Београдске општинске новине

Брол 51.

Да се овај извсштај са уговором одштампа у општинским новинама као додатак, како би пео пзвештај одједном изашао. Бсоград, 18. Нов. 1894. год. Деловођ одбора оиштинскогЈ Урош Кузмановић Одбор је општински у седници свој од 15. Нов 1894. у горњем свом решењу учинио измсну, да се код речи, „које нлановс он није нзрадио" додаду речи „тачно и потпуно." Београд, 18. Нов. 1894 год. Деловођ одбора општииског Урош Кузмановић

ОПШТИН. ЛИЦИТАЦИЈА Према одлуци одбора општинског, Суд општине београдске решио је да се н НЖ е следеће лицитације врше и то: I. На дан 19 тек. мес. од 2 — 5 сахати по подне лицитација за издавање под закуп три месарска илаца (IV V и VI) надоњој страни великог трга. Кауција се полаже 120 динара за сваки плац. II. На дан 20 т. м. од 2—5 сахаги по подне друга лицитација за чишћење димњака на општинским зградама; Кауција се полаже 100 динара Ш. На дан 21 тек. мес. од 2—5 сахати по иодне, друга лицитација за давање под зтзкуп поништеног бобичавог меса од свиња које су кољу на општинским кланицама. Кауција се полаже 50 динара. Све ове лицитације вршиће се у канцеларији економног оделења. Погодбе остале о давању ових права под закуп могу се видети на дан лицитације у канцеларији економног оделења, где ће се и лицитација вршити. Ко жели ма шта од ових права под закуп узети, нека означеног дана дође и лицитира.

— 219 —

АБр. 8425, 8553, и 8699. — Од суда општине града Београда 15 Децембра 1894 године у Београду.

0 Б 3 Н А Н А ,Суду онштине вароши Београда потребан је један плац за подизање основне школе у овом кругу: Од каФане „Америке" једренском улицом до. тоскине чесме. Кроз јаворску улицу до кафане „Босне" поред параносовог хана на парни млин ,,3ахарија" уз каменичку улицу до окружне апсане и зеленим венцом до „Америке." Плац треба ца запрема 5000 квадрат. м. најмање. Ако појединци неби имали плац довољне величине а њихов би плац са којим суседним одговарао горњој потреби нека поднесу заједничке понуде. Понуде трсба поднети најдаље до 20. Јануара 1895 год. ово општннском суду. АБр. 7716. Од суда општине београдске 17. Децембра 1894 год. РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димничаретво: а) За чншћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0.20 д. б) За не зидан шпархерд 0.20 д. в) За узидан 0.40 д. г) За велики узидан шпархерд у гостиОници 0'05 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0.20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . . 0.10 д е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0.10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више нећи .... 0.20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0.75 д.

Год. XII.

II. Прансњењв помијара и нужника. а) Од кубног метра 10 — д. б) Од акова . 0.50 д. Ш. Псетарина. а) Марка за пашче за годину дана . . 3 — д. б) Обнављање изгубљене марке стаје 1 — д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7 — д. б) Гроб за одрасле 12 — д. в) Мала гробница 555.52 д. г) Велика гробница III. реда .... 998.39 дд) Велика гробница П. реда . . . 1099.39 д. е) Велика гробница I. рсда . . . 168.4.57

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове : Савамалски, Теразијеки, Варошки и Врачарскк: 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом 0,25 д. 2. Од две или три собе, са кухињом или већег дућана са магазом .... 0.70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионнце са кухпњом без штале . . . 1.50 д. За квартове : Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или мањег дућана са собом 0.20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом .... 0.60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостио нице са кухињом без штале . . . 1 д. Од суда онштине београдске 28. Августа 1892 године, АБр. 9449. ГТЧУТТТТТТТТУТТТТ КЊИЖЕВНИ ОГЛАС У свима књижарама може со добити нова књига ВЕЧНОСТ НАРОДНА БА.ЈКА наиисао Ј. М. Несединови , ћ Цена свесг^и 0'20 динара. Београд. Књижара В. Валожића.

цело Хришћанство. И бечки двор већ ми шљаше да је близу дан кад ћз имати под собом не самоСрбију, Босну, Македонију и Тесалију, већ да ће се и црно жута застава ускоро залепршати у источном Риму — у Цариграду. Порта, притешњена од Аустрије, Млетака, Пољске и Русије а раскидана унутарњим бунама, желела је да закључп мир, па посла посланике у Беч, под видом да објаве промену на престолу султанском, да преговарају о миру. Ну велики захтеви савезника нагнају норту да не приста на мир већ да продужи рат. Преговори су вофени безуспешно целе зиме. Али све планове аустриске поквари ЈБудевит XIV. краљ франпуски, који, видев недаће турске, зазираше од надмоћности Хабзбуршке, па још 15. септембра навали на Рајии у Немачку са 80.000 људи да тим збуни Леополда I. То је за Турску добродошло, јер војвода лотриншки оде нротив Француза на Рајну; Макс Емануило пак оде да штити своју државу, а против Турака оста само Л. Баденски са мало војске; то и осмели порту да не пристане на постављене услове за мир, и она се отпоче спрематн за рат. Ово продирање

Француза у Немачку узрок је што Ћесаровци по освојењу Београда не гонише Турке даље. Даља ратовања с портом, као што ћемо видети, продужиће се тек у лето 1689 годнне. Да бацимо још један поглед на Србију и Босну по освојењу Београда. После сјајне победе код Дервента у Босни царски двор опијен успсспма зажели да овлада Босном, па нареди М. Емануелу да пошље 6 000 људи у помоћ Л. Баденском, коме наложи да пошље човека у Сарајево, који ба иоискао тамо најугледније људе, па да се с њима договори не би ли они не само у Босни већ и у Србији и у Далмацији у утврђена места увели царске посаде, да им се с почетка може рећи лијепим начином, ако би се тако бранили, — што цар Леоцолд не верује, да би могло бити — онда нека им запријети силом и строгошћу." Иза овога наивнога писма цара Леополда, долази Баденскому друго са споменицом шпањолскога посланика, гдје му се вели, „пека не освоји само Иоеиу већ и Херцеговину и Далмацију, да цар прстече Мле чане, који су Сењ освојили „ Лијепо им на то одговори ЈБудевит Баденски, да му је

изборник баварски иослао 6 000 људи само зато, да појача посаде, а да би за освојење ових пространих земаља једна достојало 30.000 војске добро спремне и с пуно новаца. Сарајево да је отворено мјесто, „у којем се нити мачка сакрила не би." Жали што не може примити тако частну задаћу, а „неће да царску појску доведе у потајну пропаст." Из Беча јоште не престају наваљинати. Цар му пише што не може „Маг1е" (војнички) нека достигне , аг!е" (хитрином.) „Нринц Баденски, још прије свршетка војне, удари на Зворни ■«', да свеже ново освојене тврђаве боље са Србијом. Овамо се била повукла босанска војска. Четири турске пуковније иешака и неколико ескадре коњаника одавно су излетали да наше узНемирују. Из зворника са Дрине ријеке могли су ударати и у Србију и у Славонију, зато је тај град требало добити. Царска војска удари, много туреке војске погпне, много узмакне, што је преостало морало сс предати на милост да могу град онај оставити. Оде до 4000 људи према Сарајеву. Сада је била Сланонија не само