."( 2 Они оставе Осек, предаду Валпово и напусте 14 других градова и паланака у Славонији. Генерал Диневалд опседне Пожегу, Церник и друге хрватске градове. Костајница и Дубица буду освојени и спаљени.( а ј При опсадн Костајнпце Турци из Дубице и околиие пођу им у шомоћ. Ну на Дубицу нанадне еиеачка по•сада. опљени ју, нопали и врати се с великом пл>ачком.( 4 ) ( 1 Ј К1 о р р 0.: Вав ЈаНг 1688 е4с. 8. 411-413. ( % Ј Драгашева ћ: Полуострво илирско итд. стр. 211. (*) Нагаег V. Ј.: Сгексћ. <1. о«га. Кмзћез, В. Ш. 8. 791. ;("№ 4 15), г. ТћеИп с!с. 8 50.

Радово прима општина, пошто пх нрегледа стручна комисија, коју ће одбор општински одредити. Све ногрешке и одступања, које буде та комисија при прегледу нашла, дужанје г. Андоновић да исправи без ик<гкв01 хоноџн/т пи^дољ" 4<> 15. Октобрп 1891. гол Пз одобрсне суме од 7000 динара пма се такође извршити и обелелшвање, укопавање и постављање полигонских и других тачака, као и то да се из те суме плаћају и 3 момка. Да ли је г. Андоновић отпочео посао преили носле 1. Марта 1891. год. не види се из акта. Међутим инжењер г. Смедеревац писмом својим од 24. Јула, 1891. ГБр. 1188. саонштава суду, да г. Андоновић довршава поверенн му носао, па с тога моли суд, да се одреди комисија, која ће контролисати и нрегледати тај рад. Да ли у п/ е.ип ивомр гпт > н>ј р* ђ н , н<•■ вндп гв кн т;т<>. Пнсмом својим од 8. Августа. 1891. тражио је г. Андоновић од нредседника, дапошто сура дови на терсну рејона београдског при крају, упутн иашт"П'кт г<пж њ*/"', да на лицу места види докл" с« V)) т о на])целаран премер, као и то, да ли би можда још што <?■'»«« т/^б >л<> »<ч>целарно сннмитн. То је нисмо упућено истогдана грађевинским оделењу на поступак. Грађевинско је оделење истог дана вратило нпсмо суду општинском с примедбом, да тај посао треба комисија да нрегледа, ис тога да се комисија изабере, ако није изабрана. Поводим тим одбор општински у седнпцп својој од 11. Августа 1891. год. изабрао је г. г. К. Д. Главинића, М. Цветковића и Андру Одавића, одбојшике, дао као иовереници одборски ове радове нрегледају н приме. 0 томе је нзвештсно грађевинско оделење 14. Августа 1891. год. (видн ГБр. 1285) 23. Августа, 1891. подноси г. Андоновић предеодннку општине рапуи о издациМа при премеру рејона. н моли да му се према тачци 7. уговора нсплати п носледња рата у 800 динпра поштоје до тада свега примио 6100 динара. То је писмо упућено истог дана 1рађевинском оделењу. да г. Смедеревац каже, треба ли ту еуму, ирема уговору, издати. Г. Смедеревац је одговорно ово : „Према 6-ој тачцп уговора, требао је г. Милан Андоновић до 15. Августа да пзврши сав рад, но то није урађено. Према тачцп 7-ој уговора ис.плаћиваће се г. Андоновпћу прва три месеца ио 1500 динара за рад на терену, а за идуће месецс но 800 динара за рад у бироу, о којем Нри наднрању Ћесароваца на Епдељ велике су нм услуге учинили Срби. Тако они причекају једно оделење Турака, које је гонио ђенерал Ветерани. нред Оршавом, па њих 800 побију. Ово зада такав страх Турцима да нацусте Оршаву и побегну, али их много изгине у бегству. Како је кланац од Оршаве кЉуч за Ердељ, Влашку и Вугарску то га Ветерани и носеде Србима, давши им главну гоманду над њим.(') У рашкн, с оне стране Саве, сиремаху се Турци да нападиу на Вуковар; њих из ненаде ноћу Тесаровци, убију 300 Турака, заробе 70, 60 Хришћана оелободе из роп ства, па, поиаливши варош, врате се с великом пљачком.( 2 ) Па 600 Срба испадну из Сегедина па разбију темишварске и тителске Турке, који беху изашли да заштите жетеоце, 150 убију, 30 заробе са 60 коња, 6 засгава и 2 топа. У исто време пређе преко вара динског моста 300 Турака и 700 Татара у намери да нападну 1>ају. но буду разбијени.0 На истом иесту, стр 135. (-) На истои месту, стр, г 5. 1>Је ГгеЈуИ ТћеНп е1*. 8. 135. ,

ће раду г. Милан Аидоновић иодносити сваког месеца течан рачун. Г. нроФесор Андоновпћ поднео је тек сада рачун за све месене, из којих се види, да је скоро сав рад плаћен на терену, и да је врло мало рађено у бироу. За то треба г. нро<1>есору Андоновићу наноменутп, да цео рад доврши за 2 неА".'1>" јер је регулација вароши већ одобрена и само није нивелација за еве улице израђена. Како г. проФ. Андоновић није 6- г гу тачку уговора иепунио, јер није рад извршио за пет меоеци или најда.г.е до 15. Августа, то молим, да нредседништво определи, да ли се треба одржати тачка 7-ма уговора, те да му се изда и последња рата." На тај рс-Ферат донсо је суд општински истог дана ову одлуку :* „Пошто по чл. 8. уговора г. Андоновић има право да нма дужи рок од !5. Августа, за извршење овога рада а није још изузсо сву суму одређену за неилату овога рада, суд општински одлучује : да се изда г. 'Андоновићу и последња исплата у 800 (осам стотнна) динара. Г. Андоновић нма дужвост да ноднесе нланове и цртеже до најдаљег рока означеног уговором" (види ГБр. 1428.) Писмом својим од 15. Октобра 1891. год. ГБр. 1883. послао је г. Андоновић председнику девст нодужних проФила од ових улипа на Енглезовцу: 1., Авалско, 2., Зорине, 3., Змајево, 4., Ново Пријепољске, 5., Мајурске, 6., Бунарске, 7., Даничићеве, 8., Симићеве-, 9., Македонске. Писмом својим од 15. Повембра 1891. год. (ГБр. 543) нослао је г. Андоновић председнику општине подужне нроФиле овнх улица: 1., Чобанске, 2., Орашке, 3., Послужитељске, 4., Диганске. 16. Јануара 1892 год. (ГБр. 53) упутно је суду општинском ннжпњор г. Смедеровац овакво писмо': „Ја сам всћ два пута до сада молпо суд да потражи од г. проФ. Андбновнћа довршенн план вар. Београда до ројона а нариеларан план око рејона, штојег. проФ. узсо иа израду. Према уговору тачка 6. требао је г. Андоновић да доврши планове најдал.е до 15. Августа 1891 год. а нрема тачци 9-ој требала је комиспја да прсглода илаиове п до 15. Октобра да г. ч/« ф АнЈ071<>И«(\ г- •' 11<>%1>иике 1<С11Ј><1«)1. Г. нроФ. Милан Андоновић није доврпшо плановс : свега је послао од 9 улица подужне нроФиле, у којима се не могу уцртатн ннвалете, док се нс види тачна ситуација. мамцЈшмдтва Ј томиашм шдтеатвиввиар- ваЈшшЈкштштшшакввшжт швжшвпшжв шштхш штжшивгвв&тташвтшиа За време овогодишњег освајања, грофа Херберштајна замоле за прибежиште 274 хришћ. иородице са 2 784 душе, међу овима 747 пешачких стрелаца, 184 коњаника н 295 иенаоружаннх за бој способних глава. Он их населн у 10 села. Велико кладушкн емигранти населише једно, малокладушки два села. Други насељеници населише села Перичин, Матијачић Печко село, Пећани чане, Грумковљане (из Острожца) и Мо ровласи из Цицина. Нрве оскудне године 44 иородице из Мрзганаца и Грушковљана одселише се натраг, но друге плодне године опет се врате у своју нову отаџбину.С) Земље отете у овогодишљем раговању требало је и даље чувати, јер босанскп Турцн претише изненадним нападима па по који пут то и покушаше. Да би се то спречило, вировитичку и пожешку жупанију уреде по војнички Ну земља ратовањем опустошена није мог.та издржавати г 11есар ску солдатију која својим захтевима надмашаше н оне Турске, те је несрећни народ морао, бегати у Босну Турцима.

(') Ваинчек (Ј. М. Ши«1.): Исг. војн. крајине чгг. ■ стр. 94. —